VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: Sekularni pogled na Digitalnog Antihrista
Zašto globalisti imaju duboko ukorenjenu opsesiju veštačkom inteligencijom (AI)? Šta je to sa opsednutošću za autonomnim digitalizovanim mozgom koji ih dovodi do napada ekstaze? Da li se sve radi o tome šta AI može da učini za njih i njihov plan, ili postoji i mračniji „okultni“ element u konceptu koji je tako privlačan?
Svetski ekonomski forum, organizacija posvećena globalističkoj agendi „Velikog reseta“ , Četvrtoj industrijskoj revoluciji i „Zajedničkoj ekonomiji“, posvećuje veliki deo svakog godišnjeg sastanka u Davosu, Švajcarska, raspravi o veštačkoj inteligenciji i širenju njenog uticaja. nad svakodnevnim životom.
Ujedinjene nacije održavaju opsežne političke sesije o AI i troše značajnu količinu energije da bi uspostavile „etička pravila“ za razvoj i upotrebu veštačke inteligencije . U osnovi napora UN-a je tvrdnja da su samo UN kvalifikovane da diktiraju i kontrolišu AI tehnologije; za dobro celog čovečanstva, naravno. Planirano je da upravljanje veštačkom inteligencijom stupi na snagu do 2030. prema sopstvenim belim knjigama UN (sve globalističke institucije su postavile 2030. kao ciljni datum za sve svoje projekte).
Druga manje poznata, ali značajna organizacija je Samit svetske vlade koji se održava svake godine u Dubaiju. Ovim samitima prisustvuju mnogi nacionalni lideri i predstavnici, kao i izvršni direktori kompanija i poznate ličnosti. Primarni predmeti fokusa VGS-a su obično propaganda klimatskih promena, centralizacija globalne ekonomije, transhumanizam i veštačka inteligencija.
Većina javnih diskusija o veštačkoj inteligenciji vrti se oko pozitivnih narativa; treba da budemo uvereni u mnoga velike napretke koje će AI tehnologija pružiti. Neke od „prednosti“ uključuju transhumanističke zdravstvene modifikacije, kompjuterske implante u telu ili mozgu, pa čak i nanobote koji će jednog dana možda biti dovoljno napredni da promene naše ćelije. Drugim rečima, da bismo imali koristi od veštačke inteligencije, moramo postati manje ljudi, a više mašina.
Druge navodne prednosti zahtevaju široku lepezu novih sistema (neki od njih se sada grade) koji bi omogućili algoritmima da prate svaki aspekt našeg života. Globalisti često nazivaju ove sisteme „internetom stvari“ – svaki uređaj koji posedujete, automobil koji vozite, svaki računar, svaki mobilni telefon, svaka kamera za nadzor, svako stop svetlo, sve bi bilo centralizovano u jednu AI mrežu unutar grad, i svaki grad bi bio povezan u veliku paukovu mrežu sa nacionalnom bazom podataka AI.
Internet stvari se redovno pominje u vezi sa upravljanjem klimatskim promenama i ograničenjima ugljenika. Svrha je kristalno jasna – vlade i korporativne elite žele mogućnost da nadgledaju svaki vat energije koju svakodnevno koristite. Ova vrsta informacija o punom spektru olakšava diktiranje naših odluka i našeg pristupa dobrima i uslugama. Imali bi potpunu kontrolu nad svima koji žive u ovim „pametnim gradovima“. Ceo tvoj život, svake sekunde, bio bi posmatran i pod lupom.
Ali kako je to moguće? Milioni i milioni ljudi koji žive iz dana u dan; to je PUNO podataka koje treba pregledati da bi se pronašao neko ko ne poštuje pravila. Ovo je jedan od razloga zašto se globalisti sline nad tehnologijama veštačke inteligencije – to je jedini alat dostupan za prikupljanje i razgraničenje masovnog prikupljanja podataka u realnom vremenu.
Već postoje napori da se koriste sistemi veštačke inteligencije za predviđanje zločina pre nego što se desi (pre zločina). Ovi eksperimenti su prilično prenaglašeni jer zapravo ne predviđaju konkretne zločine ili identifikuju određene kriminalce.
Umesto toga, oni koriste statističku analizu da predvide u kojim delovima grada će se najverovatnije desiti određeni zločini. Za ovo vam ne treba veštačka inteligencija, svaki policajac koji je dovoljno dugo radio u gradu može vam reći kada i gde će se određeni zločini najverovatnije desiti.
Urnebesno, algoritmi veštačke inteligencije su nedavno optuženi za „rasnu pristrasnost“ kada su u pitanju oblasti koje biraju za predviđanje kriminala, jer često ove oblasti imaju tendenciju da se nalaze u pretežno crnim četvrtima, a kriminalci koji se najviše predviđaju su mladi crnci. Dakle, kompjuteri su optuženi za rasno profilisanje kao što su mnogi policajci optuženi za rasno profilisanje.
Samo još jedna klasična kontradikcija političke levice: oni vole ideju o ograničenjima klimatskih promena, transhumanizmu, pa čak i nadzoru veštačke inteligencije kada im to odgovara, ali kompjuter ne mari za vaša osećanja i ne mari za društvene tabue. Brine se samo o brojevima.
I tu ulazimo u veće opasnosti svojstvene AI. Zamislite svet kojim upravlja mrtvi algoritam koji vas posmatra samo kao jednu od dve stvari: resurs ili pretnju.
Predviđanje pre zločina je besmislica; algoritmi prate navike i obrasce, a ljudska bića imaju tendenciju da naglo razbiju obrasce. Ljudi su pogođeni kriznim događajima na različite načine koje je nemoguće predvideti. Previše je varijabli i nikada neće postojati sistem koji je u stanju da predvidi budućnost, ali to neće sprečiti globaliste da pokušaju da forsiraju problem.
Upravljanje veštačkom inteligencijom je neminovnost prema globalističkim institucijama – Oni tvrde da će jednog dana veštačka inteligencija biti korišćena za upravljanje celim društvima i dodeljivanje kazni na osnovu naučno efikasnih modela. Oni se ponašaju kao da je to samo prirodan put čovečanstva i koji ne možemo da izbegnemo, ali u stvarnosti je to samoispunjavajuće proročanstvo. To nije nužno zamišljeno da se dogodi, to je projektovano da se dogodi.
Zagovornici veštačke inteligencije tvrde da algoritmi ne mogu da deluju sa istom pristrasnošću kao ljudi, pa bi stoga bili najbolji mogući sudije ljudskog ponašanja. Svakom odlukom od proizvodnje do distribucije do zdravstvene zaštite do školovanja do zakona i reda upravljala bi AI kao sredstvo za postizanje krajnje „pravednosti“.
Kao što je gore navedeno, oni su već naišli na prepreku statističke verovatnoće i činjenice da čak i ako se AI ostavi da samostalno donosi odluke lišene emocija, milioni ljudi će te odluke i dalje smatrati pristrasnim. I na neki način bi bili u pravu.
Najlogičnija odluka nije uvek i najmoralnija odluka. Štaviše, AI programira njegov tvorac i može biti dizajniran da donosi odluke imajući na umu pristrasnosti kreatora. Ko može da programira AI? Ko može da diktira njegovo kodiranje? Globalni elitisti?
I ovde dolazimo do „duhovnijeg“ elementa pitanja veštačke inteligencije u odnosu na globaliste.
Pre nekoliko godina napisao sam članak pod naslovom „Luciferijanstvo: Sekularni pogled na destruktivni globalistički sistem verovanja“. Moj cilj u tom delu bio je da iznesem veliku količinu dokaza da su globalisti zapravo neka vrsta kulta organizovanih psihopata (ljudi bez empatije koji se raduju uništenju zarad lične koristi). Zaključio sam da globalisti zaista imaju religiju, a njihov osnovni sistem verovanja prema dokazima je luciferijanstvo.
Da, siguran sam da će biti onih koji će se rugati ovoj ideji, ali činjenice su nepobitne. U globalizmu postoji izrazit okultni element, a luciferijanstvo se dosledno pojavljuje kao osnovna filozofija. Mislim da sam ovo prilično efikasno razložio u članku i neću ovde ponavljati sve dokaze; ljudi su dobrodošli da ga pročitaju ako žele.
Pisao sam sa sekularnog stanovišta jer je luciferijanstvo inherentno destruktivna ideologija čak i kada se posmatra izvan sočiva hrišćanskog verovanja. Osim toga, postoje psihološki elementi kojima se treba pozabaviti, a koje hrišćanstvo često ignoriše. Luciferijanska filozofija je skrojena za narcisoidne i sociopatske ljude. Koren kulta je o „posebnim“ ljudskim bićima koja nisu ometena granicama savesti, morala ili etike. Nedostatak empatije se vidi kao prednost za napredak, a krajnji cilj luciferijanstva je božanstvo – osoba koja postaje kao bog, bilo da je obožavaju drugi, moć uticaja ili tehnološke metode produženja života i sposobnosti.
Ali kakve to veze ima sa AI?
Verujem da globalisti gledaju na veštačku inteligenciju sa takvim poštovanjem jer misle da je to novi oblik života, ili krajnji oblik života – život koji oni stvaraju (kao što bogovi stvaraju život). I, ako razmislite o tome simbolično, ovaj novi „život“ je zapravo stvoren po liku svojih kreatora: nema empatije, nema kajanja, nema krivice, nema ljubavi. U nedostatku bolje reči, ona je bezdušna, kao što su globalističke psihopate bezdušne.
Ako na trenutak pogledamo AI u religioznom smislu – AI je neka vrsta antiteze Hristovom liku. Hristos predstavlja sveznajući oblik krajnje ljubavi i krajnje samopožrtvovanje prema hrišćanskoj doktrini. Mislim da ne postoji reč o tome šta AI na kraju predstavlja. Jedini termin koji se čini da odgovara je „Antihrist“: Svevideće oko. Vladavina super-inteligencije lišene ljudskosti.
Da budemo jasni, NE verujem u koncepte kraja sveta koje prikazuju oni koji se pridržavaju popularnijih tumačenja Otkrovenja. Mislim da se svet menja. Mislim da imperije rastu i padaju i ovo se često može posmatrati kao „kraj sveta“ kada je to u stvari samo kraj jedne epohe. Ipak, svim srcem verujem u postojanje zla; zlo se definiše kao namerno varljive ili destruktivne radnje za čisto ličnu ili organizacionu korist, kao što je ubistvo ili porobljavanje. Zlo zaista postoji i vidljiv je element ljudskog života.
Postoje i osobine ljudskosti koje vode ka dobru, koje nas sprečavaju da se samounište dok ih slušamo. Savest, razum, mudrost i često vera mogu da obezbede štit od zlih dela za većinu nas. Da nismo imali ove stubove u našoj psihi, odavno bismo sami sebe uništili. Ali, ima onih koji nemaju savest, koji nemaju empatiju i preziru ove osobine kao „ograničavajuće“.
Ovakvi ljudi dizajniraju AI. I možda neće izazvati „smak sveta“ u terminima koje mi obično razumemo (ili u biblijskim terminima), ali bi vremenom mogli da oduzmu sve ono što čovečanstvo čini dostojnim sveta. Na neki način, ovo bi bila apokalipsa. To bi bila živa noćna mora koju vode psihopate koji koriste sociopatsku veštačku inteligenciju, aktivno podstičući i omogućavajući masama da napuste svoja ljudska tela i postanu digitalna čudovišta i tehnološka himera.
Ako bude uspešan, to bi zaista bilo krajnje skrnanje prirode, ili Božijeg plana, ako je to ono u šta verujete. Težnja za božanstvom nije vredna toga za većinu nas, ali za globaliste to je san jednog doba, i oni će učiniti SVE da to postignu.
