Danska počinje sa ISPLAĆIVANJEM ODŠTETE nastale zbog KLIMATSKIH PROMENA!
Danska je upravo obećala 100 miliona danskih kruna (13,4 miliona evra) zemljama u razvoju koje su pretrplele štetu izazvanu klimatskim promenama.
Danska je utorak postala prva zemlja koja je ponudila nadoknadu za odštetu za klimatski najranjivije regione sveta.
„U Bangladešu sam se ovog proleća uverio da je potrebno više pažnje posvetiti posledicama klimatskih promena“, rekao je danski ministar razvoja Fleming Møller Mortensen, kada je najavljivao ova finansijska sredstva.
„Nepravedno je da najsiromašniji u svetu najviše pate od posledica klimatskih promena kojima su najmanje doprineli.
On je dodao da je vreme za akciju, a ne samo za reči.
Gde će ići sredstva Danske za gubitak i štetu?
Dansko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju navelo da će 35 miliona danskih kruna (4,7 miliona evra) otići organizaciji sa sedištem u Frankfurtu u Nemačkoj, koja subvencioniše osiguranje u siromašnijim zemljama.
Dodatnih 32,5 miliona danskih kruna (4,4 miliona evra) će ići za „strateška partnerstva ministarstva sa civilnim društvom, koje radi na gubicima i šteti povezanim sa klimom“. Poseban fokus će biti na regionu Sahela koji obuhvata pustinju Saharu u severnoj Africi.
AGENDA KLIMATSKIH PROMENA JE OPASNIJA OD KORONA HISTERIJE! VIDEĆETE I SAMI
Još 25 miliona danskih kruna (3,4 miliona evra) ulaže se na „strateške napore“ koji mogu da podrže trenutne pregovore o klimatskim promenama uoči nadolazećeg COP27.
Prema Danskoj vladi, poslednjih 7,5 miliona kruna (941.314 evra) biće dato akterima civilnog društva koji rade u zemljama u razvoju na poboljšanju otpornosti uticaja klimatskih promena.
Gubitak i šteta nastale klimatskim promenama je „ pitanje klimatske pravde, solidarnosti i poverenja“
Obećanje je dato tokom ministarskog sastanka na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
U svom obraćanju skupštini, generalni sekretar UN Antonio Gutereš zatražio je od država članica da oporezuju neočekivanu dobit kompanija koje u poslovanju koriste fosilna goriva i preusmere novac u zemlje koje pate od gubitaka i štete nastale klimatskim promenama.
„Gubici i štete se dešavaju sada, štete ljudima i ekonomijama, i moraju se rešiti sada – počevši od COP 27“, rekao je on.
„Ovo je fundamentalno pitanje klimatske pravde, međunarodne solidarnosti i poverenja.
Do sada su samo Škotska i Belgija Valonija obećale novac za gubitak i štetu – ali one nisu ni članice UN-a. Time je Danska postala prva država kao članica UN-a koja je ponudila ovu vrstu finansiranja.
Borba za finansiranje gubitaka i štete nastale klimatskim promenama
Uoči COP27 u novembru, neke od nacija koje su najranjivije na efekte klimatskih promena zalažu se za uspostavljanje mehanizma za finansiranje gubitaka i štete nastale klimatskim promenama.
Ovo je takođe bila glavna tema razgovora na prošlogodišnjem COP26, sa velikim zagađivačima poput SAD i EU koji su se protivili stvaranju posebnog fonda za rešavanje ovog pitanja.
Ali potreba da se pomogne državama da plate štetu uzrokovanu klimatskim posledicama nikada nije bila očiglednija.
Nakon što su nedavne velike poplave pogodile jednu od sedam osoba u Pakistanu – oko 33 miliona ljudi – ministar spoljnih poslova zemlje Bilaval Buto Zardari rekao je da odštete moraju biti na dnevnom redu COP27.
On je izrazio nadu da bi na međunarodnoj konferenciji, koja će se održati u Egiptu, mogla biti doneta odluka o finansijskom mehanizmu za kompenzaciju zemalja u razvoju za ove često katastrofalne uticaje klimatskih promena.
Navodne klimatske promene kao novi mehanizmi finansijske kontrole
Prisetimo se da su tokom pandemije COVID-a Srbija, Hrvatska, kao i druge zemlje u regionu i svetu donirale novac za borbu protiv pandemije, dok za probleme u sopstvenim zemljama nisu imale dovoljno finansijskih sredstava za ulaganje.
Novac se slao stranom faktoru u za borbu protiv nevidljivog i globalnog neprijatelja, dok su lokalni problemi zapostavljeni.
Danas se dešava isto. Pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena, od država će se tražiti da doniraju novac, preoblikuju poslovanje kako bi zaštitili planetu, oporezuju svoje privrednike koji uzgred doprinose državnoj ekonomiji.
Time će onaj kome se šalje sav taj novac ( sasvim slučajno Nemačka?), kontrolisati unutrašnju politiku zemalja, privrednike i individue kroz nepostojeći problem, dok će realni životni problemi biti kao po običaju ignorisani, te ćemo umesto prosperita i normalnog života kao društvo opet služiti nečijim ciljevima i porivima za kontrolu.
