MEDVEDEV nakon Maskove izjave i reakcije Zelenskog: ILON MASK je „Ruski agent“
Nakon što su ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i kijevska onlajn vojska trolova napali predlog Ilona Maska za okončanje sukoba sa Rusijom, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u šali nazvao osnivača Tesle „agentom iz senke” Kremlja.
Zatim ga je uporedio sa Štirlicom, legendarnim izmišljenim sovjetskim špijunom.
„Svaka čast [Ilonu Masku]! Međutim, tajni agent je izgubio pokriće. Zaslužuje novi čin, brzo. Njegov sledeći tvit će zvučati kao, Ukrajina je veštačka država. Predviđam…”, napisao je Medvedev na Tviteru na engleskom u ponedeljak uveče.
Na svom Telegram kanalu, na ruskom, bivši predsednik je umesto „agenta u senci“ Maska nazvao „Justas“ – referenca na kodno ime glavnog lika u seriji iz sovjetske ere „17 trenutaka proleća“, poznatijeg pod njegovim nemačkim aliasom Otto von Stierlitz.
Obe reference su bile očigledno duhovite i ismevale su se ne sa Maskom, već sa krajnjom histerijom ukrajinske vlade i njenim onlajn uticajnim ljudima zbog ozbiljnog mirovnog predloga američkog milijardera.
Krim bi ostao ruski i imao bi zagarantovano vodosnabdevanje, Ukrajina bi proglasila neutralnost, a četiri regiona koja su se upravo pridružila Rusiji održavaju referendume o svojoj sudbini pod nadzorom UN, sugerisao je Mask ranije tokom dana. Anketu je brzo preplavio, kako je rekao, „najveći napad botova koji sam ikada video“.
Međutim, nisu to bili samo kijevski info-ratnici i njihove zapadne NAFO pristalice. Odlazeći ambasador Ukrajine u Nemačkoj koristio je neki veoma nediplomatski jezik, dok je sam predsednik Vladimir Zelenski pokrenuo anketu pitajući svoje sledbenike da li više vole Maska koji podržava Ukrajinu nego ovog, koji „podržava Rusiju“.
Na početku sukoba, Mask je poslao stotine SpaceX-ovih Starlink satelita i terminala u Ukrajinu. Iako je njihova navedena svrha bila humanitarna, Kijev je od tada priznao da ih je koristio za ratne napore.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji imaju za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
Moskva je takođe zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući ni u jedan zapadni vojni blok. Kijev je to odbacio, insistirajući da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
Nulta Tačka/RT
