Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern kaže da „dezinformacije“ treba kontrolisati kao oružje i nuklearnu bombu
Obraćajući se Generalnoj skupštini UN, premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern upozorila je na „dezinformacije“, došavši čak do toga da bi to trebalo regulisati kao oružje, bombe i nuklearno oružje.
Ardern je rekla da „laž na mreži ili sa podijuma“ možda neće ubiti ljude kao prethodno oružje, ali na kraju može biti jednako opasno.
„Ali šta ako ta laž, izrečena više puta i na mnogim platformama, podstakne, inspiriše ili motiviše druge da uzmu oružje. Da ugrozi bezbednost drugih. Zažmuriti pred zločinima, ili još gore, postati saučesnik u njima. Šta onda?” upitala.
„Ovo više nije hipotetika. Ratno oružje se promenilo, ono je pred nama i zahteva isti nivo delovanja i aktivnosti koje smo primenjivali na oružja”.
„Prepoznali smo pretnje koje je stvaralo staro oružje. Udružili smo se kao zajednice da smanjimo ove pretnje. Stvorili smo međunarodna pravila, norme i očekivanja. Nikada to nismo videli kao pretnju našim ličnim slobodama – već je to bilo njihovo očuvanje. Isto mora da važi i sada kada se nosimo sa ovim novim izazovima”.
„Kao lideri, s pravom smo zabrinuti da bi čak i oni najlakši pristupi dezinformacijama mogli biti pogrešno protumačeni kao neprijateljski prema vrednostima slobode govora koje toliko cenimo“, rekla je ona.
Nemačka: Državni službenici da rade od kuće radi uštede energije
„Ali, iako vam danas ne mogu reći šta je odgovor na ovaj izazov, mogu sa potpunom sigurnošću da kažem da ga ne možemo ignorisati. To čini jednaku pretnju normama koje svi cenimo”.
„Na kraju krajeva, kako uspešno okončati rat ako se ljudi navode da je razlog njegovog postojanja ne samo zakonit već i plemenit?“, upitala je ona, misleći na rusku intervenciju u Ukrajini. „Kako se boriti protiv klimatskih promena ako ljudi ne veruju da one postoje? Kako osigurati poštovanje ljudskih prava drugih, kada su podvrgnuti mržnji i opasnoj retorici i ideologiji?”
Ona je tvrdila da je pandemija COVID-19 „škola“ za čovečanstvo o važnosti „kolektivnog delovanja“, jer je primorala ljude „da priznaju koliko smo međusobno povezani, a samim tim i koliko smo oslonjeni jedni na druge“.
„Sa sve većom lakoćom se krećemo između zemalja. Trgujemo našim proizvodima i uslugama. A kada je jedna karika u našem lancu snabdevanja pogođena, i mi svi smo pogođeni“, objasnila je Ardern.
