Stefanović životno osiguranje poverio u pogrešne ruke

A svima je jasno – „Kosovo“ je ništa dok to Srbija ne potpiše!

Non-pejper koji je dan ugledao u Nemačkoj, donosi poruku kosovskim Albancima da su počeli da duvaju novi vetrovi. Aljbin Kurti je u video vezi sa Angelom Merkel zaključio da Srbija mora priznati tzv. „Kosovo“, ali i Vučić i Merkelova su na odlasku, a izgleda da novodolazeće srpske i nemačke političke snage nemaju nimalo razumevanja za kosovsku „nezavisnost“.

Ne radi se tu o politici, već o kriminalu i međunarodnom pravnom poretku. Evropi se albanski i balkanski kriminal popeo na vrh glave, a raspad Jugoslavija otvorio je Pandorinu kutiju promena granica u celom svetu. Pošteno govoreći više je nezadovoljnih nego zadovoljnih u crtanju linija. Pri tom, albanska i balkanska mafija okupirala je svaku državu Evrope i to postaje neizdrživo.

Nažalost, i pored ogromnog prisustva na Kosovu i Metohiji, Evropska unija nije u mogućnosti da udari na kriminalni osinjak iznutra, prvenstveno zato što su je celokupna EU administracija u principu podložna visokoj korupciji, što balkanski lordovi kriminala i niihovi politički kišobrani znaju da iskoriste.

Ni SAD na KiM nisu u boljoj poziciji. Treba razlikovati dva dela njihovog diplomatskog prisustva, ne samo na KiM. Dok „ambasador“ vodi političke poslove, obaveštajna komponenta operiše unutar kriminalnog miljea iz koga izvlači dve koristi; novčanu za sebe i upumpavanje u crne fondove „firmama“ za tajne operacije. Pa nije to svetsko čudo. I BIA je drogu čuvala u banci, a šefovi krkali iz kazana.

S obzirom na to da albansko društvo posluje po principu fisova, plemenskih zajednica u kojima je svaka porodica i član opredeljen za neku vrstu „poslovnog“ zadatka, jasno je da Amerikanci pipke drže preko celog spektra svih kosovskih dešavanja. Tipičan primer je sadašnji fis Osmani, gde je američki „fingerprint“ od predsednika „Kosova“, preko braće Osmani, koji su centar balkanske i evropske mafije, sve do regionalnih političkih lidera. Uzgred, „predsednica“ „Kosova“ i njen fis imaju srpsko državljanstvo. Američkom poslovno-kriminalnom lobiju od životne je važnosti da održi „Kosovo“ ovakvim kakvo je, a lokalne političare tu gde su.

Po pitanju KiM, trenutno jedino Rusija udara efikasnu kontru Vučiću, koji na sve načine pokušava da minira Rezoluciju 1244. U tom smislu, „nemački“ non-pejper kao da je izašao iz ruskog pera, sa „blickrig“ zadrškom. Sve navedeno izričito je u okvirima međunarodnog prava i našeg Ustava, a upravo toga se Vučić gadi. Iako papir sam po sebi nema nikakvu izvršnu težinu, poruka je veoma jasna i čini se da je pogodila cilj. Po napuštanju foruma Brdo-Brioni, Vučić se naprasno setio međunarodnog prava i Rezolucije kojoj ni ime nije znao, pa je izjavio da se „Srbija oduvek zalaže za princip poštovanja nemenjanja granica priznatih od Ujedinjenih nacija“.

Dakle, „nemački“ non-pejper pogodio je metu – Vučić je poruku shvatio!

I sada liči da je veoma blizu tome da je ostavka jedini mogući spas u poslednji čas. Neverovatna količina mahom kriminalnih afera koje su ga zatrpale u proteklom periodu, unela je ogroman nemir u narodu, a unutarpartijski mafijaški obračuni isplivali su na površinu. Stefanović je svoje životno osiguranje očito poverio u pogrešne ruke, na čuvanje Amerikancima, koji će dokaze nesumnjivo iskoristiti da Vučića ucene da dovrši započeto, izdaju Srbije; briga njih za ubijanje demokratije u Srbiji. Stefanoviću bi bolje bilo da postane zaštićeni svedok saradnik Interpola, ili Europola.

Unutarpartijske čistke staljinističkog tipa, unose ogromnu strepnju među naprednjake – ko je sledeći? Iz BIA stiže nagoveštaj da je i Gašić pod lupom, s obzirom na to da je on stvorio i odaslao Dijanu, a njegova Maja Popović nikako da „obezbedi“ pristojne optužnice za „snajper“ i „prisluškivanje“. Vučićevo „ne dam“ izgleda klizi u „ne verujem“. Istorija poznaje slične odnose, Tito – Ranković, Staljin – Berija, itd.

Sve u svemu, Vučić ne može da dovrši započeto, jer mu je ishod takvog pokušaja kristalno jasan. Bojkot prave opozicije ga je već žestoko uzdrmao, pa se zalaufao da pravi lažnu opoziciju koja bi trebalo da mu posluži kao paravan i dekoracija u dovršavanju izdaje. Međutim, ni to mu neće proći, jer novodošli „opozicionari“, zapravo su politički otpaci bez ikakvog ugleda i dejstva na biračko telo, tako da zdravo jezgro ostaje nekancerogeni kontrateg na vagi izdaje. Uostalom, „unutrašnji dijalog“ jasno je pokazao Vučiću da nema nikoga ko će pojesti njegovu kuvanu žabu.

Nedavna svađa voždovačkih naprednjaka donela je još jednu vest u smeru ostavke. Na marginama svađe, jedna od koordinatorki koja je navodno bliska, kako ona izreče, „jajinačkom klanu“, ispričala je kako se Vučić u potaji već duže vreme sprema da utekne na Tajland, gde se daleko od očiju javnosti navodno priprema otvaranje ambasade Srbije.

Po njenim rečima glavna prepreka do sada je bio SPS koji je držao diplomatiju, ali se tu stvar „izmenila na bolje“ dolaskom Selakovića. S tim u vezi treba podsetiti da je Vučić pre skoro dve godine udomio i srpskim državljanstvom blagodario odbeglu premijerku Tajlanda, Jingluk Šinavatra, koja je osuđena zbog korupcije. Koordinatorka navodi da je tu ispao zbun, jer je Vučić imao pogrešne povratne informacije o tome koga je trebalo da podrži, ali će stvar biti izglađena.

Kako god bilo, već izvesno vreme i sam Vučić najavljuje ostavku. Naravno, do sada to niko nije uzimao za ozbiljno, ali kosovska zamka i nagon za preživljavanjem mogli bi da uzmu danak. Miloševići i Karići bežali su u Rusiju, a da li će Vučić poći u istom pravcu, ili ne – vreme će pokazati. Možda je novi non-pejper zapravo putna karta u jednom pravcu.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a