Izveštaj: Nemačka je optužila ili kaznila više od 1.000 ljudi za „zločine u vezi sa govorom na mreži“ od 2018.
Detaljni izveštaj Njujork tajmsa otkrio je razmere nemačkog krivičnog gonjenja „zločina u vezi sa govorom na mreži“ i pružio pogled iza scene na jedinice koje imaju zadatak da nadgledaju društvene mreže kako bi pokrenule slučajeve protiv nemačkih građana za ono što objavljuju na mreži.
Tajms je rekao da je nakon pregleda nemačke državne evidencije otkrio da postoji više od 8.500 slučajeva u vezi sa navodnim zločinima vezanim za govor na mreži i da je više od 1.000 ljudi optuženo ili kažnjeno od 2018. Međutim, ne postoje nacionalni podaci o ukupnom broju ljudi optuženih za zločine u vezi sa govorom na mreži, a stručnjaci koji su razgovarali za The New York Times rekli su da je prava brojka verovatno mnogo veća.
Izveštaj Tajmsa takođe pruža detalje o velikim količinama nadzora društvenih medija koje sprovodi operativna grupa u nemačkom gradu Getingenu. Ova radna grupa je stvorena 2020. godine i navodno ima hodnike, police za knjige i stolove ispunjene dokazima. Ove datoteke sadrže ispise komentara nemačkih građana na Fejsbuku, tvitova i postova u Telegramu. Istražitelji koji rade u radnoj grupi pretražuju feed-ove društvenih medija, javne evidencije i vladine podatke kako bi prikupili dokaze o navodnim zločinima vezanim za govor na mreži.
Ova radna grupa je zadužena za slučajeve širom Donje Saksonije, države u severnoj Nemačkoj. Vlasti u Donjoj Saksoniji navodno vrše raciju u kućama više puta mesečno, a u nekim slučajevima lokalna televizijska ekipa snima i emituje racije.
Nemačka: Državni službenici da rade od kuće radi uštede energije
Građani koji su pretreseni, ali odbijaju da daju svoje telefone, oduzimaju ih i šalju u laboratoriju. Ova laboratorija koristi softver koji je napravila digitalna obaveštajna kompanija Cellebrite za otključavanje zaplenjenih telefona.
Samo ova radna grupa je prošle godine istražila 566 „zločina vezanih za internet govor“ i očekuje da će 2022. istražiti duplo veći broj. Jedinica takođe kažnjava oko 28% onih koji su pod istragom.
Nemačke vlasti ne samo da uspostavljaju radne grupe koje češljaju postove svojih građana na društvenim mrežama, već takođe angažuju istražitelje „govora mržnje na internetu“, navodi The New Times. Jedan od ovih istražitelja, Sven Weiland, navodno radi na razotkrivanju ljudi koji upravljaju anonimnim nalozima na društvenim mrežama pokušavajući da otkrije gde rade, gde žive i ko su im prijatelji i porodica.
„Pokušavam da saznam šta rade u svom normalnom životu“, rekao je Vejland za Tajms. „Ako pronađem gde žive ili njihove rođake, onda mogu da nađem pravu osobu. Internet ne zaboravlja”.
Prema The New York Times-u, Vejland je jednom koristio onlajn registar licenciranih arhitekata da razotkrije „nepoznatog korisnika Tvitera“ koji je uporedio ograničenja Covida sa holokaustom.
Pored detalja o tome kako nemačke operativne grupe i istražitelji pretražuju internet u potrazi za navodnim zločinima u vezi sa govorom na mreži, Tajms je takođe naveo više primera da su nemačkim građanima pretresli domove i zaplenili uređaje nakon što su objavili „uvrede“ ili „govor mržnje“ na platformama društvenih medija.
Jedan čovek je napadnut nakon što je podelio sliku na Fejsbuku sa „zapaljivom izjavom o imigraciji koja se lažno pripisuje nemačkom političaru“. Policija je pretresla njegovu kuću i zaplenila više uređaja. Njujork tajms navodi da je ovaj napad bio jedan od oko 100 sličnih racija koji su se odigrali širom Nemačke u to vreme.
Šef nemačke Federalne kancelarije kriminalističke policije Holger Minh rekao je: „Jasno stavljamo do znanja da svako ko objavljuje poruke mržnje mora da očekuje da će policija posle toga biti na ulaznim vratima”.
Drugi tužioci su rekli da čak i ako čovek nije znao da su komentari lažno pripisani nemačkom političaru, ipak bi trebalo da se suoči sa kaznom.
„Optuženi snosi rizik širenja lažnog citata bez provere“, rekli su tužioci.
Šestoro nemačkih policajaca upali su u dom još jednog korisnika Tvitera nakon što su tvitovali „Du bist so 1 Pimmel“ („Ti si takav penis“) gradskom senatoru koji je prekršio lokalna pravila socijalnog distanciranja za koja je bio odgovoran za sprovođenje.
A aktivisti koji je odgovorio na poruku nemačkog političara na Fejsbuku postavljanjem linka do slike murala koji sadrži ovu frazu, izvršen je pretres u kući i nekoliko uređaja su zaplenila četiri nemačka policajca.
„Nisu bili ovde jer sam osumnjičen da sam nekoga ubio“, rekao je aktivista za Tajms. „Upravo sam bio osumnjičen da sam nekoga vređao na internetu”.
Prepadi nisu jedina taktika detaljno opisana u izveštaju Njujork tajmsa. Takođe opisuje više incidenata u kojima su nemački građani kažnjeni sa četiri ili pet cifara zbog kršenja strogih zakona o govoru na mreži.
Jedan anonimni korisnik Tvitera, koji je novinara nazvao „glupim“ i „mentalno bolesnim“, kažnjen je sa 1.000 evra nakon što ih je novinar razotkrio i poslao njihove podatke lokalnom okružnom tužiocu.
„Srećan sam što su uradili nešto po tom pitanju i ova osoba je dobila signal da postoje neka ograničenja slobode govora“, rekao je novinar.
Još jedna osoba je navodno kažnjena u iznosu od oko 10.000 dolara nakon što je „delio uvrede na račun turskih imigranata“.
Svi ovi incidenti su se desili nakon što je Nemačka uvela jedan od najstrožih zakona o „govoru mržnje“ u svetu 2018. Zakon zahteva da društvene mreže uklone govor mržnje sa svojih platformi u roku od 24 sata. Nemačka je 2021. pokušala da učini zakon još strožijim, ali je sud ranije ove godine presudio protiv ovih strožih odredbi.
Uprkos tome što zemlja već ima neke od najstrožih propisa o govoru na svetu, izveštaj Tajmsa tvrdi da mnogi nemački zakonodavci veruju da ovaj zakon o govoru mržnje na mreži ne ide dovoljno daleko jer cilja kompanije umesto na pojedince.
Daniel Holznagel, bivši zvaničnik Ministarstva pravde koji je pomogao u izradi nemačkih zakona o govoru mržnje, sugerisao je da je krivično gonjenje građana zbog njihovog onlajn govora slično procesuiranju onih koji ilegalno preuzimaju muziku i filmove sa interneta.
„Ne možete svakoga da gonite, ali će imati veliki efekat ako pokažete da je krivično gonjenje moguće“, rekao je Holznagel.
Ovaj unutrašnji pogled na nemačke državljane koji su podvrgnuti raciji, kažnjavanju i istrazi zbog onoga što objavljuju na mreži samo je jedan od mnogih primera rastućih ograničenja govora na mreži u Nemačkoj. Grupe pozivaju nemačke građane da prijave takozvani govor mržnje putem aplikacije, a nemačke vlasti vrše pritisak na aplikaciju za razmenu poruka Telegram da cenzuriše sadržaj.
Osim gušenja govora, nemačka vlada i njene policijske snage koriste tehnologiju za nadzor Covid-a da prate građane u svrhe koje nisu povezane sa Covid-om i nameću ograničenja građanima koji nisu u toku sa vakcinacijom.
I dok građani koji objavljuju uvrede ili „govor mržnje” rizikuju da budu napadnuti, kažnjeni ili pod istragom, nemačke vlasti stvaraju stotine lažnih „desničarskih ekstremističkih” naloga na društvenim mrežama koji podstiču mržnju. Nemačke vlasti su pravdale stvaranje ovih lažnih naloga tvrdnjom da su neophodni za prikupljanje informacija.
