IZRAELSKA kompanija traži ljudski DNK kako bi stvarala organe za transplantaciju
Izraelska biotehnološka kompanija želi da ponovi nedavni eksperiment u kojem je uspešno stvoren veštački embrion miša od matičnih ćelija, samo ovog puta sa ljudskim ćelijama.
Naučnici sa Veizmanovog odeljenja za molekularnu genetiku uzgajali su „sintetičke mišje embrione“ u tegli bez upotrebe sperme, jajnih ćelija ili materice, navodi se u radu objavljenom u časopisu Cell 1. avgusta.
To je bio prvi put da je proces uspešan završeno.
Replike embriona nisu mogle da se razviju u potpuno formirane miševe i stoga nisu „stvarni“, rekao je Džejkob Hana, koji je vodio eksperiment.
Međutim, naučnici su primetili da sintetički embrioni imaju otkucaje srca, cirkulaciju krvi, početak mozga, nervnu cev i crevni trakt.
Džejkob je rekao za MIT Technology Review nakon uspeha eksperimenta sa mišem da on radi na repliciranju rezultata sa ljudskim ćelijama, uključujući i svoju.
Embrion je najbolja mašina za pravljenje organa i najbolji 3D bioprinter, pokušali smo da oponašamo ono što radi – rekao je on.
Drugi stručnjaci kažu da će biti potrebno znatno više istraživanja pre nego što sintetički ljudski embrioni budu na dohvat ruke.
Izraelska kompanija Renewal Bio, kompanija sa sedištem u Izraelu koju je osnovao džejkob Hana, želi da koristi ovu nauku za transplantaciju tkiva organa koja bi mogla da reši neplodnost, genetske bolesti i probleme u vezi sa starošću.
Krvne ćelije iz embriona potencijalno se mogu koristiti za jačanje imunokompromitovanih sistema.
Renewal Bio veruje da su neki od najhitnijih svetskih problema „smanjenje nataliteta i brzo starenje stanovništva“, navodi se na veb stranici kompanije.
PONEDELJAK OD 20:30h UŽIVO! OVO SE NE PROPUŠTA
Da bi rešio ove složene probleme, Renewal Bio ima za cilj da učini čovečanstvo mlađim i zdravijim korišćenjem snage nove tehnologije matičnih ćelija – navodi se na veb stranici.
Omri Amirav-Drori, vršilac dužnosti generalnog direktora Renewal Bio, rekao je za MIT Technology Review da kompanija nije želela da „preterano obećava“ ili da uplaši ljude potencijalnom tehnologijom, ali da je Džejkobov eksperiment „neverovatan“.
Upotreba klonova ljudskih embriona za istraživanje često je izazvala etičku zabrinutost unutar naučne zajednice, uključujući potencijal da sintetički embrioni mogu iskusiti bol ili osećaj, navodi se u radu iz 2017. objavljenom u časopisu eLife.
Džejkob Hana je zaMIT Technology Review rekao da bi potencijalno mogao da zaobiđe ove etičke probleme stvaranjem sintetičkih ljudskih embriona „bez pluća, bez srca ili bez mozga“.
