DA LI ĆEMO DO 2050 POSTATI KIBORZI? Dobrodošli u novu paradigmu stvarnosti
Donedavno, kada biste nekome kazali da vlade širom sveta razmatraju opciju čipovanja ljudi, verovotano biste dobili odogovor kako pričate gluposti, bavite se teorijama zavera, ili niste normalni.
Verovatno biste i sada dobili isti odgovor od velike većine ljudi. Ali ono što ta većina ne zna je da su i zaposleni unutar Ministarstva Odbrane Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke Kancelarije Za Odbranu izgleda takođe počeli da gube razum, bave se glupostima i teorijama zavera.
Naime, u 2021. godini Ministarstvo Unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke Kancelarije za Odbranu uz podršku Švedske Odbrambene Agencije za Istraživanje objavile su publikaciju u kojoj razmatraju spajanje, ili bolje reći ujedinjenje tehnologije i ljudi. Stvaranje kiborga.
U ovu vrstu tehnologija spadaju mikročipovi, nanotehnologija, različite vrste senzora koje se trebaju spojiti sa ljudima kako bi nam omogućili da idemo u korak sa vremenom.
Razlog tome, kako se navodi u publikaciji je taj da se tehnologija razvija drastičnom brzinom, te da vlade širom sveta moraju ići u koštac s vremenom, osmisliti, implementirati i kontrolisati tehnologiju budućnosti kako ona ne bi kontrolisala nas ili ne bi zapala u ruke pogrešnih ljudi.
Dakle, opet sve radi naše bezbednosti i nacionalnih interesa? To i nije loše, no da li je zaista tako?
Bitno je napomenuti da se u ovoj publikaciji navodi da sadržaj ne predstavlja zvaničnu strategiju, zakone i politike Ujedinjenog Kraljevstva, niti država koje su učestvovale u kreiranju ove publikacije.
U svakom slučaju predstavlja stav Centra za Razvoj, Koncepte i Doktrinu odeljenja u okviru Ministartstva Odbrane Ujedinjenog Kraljevstva i Kancelarije za Odbranu Bundeswehr, u okviru Ministarstva Odbrane Nemačke.
Publikacija se bavi svim aspektima društva na koje ova tehnologija može imati uticaj, a to je u suštini sve, od ekonomije, politike, ratovanja do toga kako ćemo funkcionisati i kako će nas ova tehnologija definisati kao ljudsku rasu. Jer će implati koje budemo koristiti izbrisati granicu između toga šta je ljudsko biće a šta tehnologija. Drugim rečima postaćemo neka vrsta nad-ljudi.
Postaćemo kiborzi.
Hajde da bacimo pogled na osnovne ideje i teze ove publikacje i vidimo kako će različiti aspekti naseg društva izgledati.
Budućnost ratovanja
“Paradoks rata je u tome što su ljudi centralni u njegovom sprovođenju, ali ujedno i njegova najslabija karika. Mi želimo ratnike – nebitno da li su oni sajber stručnjaci, piloti dronova ili pešadijski vojnici da budu jači, brži, inteligentniji, otporniji i mobilniji kako bi savladali okruženje i protivnika”, navodi se u publikaciji;
“Budući ratovi će se dobijati ne od strane onih koji poseduju najnapredniju tehnologiju, već od onih koji tu tehnologiju mogu najuspešnije integrisati sa ljudima. Važnost sjedinjavanja ljudi i tehnologije široko je prepoznata, ali je posmatrana iz tehno-centričnog ugla. Integracija te tehnologije sa ljudima je karika koja ovde nedostaje”.
“Industrijsko doba gledalo je na ljude kao zamenljive komponente vojnih jedinica ( trupa ), ili resursa koji upravlja platformama kao što su vozila, avioni i brodovi”.
“Uspešna primena ljudskih implantanata zahteva sofisticiraniji pogled na to šta su ljudi i koje su sve njihove sposobnosti“.
Definisanje ključnih elemenata ljudi fizičkih, psiholoških i društvenih omogućava nam da gledamo na ljude kao platforme, pruža nam novu konceptualnu osnovu, novi pogled na ljudski rod i njihove sposobnosti.
Ljudi kao platforma
“Razumevanje osnova ljudske psihologije, biohemije i psihologije glavni je preduslov za nadogradnju ljudi implantima i to razumevanje će postati još bitnije u budućnosti.
“Moramo se više potruditi kako bi smo bolje razumeli efekte ishrane, spavanja, hidratacije i njihovog odnose sa drugim sistemima u organizmu da bi ostvarili značajan i neiskorišćen potencijal”.
“Tehnologija koja poboljšava praćenje ovih procesa omogući će individualnu optimizaciju sna, ishrane, i drugih faktora za postizanje transformacion dobitaka u organizaciji sa relativno niske troškove i ograničen etički rizik”.
“Najrasprostranjenije tehnologije poput genetičkih i moždanih interfejsa trenutno su na niskom nivou tehnološkog razvitka, te moramo biti spremni da ovo ubrzo promenimo. Bioinformatika, prikupljanje i analiza podataka koja obuhvata senzore i obradu informacija uz pomoć veštačke inteligencije su posebno važni faktori u razvoju drugih tehnologija koje se mogu implantirati na ljudima”.
Vlade bi trebalo da odlučuju o načinu primene ljudskih implanta
“Etika se po ovom pitanju može brzo promeniti. Vakcine, genetska i ćelijska terapija se mogu gledati kao primeri implantacije tehnologije nad ljudima koje su u upotrebi već danas”. – Dakle nešto poput ranih početaka kiborzacije ljudi.
“U svakom slušaju, budućnost tehnologija koje će se sjedinjavati sa ljudima ne bi trebalo da bude diktirana od strane etičara ili javnog mnjenja, iako će oba faktora biti važna. Umesto toga, vlade bi trebalo da kreiraju jasna pravila koja maksimiziraju ovu vrstu tehnologija kako bi podržale prosperitet, bezbednost i sigurnost bez podrivanja naših vrednosti”, stoji u dokumentu.
Uticaj ekonomije
Ekonomija će imati ogroman uticaj na buduće tehnologije, i taj uticaj možda neće biti u interesu društva. Kompanije će iskorititi ovu vrstu tehnologija kako bi povećale svoj profit i efektivnost, te će implementacija ove vrste tehnologja biti vođena profitom a ne pravima radnika, tj. Ljudi.
Kako se navodi u publikaciji ova vrsta konflikta interesa između država, društva i tržišnih snaga nije nova, ali loše upravljanje razvojem tehnologija ove vrste moze dovesti do još većih društvenih posledica i jaza između ova tri entiteta.
Civilizacija nema drugog izbora?
U publikaciji se navodi kako države gube trku kada je u pitanju razvoj ove vrste tehnologja koje će nas načiniti kiborzima i totalno preoblikovati industriju. Ova tehnologija će značiti 24-osvni monitoring naših fizičkih procesa, našeg kretanja, pa čak i misli radi sveopšte bezbednosti u ovom novom društvu – u novoj realnosti.
Sa druge strane, te iste države kontrolišu zakone, finansiraju institucije i upravljaju ekonomijama, pa se postavlja pitanje da li ova vrsta tehnologije dolazi spontano, da li je zaista nezaustavljiva i nekontrolisana? Jer ako država kontroliše sve aspekte ljudskog društva, ne bi li bilo logično da zabrani ovu vrstu tehnologija a ne da se njoj prilagođava ako je smatra rizičnom. Pogotovo ako je ljudi ne žele?
Postavlja se problem privatnosti podataka i bezbednosti pojedinaca, i šta će biti sa onim ljudima koji ne budu želeli da postanu nad-ljudi tj. kiborzi? Da li će biti zaštićeni pravom i bezbedni ili će biti prisiljeni da učestvuju, jer u suprotnom neće biti u mogućnosti da rade, žive i na kraju krajeva zaštite sebe u ovakvom društvu?
Jer zamislite svet gde ste vi “običan biološki čovek” koji od tehnologije ima “samo” smart telefon povezan na internet a oko vas su ljudi sa veštačkim udovima, mirkočipovima i moždanim interfejsima koji im omogućavaju brže kretanje, brži pristup informacijama i komunikacije.
Šta bi ste radili i kako bi ste se osećali u tom svetu?
