Veliki pad poverenja u Gugl servise, smanjen broj pretplatnika
Podigla se velika prašina nakon što je ugašena Stadia, Google servis za striming igara.
Iako je tačno da su rivali kao što su Geforce Now i Xbox Cloud Gaming predstavljali već ukorenjenu konkurenciju i da Google ne zna mnogo toga o igrama, glavni problem — kao i sa većinom Googleovih proizvoda u poslednje vreme — jeste to što kompaniji niko nije verovao da će održati Stadia projekat u životu duže od godinu ili dve.
I to je jednostavno tako: niko ne veruje Googleu. Kompanija je pokazala loše razumevanje za to šta ljudi žele, šta im je potrebno i koliko žele da plate za to u ovom trenutku, tako da su ljudi postali oprezni kada je u pitanju ulaganje čak i u Googleove popularnije proizvode.
Na tehničkoj implementaciji kod Stadia servisa svakako nema zamerki. U svom najboljem izdanju, Stadia je bila bolja od svojih konkurenata i gotovo magična u tome na koji način je ispunila obećanje o prelasku iz ničega do ulaska u igru u sekundi.
Sa poslovne strane, situacija nije bila toliko inspirativna. Mnogi se sada sećaju veoma ismejane reklame pre lansiranja Stadije: Dreamcast koji je osuđen na propast, besmisleni Power Glove i E.T. za Atari, igra koja je toliko loša da su je zakopali u plitku grobnicu, a sve je praćeno praznim postoljem na kojem će Stadia uskoro sedeti.
Iako je jasno da je ovo bio urnebesni spoj svega i svačega, ispostavilo se da je to bilo sasvim prikladno. Stadia je bila osuđena na propast, besmislena i predodređena za nedostojanstveno gašenje.
Zanimljivo je da je pre samo dva meseca Stadia Twitter nalog uveravao zabrinute korisnike da se servis zapravo ne gasi. Iako su pre toga postojale neke naznake da se nešto loše sprema Stadiji.
I to je deo gde su mnogi znali da će sve biti osuđeno na propast. Iako postoje mnogi koji će baciti par dolara tu i tamo za neku Google uslugu, gotovo niko ne želi da plaća stotine dolara za nešto za šta imaju prikriveni osećaj da će u kratkom roku postati potpuno bezvredno.
Poznata je praksa kompanije Google da gasi svoje proizvode i usluge. Kompanijini zaokreti koje pravi oko prioriteta, brendiranja, standarda i svega ostalog, jasno su svima dali do znanja da se Google-u ne može verovati ništa osim onoga što je povezano za kompanijine osnovne usluge (a čak i one ponekada budu upropašćene).
Google tokom vremena nije izgradio ništa osim nepoverenja, izuzev nekoliko proizvoda koje niko ne želi ili im nije potrebno menjanje.
Google je na kraju kreirao toliko negativan publicitet i lošu situaciju, da bilo da se radi o YouTube kreatorima, koderima i naučnicima na Colabu, ili o medijima i oglašivačima u Searchu – nijedna zajednica ovoj kompaniji više nikada neće verovati.
Nulta Tačka/B92
