60 GODINA od početka KUBANSKE krize: Svet je tada 13 dana bio na ivici NUKLEARNOG RATA

Pre tačno 60 godina, tog 14. oktobra 1962. godine američki špijunski avion U-2 preleteo je iznad zapadnog dela Kube i potvrdio da se tamo zaista nalaze sovjetske rakete. Usledilo je po svet najkritičnijih 13 dana, od 16. do 28. oktobra. Tad su SAD i Sovjetski Savez bili najbliže međusobnom nuklearnom uništenju, prvi put od početka Hladnog rata.

Slike sa preleta 14.oktobra 1962 su pokazale visokim vojnim i obaveštajnim funkcionerima da su Sovjeti na Kubi postavili balističke rakete srednjeg dometa SS-4 (R-14) koje mogu da nose nuklearne bojeve glave. Slike koje je načinio U-2, bile su povod za ono što je usledilo kao „raketna kriza“, a koja je svet dovela na ivicu nuklearnog rata.

U periodu od 1962.godine Sovjeti su se našli u ozbiljnoj krizi sa svojim balističkim programom. Proizvodnja rakete R-16 je bila još daleko pa se morao naći način kako raketama srednjeg dometa pokriti Sjedinjene Države.

Rešenje je nađeno u prečici na karipskom ostrvu Kubi pod samim nosom SAD. To je bio početak tajne operacije « Anadir» koja je svet dovela do ivice nuklearnog rata.

Ono što je Hruščov planirao da instalira na Kubi je bilo veoma džinovsko. Plan je predviđao da se na Kubu premesti cela raketna divizija Crvene armije sa 26 lansirnih rampi za balističke rakete SS-4 dometa 2.000 km i 16 rampi za rakete SS-5 dometa 4.000 km. Za svaku raketu dodata je nuklearna bojeva glava jačine 1 megatone, a usmerene bi bile na najvažnije političke i vojne ciljeve unutar Sjedinjenih Država.

Kako se kriza sve više usložnjavala i pretila da od napetosti pređe u otvorenu konfrontaciju general – potpukovnik Grečko je lično od Hruščova dobio naređenje da ne dejstvuje oružjem, osim ako njegove snage ne budu direktno napadnute. Učestali preleti špijunskih i izviđačkih aviona preko Kube je veoma živciralo Fidela Kastra, koji je mobilisao vojsku i spremao se za otvorenu konfrotaciju pa čak i odbranu ostrva od moguće invazije. Kada je od Grečka tražio da rakete počnu da ruše avione, Grečko nije obratio nikakvu pažnju na te zahteve. Zato je „Maksimo lider“ naredio svojim vojnicima da iz svih sredstava pucaju na nisko leteće avione, pretežno na RF-8, ali i na špijunske U-2 koje ni teoretski nisu mogli da dosegnu. Kako se skori rat sve više bližio, Grečko je 27.oktobra zatražio od komandanta sovjetsko-kubanskih snaga da upotrebi SA-2 protiv špijunskih aviona U 2. Grečko je dobio ekspresno zeleno svetlo da dejstvuje i obori avion.

Treba istaći, da je kriza dobila na kuliminaciji, prilikom ultimativnog zahteva, da se zaustavi konvoj, koji je nosio balističke rakete (verovatno i bojeve glave za njih). Procenom oba vojno-politička rukovodstva, nadvladao je razum, da bi dalje zaoštravanje vodilo u sveopšti nuklearni rat. Konvoj je zaustavljen i vraćen, a Amerikanci su prešli na niži stepen borbene gotovosti.

Ubrzo su sledili tajni pregovori SAD i Sovjetskog Saveza, koji su završili obostranim uklanjanjem raketa: Amerikanaca iz Turske, a Sovjeta sa Kube, kako balističkih tako i PVO.

Odlaskom glavnine snaga sa Kube, Sovjeti su Kubancima ostavili 24 lansera S-75 i 6 školskih za obuku. Oboreni U 2 je dugo godina bio vojna tajna i materija za razne šepkulacije, sve dokle se u medijima nije pojavio sam Kastro i rekao da je, zapravo „on“, zaslužan za obaranje U-2 i pogibiju Andresona, što mu Sovjeti nisu nikada zaboravili.