Bez poljoprivrednika, nema hrane i nema života
Svet se sada suočava sa katastrofom u proizvodnji hrane a sve su krivi oni koji nameću „Veliki reset“ .
Trenutne politike u mnogim delovima sveta postavljaju prioritet klimatskim promenama za realizaciju zelenog novog dogovora. U međuvremenu, takve politike će doprineti da deca umru od teške neuhranjenosti usled uništenih sistema ishrane, sa nedostatkom hrane i vode, sa stresom, anksioznošću, strahom i izloženošću opasnim hemikalijama.
Sve veći negativni pritisak na poljoprivrednike i prehrambeni sistem priziva katastrofu. Imuni sistem mnogih ljudi, posebno dece, izgubio je otpornost i previše je oslabio sa visokim rizicima od intoksikacije, infekcija, nezaraznih i zaraznih bolesti, smrti i neplodnosti.
Holandski farmeri, od kojih će se mnogi suočiti sa krizom troškova života nakon 2030. godine, podvukli su crtu. Podržava ih sve veći broj farmera i građana širom sveta.
Nisu farmeri ti koji su najveći zagađivači životne sredine, već industrije koje prave proizvode potrebne za revoluciju tehnokratije do zelene energije, rudarenje podataka i veštačka inteligencije. Kako političari sprovode sve više planova WEF-a, nejednakosti rastu, a sukobi su sve češći širom sveta.
Snažna pobuna farmera u Holandiji je poziv na hitnu tranziciju ka ljudima orijentisanom, slobodnom i zdravom svetu sa dobrom hranom koja se uzgaja i bere u skladu sa prirodnim procesima. Saradnja običnih ljudi širom sveta je u porastu kako bi se sprečila masovna katastrofa gladi izazvana planom scijentizma i tehnokratije da vladaju i kontrolišu svet, i to neizabrani naučnici i elita.
Ima dovoljno hrane, problem je pristup hrani
Poljoprivrednici širom sveta obično uzgajaju dovoljno kalorija (2.800) po osobi (dok bi 2.100 kalorija dnevno bilo dovoljno) da izdržavaju populaciju od devet do deset milijardi ljudi širom sveta. Ali i dalje preko 828 miliona ljudi ima premalo hrane svakog dana. Problem nije uvek hrana; to je pristup hrani. UN koje su 2015. godine napisale u Ciljevima održivog razvoja cilj 2: Bez gladi i neuhranjenosti za sve 2030., neće biti postignuti.
Tokom istorije mnogo puta su prirodne katastrofe ili katastrofe izazvane ljudskim faktorom dovele do nesigurnosti u pristupu hrani tokom dužih vremenskih perioda, što je rezultiralo glađu, neuhranjenošću (pothranjenošću) i smrtnošću. Pandemija Covid-19 pogoršala je situaciju. Otkako je počela globalna pandemija, procene pristupa hrani pokazuju da se nesigurnost pristupa hrani verovatno udvostručila, ako ne i utrostručila na nekim mestima širom sveta.
Štaviše, tokom pandemije, globalna glad je porasla na 150 miliona i sada pogađa 828 miliona ljudi, a 46 miliona na ivici gladi suočava se sa hitnom situacijom usled nedostatka hrane ili još gore. Na najteže pogođenim mestima to znači glad ili uslove slične gladi. Najmanje 45 miliona dece pati zbog nedostatka hrane, što je najvidljiviji i najteži oblik pothranjenosti i potencijalno je opasan po život.
Pošto globalne cene hrane i đubriva već dostižu zabrinjavajuće visoke nivoe, kontinuirani uticaji pandemije, političkih snaga da ostvare ciljeve klimatskih promena i rat u Ukrajini izazivaju ozbiljnu zabrinutost za bezbednost hrane, kako kratkoročno tako i dugoročno.
Svet se suočava sa daljim porastom nestašice hrane, što dovodi sve veći broj porodica širom sveta u opasnost od ozbiljne neuhranjenosti. One zajednice koje su preživele prethodne krize, podložnije su novom šoku nego ranije i akumuliraće posledice, uranjajući u glad (akutna glad i nagli porast mortaliteta).
Štaviše, rast ekonomija i razvoj nacija trenutno se usporavaju zbog nedostatka radne snage zbog naglog pada blagostanja i veće stope mortaliteta.
U svetlu novih ograničenja azota koja se zahtevaju od farmera, odnosno da radikalno smanje emisiju azota do 70 odsto u narednih osam godina, desetine hiljada holandskih farmera počeli su proteste protiv vlade.
Poljoprivrednici će biti primorani da koriste manje đubriva, pa čak i da smanje broj stoke, u nekim slučajevima i do 95%. Za manja porodična gazdinstva biće nemoguće postići ove ciljeve. Mnogi će biti primorani da zatvore posao, uključujući ljude čije porodice se bave poljoprivredom do osam generacija.
Štaviše, značajno smanjenje i ograničenja holandskih farmera imaće ogromne posledice po globalni lanac snabdevanja hranom. Holandija je drugi najveći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda posle Sjedinjenih Država. Ipak, holandska vlada sledi svoju agendu o klimatskim promenama, dok trenutno ne postoji zakon koji bi podržao implementaciju, i dok to neće značajno promeniti učešće u velikom zagađenju vazduha na planeti. O modelima koji su korišćeni za donošenje odluke holandske vlade raspravljaju priznati naučnici.
Ni u jednoj komunikaciji holandski političari nisu razmatrali efekte svoje odluke na kršenje najvažnijeg cilja u sporazumu UN: okončanje gladi, nesigurnosti hrane i neuhranjenosti do 2030. godine.
Nažalost, Šri Lanka, zemlja čiji je politički lider uveo politiku nulte emisije azota i CO2, sada se suočava sa ekonomskim problemima, teškom glađu i poteškoćama u pristupu hrani zbog političke odluke da poljoprivrednicima nije dozvoljeno da koriste đubrivo i pesticide. Ipak, političari odgovorni za emisije azota/klimatske promene u drugim zemljama vode istu zelenu politiku.
Štaviše, stručnjaci upozoravaju da vrućina, poplave, suša, šumski požari i druge katastrofe izazivaju ekonomski haos, a gore tek dolazi. Nestašica hrane i vode je sledeća.
Povrh toga, australijski stručnjaci najavljuju rizik od izbijanja virusne bolesti kod goveda. Ovo bi moglo da izazove štetu od 80 milijardi dolara za australijsku ekonomiju i još više stvarnih problema u lancu snabdevanja. Bezbroj preduzeća i proizvođača bankrotiraju. Emocionalni danak sa kojim se suočavaju da eutanaziraju svoja zdrava stada je ogroman i teško podnošljiv. To gura sve više farmera da okončaju svoj život.
Postoji potreba da se danska vlada izvini, budući da je u istražnom izveštaju o odstrelu više od 15 miliona kuna u novembru 2020. kritikovana jer je dovela do obmane uzgajivača kune i javnosti i očigledno nezakonitih instrukcija nadležnima, i nadamo se da će to pomoći političarima da preispitaju ovako drastične mere prema poljoprivrednicima.
Širom sveta rastu protesti farmera, podržani od sve više građana koji se bore protiv skupih naloga za promene usled „zelenih politika“ koje su već donele ogromnu bedu i nestabilnost.
Na ministarskoj konferenciji za sigurnost hrane 29. juna 2022., generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da bi sve veća nestašica hrane mogla dovesti do globalne „katastrofe“.
Neuhranjenost je odgovornija za porast bolesti nego bilo koji drugi uzrok
Povećani rizik od nestašice hrane i vode sa kojim se svet sada suočava dovešće čovečanstvo do ivice. Glad je višeglavo čudovište. Decenijama je savladavanje gladi u svetu postalo političko pitanje na način na koji se to nije moglo desiti u prošlosti. Upotreba autoritarne političke moći dovela je do katastrofalne politike vlade, onemogućavajući milionima ljudi da zarađuju za život. Hronična glad i ponavljanje strašne gladi moraju se smatrati moralno nečuvenim i politički neprihvatljivim, kažu Dreze i Sen u “Hunger and Public Action”, objavljenom 1991. godine.
„Za one na visokom kraju društvene lestvice, okončanje gladi u svetu bila bi katastrofa. Za one kojima je potrebna jeftina radna snaga, glad je temelj njihovog bogatstva, ona je imovina“, napisao je dr Džordž Kent 2008. u eseju „Benefiti svetske gladi“.
Na pothranjenost ne utiče samo nedostatak hrane i vode, već i izloženost ekstremnom stresu, strahu, nedostatku sigurnosti i hrane, društvenim faktorima, hemikalijama, mikroplastici, toksinima i prekomernoj medikalizaciji. Nijedna zemlja na svetu ne može sebi dozvoliti da previdi ovu katastrofu u svim njenim oblicima, koja pogađa uglavnom decu i žene u reproduktivnom dobu. U svetu više od 3 milijarde ljudi ne može sebi da priušti zdravu ishranu. A ovo je u suprotnosti sa onim što mnogi ljudi misle da je samo problem zemlje sa niskim prihodima.
Čak i pre nego što je počela pandemija Covid-19, oko 8% stanovništva u Severnoj Americi i Evropi nije imalo redovan pristup dobroj hrani i dovoljnim količinama. Trećina žena u reproduktivnom dobu je anemična, dok je 39% odraslih u svetu gojazno. Svake godine se oko 20 miliona beba rodi s manjom težinom. U 2016. 9,6% žena imalo je manju težinu od normalne. Globalno u 2017. godini, 22,2% dece mlađe od pet godina je zaostajalo u razvoju, dok neuhranjenost objašnjava oko 45% smrti među decom mlađom od pet godina.
Kao što je izjavio Lorens Hadad, kopredsedavajući nezavisne ekspertske grupe Globalnog izveštaja o ishrani, „Sada živimo u svetu gde je neuhranjenost nova normala. To je svet za koji svi moramo da tvrdimo da je potpuno neprihvatljiv”. Dok je neuhranjenost vodeći pokretač bolesti sa skoro 50% smrtnih slučajeva uzrokovanih nezaraznim bolestima povezanim sa ishranom u 2014. godini, dato je samo 50 miliona dolara donatorskih sredstava u te svrhe.
Neuhranjenost u svim svojim oblicima nameće neprihvatljivo visoke troškove – direktne i indirektne – pojedincima, porodicama i narodima. Procenjeni uticaj hronične pothranjenosti od 800 miliona ljudi na globalnu ekonomiju mogao bi da iznosi čak 3,5 biliona dolara godišnje, kako je navedeno u Globalnom izveštaju o ishrani iz 2018. Dok smrt dece, prerano umiranje odraslih i nezarazne bolesti se mogu sprečiti pravilnom ishranom.
Stanovništvo naglo povećava višak mortaliteta i nezaraznih bolesti među radno sposobnim ljudima, što su nedavno pokazale osiguravajuća društva.
Glad izaziva transgeneracijske efekte
Glad je široko rasprostranjeno stanje u kojem veliki procenat ljudi u zemlji ili regionu ima malo ili nimalo pristupa adekvatnim zalihama hrane. Evropa i drugi razvijeni delovi sveta uglavnom su eliminisali glad, iako su iz istorije poznate široko rasprostranjene gladi koje su ubile hiljade i milione ljudi, kao što je glad u Holandiji 1846-1847, Holandska gladna zima 1944-1945 i kineska glad od 1959-1961.
Ova poslednja je bila najteža glad i po trajanju i po broju pogođenih (600 miliona i oko 30 miliona umrlih) i dovela je do široko rasprostranjene pothranjenosti kineskog stanovništva u periodu od 1959-1961. Trenutno su podsaharska Afrika i Jemen zemlje sa rasprostranjenom glađu.
Nažalost, globalna destabilizacija, izgladnjivanje i masovne migracije se brzo povećavaju, a očekuje se još gladi ako ne reagujemo odmah.
Epidemiološke studije Barkera i kasnije Halesa pokazale su vezu između dostupnosti ishrane u različitim fazama trudnoće i prvih godina života i bolesti kasnije u životu. Njihove studije su pokazale da su ljudi sa metaboličkim sindromom i kardiovaskularnim oboljenjima često bili mali pri rođenju. Sve više istraživanja dokazuje ulogu mehanizama vezanih za ishranu koji utiču na ekspresiju gena. Čak i period pre trudnoće može uticati na kasniji rizik za insulinsku rezistenciju ili druge komplikacije fetusa.
Kao što je pokazano u studiji sa 3.000 učesnika u severnoj Kini, prenatalna izloženost gladi značajno je povećala hiperglikemiju u odraslom dobu u dve uzastopne generacije. Ozbiljnost gladi tokom prenatalnog razvoja povezana je sa rizikom od dijabetesa tipa 2. Ovi nalazi su u skladu sa životinjskim modelima koji su pokazali uticaj prenatalnog statusa ishrane na neuro-endokrine promene koje utiču na metabolizam i mogu se programirati da se fiziološki prenose kroz više generacija kroz mušku i žensku generaciju. Rani život odnosno stanja zdravstvenog šoka mogu izazvati epigenetske promene kod ljudi koje traju tokom života, utiču na smrtnost u starosti i imaju višegeneracijske efekte. U zavisnosti od toga u kom tromesečju je fetus izložen nedostatku hrane ili čak samo stresu, srodna bolest kasnije u životu može varirati od šizofrenije, ADHD-a do zatajenja bubrega i hipertenzije, između ostalog. Druge studije o izlaganju gladi kod ljudi dale su dokaze o promenama u endokrinom sistemu i prenatalnoj ekspresiji gena u reproduktivnim sistemima.
Efekti perioda gladi ili pothranjenosti uglavnom su primećeni kod ljudi sa niskim socijalnim ekonomskim prihodima. Međutim, 1 od 3 osobe u svetu je patila od nekog oblika neuhranjenosti u 2016. godini. Žene i deca čine 70% gladnih. Nema sumnje da se pothranjenost dodatno povećala tokom proteklih šest godina. Zaostajanje u razvoju i pothranjenost su se povećali kod najugroženijih. Dvoje od troje dece nije hranjeno minimalnom raznolikom ishranom koja im je potrebna da bi rasla i razvila svoj puni potencijal.
Gladni ljudi u zemljama kao što su Šri Lanka, Haiti, Jermenija i Panama su vrh ledenog brega, otvarajući oči mnogim građanima širom sveta za brzo rastući problem kao rezultat zatvaranja, naloga i politike prisile u klimatskim promenama, usled suša i rata u Ukrajini.
Građani sveta se godinama suočavaju sa: viškom mortaliteta, brzim povećanjem neplodnosti i rađanja sa pretnjom za razvoj više bolesti.
Šokantni izveštaji UN i SZO priznali su da je zdravlje ljudi i životne sredine u opadanju. Svet se kreće unazad u eliminisanju gladi i neuhranjenosti. Prava opasnost je da će se ovi brojevi još više popeti u narednim mesecima.
Istina je da centri za inovacije u hrani, vertikalna poljoprivreda, veštačko meso i manipulacije genima i umom neće moći da se izbore sa depresivnim stanjem sa kojim se čovečanstvo suočava.
Politika nultog Covid-a dovela je čovečanstvo u opasnost u svom postojanju. Vakcine protiv Covid-19 sa rizikom od nuspojava uvedene su čak i za decu mlađu od pet godina, koja jedva da su u opasnosti od teške bolesti, ali pothranjenost koja uveliko povećava podložnost velikim zaraznim bolestima kod ljudi nije rešena.
Širom sveta rastu sukobi, povećavaju nestabilnost. Građani više neće prihvatati politike bez jasne analize štete i koristi.
Moramo odmah da delujemo da odmah smanjimo cene hrane i goriva tako što ćemo podržati farmere i efikasne sisteme ishrane za zdravu hranu kako bi se većina neuhranjenih (deca i žene u reproduktivnom dobu) u populaciji nahranila.
Nadajmo se povratku Hipokratovog principa: „Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana“.
