Kako destabilizovati naciju nedostatkom hrane i energije
Dok vas ratovi i inflacija zaokupljaju, nekoliko zemalja širom sveta suočava se sa nesigurnošću hrane i destabilizacijom zahvaljujući svetlim idejama naših globalnih elita. Šri Lanka je u vestima ove nedelje jer se vlada ruši, ali nacija nije prva koja je pala kao rezultat akcija koje su preduzeli naši neodgovorni “najbolji”.
Da bi se borili protiv “čudovišta Sunca”, nacije koje su u potpunosti uključene u globalni klimatski plan podstiču upotrebu prirodnih đubriva. Predsednik Šri Lanke Gotabaja Radžapaksa zabranio je prošle godine sva hemijska đubriva. Do decembra 2021. u njegovoj zemlji je postojala široka zabrinutost zbog nestašice hrane. Sada je Radžapaksa bivši predsednik Šri Lanke, a gomile gladnih Šrilančana preturaju po njegovim kuhinjskim ormarićima i koriste njegovo kupatilo. Pobegao je na Maldive.
Slična situacija dogodila se u Gani, zemlji bogatoj novim otkrićima nafte i gasa početkom 2000-ih — otkrića toliko velikih da je 2015. Svetska banka odobrila najveću ikada garanciju za energetski sektor zemlje. Plan je bio da se razviju proizvodnja prirodnog gasa i elektrane, uglavnom u korist firmi investitora iz Italije i Holandije „u partnerstvu“ sa Ganskom nacionalnom naftnom korporacijom. I pitamo se zašto afričke nacije mrze Zapad.
Poput Šri Lanke, ministar poljoprivrede Gane počeo je da ohrabruje upotrebu organskih đubriva 2021. godine za rešavanje klimatskih promena i nestašice izazvane pandemijom. Gana je iskusila redovne nestanke struje od prošle godine, uprkos ulaganjima u svoje prirodne resurse. Taker Karlson je u utorak izvestio da, prema posmatračima, Gana takođe pati od velike nestašice hrane i gladi. U junu se stotine demonstranata sukobilo sa policijom u glavnom gradu Akri, protestujući zbog povećanja cena goriva, poreza na elektronsko plaćanje i rastuće inflacije. Kada se pojavi glad, računajte da će gnevna gomila biti toliko velika kao ona na Šri Lanki. Kada ljudi ogladne, stvari brzo idu svojim tokom.
Problemi nisu ograničeni na treći svet. Kako vlada govori holandskim farmerima i stočarima da smanje upotrebu azota i amonijaka za 50 odsto, oni mogu barem da uđu u grad ili da blokiraju granicu vozeći se traktorom. Sve to izgleda apsurdno, pošto je azot ključni sastojak svakog đubriva, uključujući i organska. Biljke ga zahtevaju za fotosintezu. Takođe ne postoji bolje đubrivo za kućnu upotrebu od milorganita, poznatog i kao peletizovani pileći izmet. Sadrži puno amonijaka i organski je koliko god je to moguće.
Niko nikada ne objašnjava kako je moguće uravnotežiti potrebu za stajnjakom sa željom da se prekine proizvodnja mesa na WEF-u. To je samo jedan od načina na koji možete da kažete da klimatska kabala nije sastavljena od ozbiljnih ljudi. Oni su ideolozi. Holandija je drugi najveći svetski neto izvoznik hrane, tako da neće samo Holanđani biti gladni kada njihov poljoprivredni sektor propadne zbog gluposti.
Kao što je Taker Karlson primetio u svom monologu, ne moramo da se pitamo kako će funkcionisati zelena revolucija koju podstiču UN i Svetski ekonomski forum (WEF). To već znamo. Ipak, evo rezidentnog genija i administratorke USAID-a Samante Pauer u maju. Ona misli o nestašici đubriva kao o prilici da se pređe na „prirodna rešenja“ poput onih koja su isprobana u Šri Lanki, Gani i Holandiji. I ona želi da Amerikanci plate za to:
Biden official Samantha Power celebrates fertilizer shortages that will force farmers to “hasten transitions” to “natural solutions, like manure and compost.”
“Never let a crisis go to waste." pic.twitter.com/rZ5uMy0K5U
— RNC Research (@RNCResearch) May 1, 2022
Neko treba da je pita kako se uzgaja paradajz. Ili polje pšenice. Ona verovatno zna dovoljno o proizvodnji hrane da bi putem aplikacije pristupila svojim namirnicama iz Whole Foods-a. Ali globalne elite poput nje misle da ih njihov status kvalifikuje da učestvuju u globalnoj proizvodnji hrane. Čini se da za sada ide odlično.
Karlson je takođe objasnio da postoji značajna korelacija između rezultata u oblasti životne sredine, društva i upravljanja (ESG) zemlje i očekivanog kolapsa društva zbog gladi i nestašice struje. Prema podacima koje je pružio, rezultati uticaja na životnu sredinu za Ganu, Šri Lanku i Holandiju su 97,7%, 98,1% i 98,7%. „Dakle, što ste siromašniji, što je više ljudske patnje, to je veći vaš ESG rezultat“, primetio je on. Kao što je upozorio klimatski aktivista Majkl Šelenberger, apokaliptični klimatski pokret gura politiku za oskudicu i anti-ljudsku politiku. Čini se da nedavni događaji naglašavaju njegov stav.
Druge zemlje idu istim putem. Prema Karlsonovim rečima, Južna Afrika se 2015. godine obavezala da će preći na obnovljive izvore energije. Sada, sedam godina kasnije, sa rezultatom od 91%, zemlja se suočava sa stalnim nestankom struje. Ni francuska tranzicija ne ide dobro. Nakon što je zemlja postigla ESG rezultat od 92,6% nakon što se obavezala na čistu energiju 2012. godine, protesti su počeli 2018. Možda se sećate kako je bilo teško dobiti informacije o protestima Žutih prsluka koji su trajali mesecima. Na G7 u junu, predsednik Makron je molio predsednika Bajdena da poveća proizvodnju nafte u razgovoru koji nije bio za javnost.
I ostatak Evrope klizi u krizu. Velika Britanija, sa rezultatom od 92,7%, upozorava da bi se oko 6 miliona stanovnika moglo suočiti sa nestankom struje ovog leta. Nemačka racionalizuje toplu vodu. Rat u Ukrajini nesumnjivo ubrzava probleme u Evropi. Međutim, uvođenje sankcija na rusku naftu i gas dovelo je do energetske krize. Ljudi će se skoro sigurno smrznuti u Evropi ove zime ako se nešto brzo ne promeni.
