Dojče banka sada modelira nemačka domaćinstva da skladište drva da bi se zagrejala ove zime
Svet je sada zabrinut zbog mogućeg „sudnjeg dana“ Evrope 22. jula kada će Vladimir Putin odlučiti o sudbini kontinenta: ako obnovi tokove gasa duž Gasovoda Severni tok 1 koji je trenutno na desetodnevnom održavanju, stvari će se vratiti u normalu.
Ako ne, ovo je scenario koji su smislili stratezi sa Volstrita: „Evropske akcije bi pale za 20%. Neželjeni efekti kredita šire se iznad nivoa krize iz 2020. Evro je potonuo na samo 90 centi, pre nego što je potpuna recesija pogodila drugu najveću svetsku ekonomiju”.
Zatim je preko noći, u belešci starijeg ekonomiste Dojče banke Erika Hejmana (dostupnoj profesionalnim pretplatnicima), najveći nemački zajmodavac izložio tri najverovatnija scenarija kako bi mogao da izgleda period nakon početka krize. Kako Hajman piše, „razvili smo tri scenarija o tome kako bi ruski gas u Nemačkoj preko Severnog toka 1, kao i prelazna tačka Vajdhausa mogla da se razvije u narednih nekoliko meseci“.
- Scenario 1: Status quo ante. Ovde DB pretpostavlja da se isporuke ruskog gasa vraćaju na nivo koji smo videli nedeljama pre aktuelnog perioda održavanja Severnog toka 1, odnosno 60% ispod nivoa krajem maja.
- Scenario 2: Izbalansirano na ivici noža. Ovde banka pretpostavlja još jedno prepolovljenje isporuka ruskog gasa preko oba gasovoda. To bi odgovaralo samo 20% ruskih isporuka gasa do maja 2022. (ovaj scenario je danas potvrđen kao što je opisano u „Gasprom sumnja u ponovno otvaranje Severnog toka čak i kada Kanada isporuči remontovane turbine“).
- Scenario 3: Ovo je loš slučaj: dobrodošli u zimu racionalizacije gasa. U trećem scenariju DB pretpostavlja da Rusija potpuno zatvara gasne slavine Nemačkoj nakon perioda održavanja. To takođe uključuje snabdevanje preko Vajdhausa u narednih nekoliko meseci. Ovo je prilično veliki broj u istorijskom poređenju iako je ispod nedavnog maksimuma od otprilike 3.000 GWh dnevno. Holandija i Norveška su već povećale svoj izvoz u Nemačku od kraja maja za otprilike 20% (sa značajnom nestabilnošću).
Za sada je dobro, a ima još mnogo toga u celoj belešci dostupnoj profesionalnim pretplatnicima – koju toplo preporučujemo da svako ko živi u Evropi i naivno veruje u lokalnu energetsku propagandu, mora sada da pročita. Ali ono što smatramo najznačajnijim je procena DB-a ne ponude već potražnje, odnosno projekcije banke za nemačku potrošnju gasa.
Ovde će, kako piše Hejman, potražnja ostati oko 10% ispod odgovarajućeg nivoa od pre godinu dana u narednih nekoliko meseci: „Ovo smanjenje je vođeno štednjom u privatnim domaćinstvima, industriji i uslužnom sektoru, podstaknuto veoma visokim cenama gasa”.
Pogoršava se: prema DB-u, sveukupni slabiji ekonomski razvoj – jer će, podsećanja radi, Evropa vrlo brzo biti u dubokoj recesiji – smanjiće tražnju za gasom u prerađivačkoj industriji.
Ali glavna stvar je kada DB razmatra moguću „zamenu gasa“ drugim izvorima energije – banka navodi kameni ugalj i lignit u energetskom sektoru, a za privatna domaćinstva predviđa da će se „drvo koristiti za grejanje gde god je to moguće“, dok će industrije preći na naftne derivate, što sve doprinosi manjoj potražnji za gasom.
Dobro ste pročitali: najveća evropska banka sada predviđa da će sve veći broj nemačkih domaćinstava koristiti drva za grejanje! Možda dopustiti razdražljivom skandinavskom tinejdžeru da odredi energetsku politiku zemlje ipak nije bila najsjajnija ideja.
Konačno, DB napominje da su i štednja i supstitucija već doveli do smanjenja nemačke potrošnje gasa za više od 14% međugodišnje u prvih pet meseci 2022. Međutim, kako banka napominje, „veliki udeo ovih ušteda je vođen blagom zimom 2021/22, zbog čega pretpostavljamo smanjenje za samo još 10%.
Naravno, pripremanje drva i njihovo korišćenje za ogrev – povratak u slavne dane Bizmarkove Nemačke 19. veka, makar samo u pogledu grejanja – biće opcija za veoma mali broj nemačkih domaćinstava; tužna istina je pitanje da li Evropa treba da trpi hladnu zimu, to će dovesti do desetina hiljada žrtava, ako ne i više. Ali barem će Nemačka dati Putinu lekciju (koja je to lekcija, nismo sasvim sigurni).
Nulta Tačka/InfoWars
