Kristijan Šmit poredi sebe sa carem Franjom Josifom
Kristijan Šmit u intervjuu za bh izdanje Večernjeg lista kazao je kako cilj izmena Izbornog zakona i Ustava FBiH, koje je nametnuo u izbornoj noći nije da budu od koristi samo jednom narodu već su osmišljene kako bi se omogućilo uklanjanje političkih blokada.
“Ja sam racionalni Nemac. Prvo, treba nam biti jasno da nećemo stvoriti raj u BiH. Drugo, Hrvati nisu totalno potisnuti. Treće, i Bošnjaci ovde žive i treba da žive. Ja bih se radovao da svi oni koji vide neke prednosti ili mane o tome razgovaraju.
Car Franja Josif, koji je vladao ovde, jednom je rekao: „Bio sam dobar vladar ako su svi moji narodi podjednako nezadovoljni“
U ovoj zemlji jednostavno se mnogo priča okolo, a malo se donose odluke. To vam mogu reći iz svog iskustva ovde. Car Franjo Josif koji je vladao ovde jednom je rekao: “Bio sam dobar vladar ako su svi moji narodi podjednako nezadovoljni”, kazao je Šmit.
Visoki predstavnik naglasio je kako bi se sve strane u Bosni i Hercegovini trebale više potruditi na postizanje konsenzusa oko važnih pitanja.
“Rekao sam da oduzimam mogućnosti za blokade i to se odnosi i na mogućnosti koje bi koristila i hrvatska strana. A mislim da se pri postizanju konsenzusa moramo odmaknuti od principa nametanja veta i više se orijentisati na postizanje dogovora.
Dakle, o pitanjima u kojima postoji mogućnost da se donese zajednička odluka, o njima treba zajednički odlučiti, a samo tamo gde je zaista reč o nacionalnom interesu mora se odlučivati prema posebnim pravilima. I moramo definirati te interese, možda to ponekad nisu interesi koji se tiču cele etničke skupine, već neki sasvim drugi interes”, ocenio je Šmit.
Po njegovim rečima, otvorena pitanja u Bosni i Hercegovini trebaju da se rešavaju međusobnim razgovorom unutar zemlje.
“Ja nisam pristaša Dejtona 2, nekog sastanka u nekoj avio bazi u kojoj će se sastati neki ljudi koji misle da poznaju konkretne interese dotičnog stanovništva. Ja se nadam i zagovaram to da ljudi ovde budu više spremni da vode računa jedni o drugima, čak i u smislu ustavne pozicije.
Verujem da ovo sad nije dovoljno, ali treba videti što se može pojednostavniti. Imamo toliko komplikovana pravila da ona jednostavno pozivaju da ih ne poštujete. Treba sesti i razgovarati o problemima, rešavati ih unutar BiH.
Osim toga, Dejton 2 više bi reflektirao interese zemalja učesnica nego same BiH. Dejtonski sporazum bio je neophodan jer je bio rat i trebalo ga je zaustaviti, ali Dejton više ne daje sve odgovore na pitanja nove generacije u ovoj zemlji.
Mi moramo nešto napraviti za ovu i sledeće generacije – poručio je.
Šmit smatra kako evropski put Bosne i Hercegovine može biti cilj oko koga će se okupiti sve strane.
“Svakako bih volio da u sledećim mesecima zatražimo od EU da BiH dobije status kandidatkinje za članstvo. Ja znam da u BiH nije sve najbolje, ali smatram da nam je potreban politički signal i za mlade, treba im dati perspektivu da ostanu ovde. Mislim da je ta poruka jako važna”, kazao je visoki predstavnika.
Dodao je kako Evropska unija ne bi trebala o regionu da govori kao o problematičnom prostoru, već da bi trebalo jasno da kaže da je zapadni Balkan deo Evrope.
“Ako želimo sigurnosno, ekonomski i energetski stabilnu Evropu, moramo sarađivati i s ovom regijom. I u našem je interesu da imamo ove zemlje unutar EU. Nekome poput BiH treba i pomoći malo više u tome, ali ne mogu pristati na to da ostavimo ovde neki prazan prostor koji će popuniti neki drugi izvan Evrope.
Ovo nije nikakva igra hoću li BiH u EU. Ovo je postalo geostrateško pitanje, a mnogi su to prevideli – zaključio je Šmit u intervjuu za bh. izdanje Večernjeg lista.
Nulta Tačka/SrbinInfo