Uskoro nećemo posedovati ni garderobu – iznajmljivaćemo je!
Zamislite scenario: Kraj je radnog dana, Vaša smena se završila. Presvlačite radnu uniformu i oblačite svoju svakodnevnu odeću, s tim što vaša svakodnevna odeća i nije sasvim vaša – iznajmili ste je. Ona je vaša na nedelju dana, koliko ste platili iznajmljivanje. Kada se taj period završi, vi svu vašu odeću vraćate kompaniji koja vam iznajmljuje garderobu i doplaćujete za novu. A odeća koju ste nosili prethodnih dana ide na čišćenje i nju će kasnije nositi neko drugi.
Jer u takozvanom sharing economy sistemu ( ekonomiji deljenja ) – niko ništa ne poseduje, i sva materijalna dobra pojedinci dele između sebe!
Dobrodošli u budućnost!
O čemu se radi?
BBC-jeva serija “Circular Economy”, bavila se načinima na koji dizajniramo sisteme za smanjenje otpada koje savremeno društvo proizvodi kroz korišćenje različitih proizvoda više puta i menjanje njihove namene kako bismo ih ponovo koristili.
Jedna od njihovih epizoda bavila se idejom o iznajmljivanju garderobe umesto kupovine i navela prednosti te ideje. Kako navodi BBC, ukoliko se naviknemo na tu ideju i počnemo sa masovnim iznajmljivanjem naše garderobe umesto kupovine, smanjićemo potražnju za novom garderobom, samim tim umaniti proizvodnju iste, te umanjiti sam otpad koji naše društvo generiše kroz konstantu kupovinu artikala koje završava u optadu.
BBC u toj epizodi prikazuje start-up kompaniju YClothes koja je kreirala reklamu kroz koju su hteli da približe ovu ideju potrošačima u Kini, jer kako se ispostavilo, Kinezi nisu želeli da oblače odeću koju je neko pre toga nosio. Cilj reklame bio je da pokaže način pranja i dezinfekcije kako bi se Kinezi osećali sigurnije kada je u pitanju iznajmljivanje odeće.
Ovo je zabranjeno ali MORAM da vam kažem- Velika otkrića drmaju globalnu „ELITU“
Na kraju reklamnog spota Jiang Chacha, model koji glumi u reklami, nudi gledaocima čašu vode opranoj u mašini za pranje veša implicirajući da je čaša dovoljno čista da bi se iz nje pilo. Samim tim i veš opran u istoj mašini je dovoljno čist kako biste ga koristili.
Netflix sistem za modnu industriju
Iak je oduvek bilo moguće iznajmiti smoking, balsku haljinu ili fensi kostim, sada tržište želi da iznajmljuje odeću za svakodnevnu upotrebu. Kako govore same firme koje se bave iznajmljivanjem garderobe, došlo je vreme da poslovni model Netflix-a pređe na modnu industriju.
Ove kompanije osim što nude jednokratno iznajmljivanje odeće nude i mogućnost predplate, koja im omogućava da imaju nekoliko odevnih predmeta istovremeno uz fiksnu mesečnu nadoknadu. Kako navodi glavni operativni direktor YClothes-a, Michael Wang “Ciljamo tržište brze mode za svakodnevnu odeću, u kojem će ljudi moći da nose naše proizvode na posao, tokom vikenda i tokom žurki”.
Neke od kompanija koje se bave iznamljivanjem odeće za svakodnevnu upotrebu, poput Rent the Runway’s i njen suosnivač Jnnifer Hyman bili su jasni u svojoj ambiciji da žele izbaciti Zaru i H&M iz biznisa.
YClothes takođe navodi da se do sada deset miliona Kineza pretplatilo na njihove usluge.
„Prednosti“ rentiranja garderobe
Industrija rentiranja odeće već ima i svoje zadovoljne mušterije poput Mile Petrove koja živi u Nju Jorku. Kako Mila Petrova Naglašava, pošto se ona u svom svakodnevnom životu oblači elegantno, pritom mrzi odlazak u kupovinu a računi hemijskog pranja su za nju postali preveliki, ona se odlučila da počne sa iznajmljivanjem garderobe umesto kupovine. Iznajmljenu garderobu nosi od ponedeljka do četvrtka nakon čega je vraća i počinje sa biranjem nove odeće za sledeću nedelju.
Kako nadalje navodi “Neki ljudi zaista vole stvari. Kupovinu i posedovanje odeće, dok drugi to video kao nepotreban trošak”.
Iznajmljivanje odeće „pomaže planeti“
Naša ljubav prema kupovina novih stvari učinila je modnu industriju jednom od industrija koje najviše štete životnoj sredini, kako navodi Ellen MacArthur Fondacija.
Trend među „Instragram generacijom“ je taj da odeću nose samo u nekoliko navrata na nekoliko različitih dešavanja nakon što je posle ili bace ili više ni ne upotrebljavaju, navodi Francois Souchet iz fondacije.
Ova fondacija je proračunala da ako bismo udvostručili nošenje odeće smanili bismo njen ekološki otisak za čak 44. procenata.
Opet smo mi krivi
Kao što možemo zaključiti, opet smo mi kao potrošači krivi dok se industrije ne upliću u naše potrošačke navike kako bi ostvarile što veći profit. Da li je zaista tako? Ako se vratimo malo u prošlost, dokazi upućuju na savim suprotnu stranu.
Pre industrijske revolucije ljudi nisu imali tu “ljubav prema kupovini” kako se navodi u BBC-evom dokumentu. Štaviše, ljudi su retko putovali, živeli su u manjim mestima i sami proizvodili svoju hranu, odeću i sve druge potrebštine. Tek dolaskom industrijalizacije i prelaskom ljudi iz sela u gradove primećuje se trend sve veće masovne potrošnje. No, ko je imao najveći uticaj na dolazak industrijalizacije i promenu načina života? Pa same države pre svega i korporacije.
One su bile te koje su vukle inicijalne poteze koje su menjale društvo i dovele ga do današnjeg stadiuma. Možemo zaključiti da je Industrijska Revolucija bila Great Reset svog vremena.
I danas, kada iz nekog razloga masovna proizvodnja mora da se zustavi, nisu krive organizacije već su krivi ljudi.
Dakle, rentirati garderobu ili ne rentirati?
Stvari bi mogle da se postave tako da u rentiranju odeće nema ničeg lošeg i da je u pitanju samo socijalni konstrukt. Možemo reći da kada odemo u kafić pijemo iz čaše iz koje je već neko drugi pio, te je i sa garderobom ista stvar. Ipak, garderoba predstavlja nešto sasvim drugačije u našim životima od čaše u nekom kafiću u kojem smo pili.
Garderoba koju nosimo iskazuje naš identitet, vezani smo za nju- naša je i identifikujemo se sa njom. To je deo normalne ljudske prirode koji ne bi trebao da se promeni. Uz to, ne znam ko bi želeo da nosi donji veš koji je već neko drugi nosio ma koliko taj veš bio čist. To se zove kultura, i to je deo civilizacijske tekovine koju bi ovakva “revolucija” mogla izbrisati.
Na kraju dana, setimo se svetskog ekonomskog foruma i njihove ideje da nećemo posedovati ništa, čak ni garderobu ali ćemo biti srećni. Možete li zamisliti eventualni scenario gde zbog zaštite planete se ograniči količina odeće koju možete iznajmiti dok se sa druge strane industrija preoblikuje pa ne možete više kupiti odeću sve i da hoćete.
Smatrate li ovaj scenario realnim?
