Velika i skupa energetska greška Evrope
Evropa nije dala prioritet energetskoj bezbednosti i sada se previše oslanja na rusku energiju i uvodi sankcije Rusiji na štetu sopstvenih građana.
Francuska se ovim pitanjem bavi renacionalizacijom svog najvećeg preduzeća kako bi osigurala opstanak nuklearne energije.
Nemačka, koja je verovatno zemlja koja je najviše patila od neuspeha energetske bezbednosti, možda će uskoro morati da spasava svoje najveće kompanije.
Francuska planira da renacionalizuje EDF, svoju ogromnu energetsku delatnost. To ne zvuči kao velika stvar jer vlada već poseduje 84% akcija EDF-a. Ali evo kako treba da vidimo priču. Francuska vlada želi da poveća nuklearnu proizvodnju u Francuskoj, a takođe želi da EDF potroši veliki novac na rehabilitaciju brojnih nuklearnih elektrana. Izvršila je pritisak na EDF da prihvati te politike i sumnjamo da bi to moglo da se realizuje jer je većinski akcionar.
Ali odbor direktora, sa fiducijarnom odgovornošću prema akcionarima i drugim dobavljačima kapitala, teško bi mogao da odobri strategiju koja izgleda previše rizično ili ekonomski nekonkurentno. EDF, na kraju krajeva, nije odeljenje ministarstva odbrane, već donekle privatizovana kompanija sa vladom kao najvećim i kontrolnim akcionarom. Barem bi takvu predstavu želeli da pruže svojim akcionarima. Ako je Francuskoj potrebno više nuklearne energije iz geopolitičkih ili strateških razloga, uprkos njenom naizgled nepovoljnom položaju na tržištu, nemamo problem sa tom odlukom. Problem je sa trenutnom politikom—da zahtevamo od nekih nevladinih akcionara da snose teret nacionalne bezbednosti i preuzmu finansijske rizike koji zaista pripadaju samo vladi. Francuzi su ovom pitanju pristupili sa zadivljujućom jasnoćom.
Nemačka je, krenuvši skoro suprotnim putem, odbacila nuklearnu energiju u svojoj budućnosti nakon nesreće u Fukušimi, i kao rezultat toga, umesto toga postala energetski zavisna od ruskog gasa. Jedan rizik je zamenjen drugim, ali nije naveden. Pre mesec dana Nemačka je preuzela kontrolu nad Gazpromom Germania, vitalnim delom infrastrukture prirodnog gasa. Sada se zemlja suočava sa još jednim problemom, porastom cene prirodnog gasa koji je rezultat uvođenja sankcija Rusiji. Nemačka će možda morati da spase Uniper, jedno od najvećih nemačkih preduzeća, i još gore, da dozvoli energetskim preduzećima da prebace veće troškove goriva na potrošače. Bili bismo radoznali da vidimo analizu kumulativnih ušteda koje je Nemačka ostvarila kao rezultat ugovaranja „jeftine“ isporuke ruskog gasa za razliku od astronomskih troškova sadašnje situacije.
Pored toga, naftne kompanije planiraju da potpišu dugoročne ugovore o LNG-u počevši od 2026. (sada nema mnogo benefita od toga) sa Katarom, navodno Saudijskom Arabijom za LNG. Verovatno bi veliki deo ovog novog gasa zamenio Gazpromove isporuke Evropi. Diverzifikacija ponude smanjuje rizik. Ali da li je zavisnost od Katara nužno niskorizična odluka? Zavisnost od ruskog prirodnog gasa nekada se takođe smatrala niskorizičnom odlukom.
Naša poenta je, jednostavno, da su energetska infrastruktura i snabdevanje vitalna komponenta nacionalne bezbednosti. Ne treba dozvoliti moćnim zemljama da stvaraju kolonije i naređuju drugim zemljama kome treba da uvode sankcije. To treba da bude suverena odluka svake zemlje. Izgleda je EU postala samo poslušnik Amerike u borbi protiv Rusije i to na ogromnu štetu svojih građana.
MARIO ZNA UŽIVO- OVO su hteli da SAKRIJU OD VAS- Desilo se nešto što će PROMENITI NAŠU BUDUĆNOST
