HITAN sastank u EU zbog Srbije: Traži se da Beograd odmah uvede sankcije Rusiji
Hitan sastanak šefova EU zbog Srbije, pretnje o ukidanju bezviznog režima zbog optužbi da, pod uticajem Moskve, navodnom migrantskom politikom slabi EU samo su pokazna vežba o tome kako bi ubuduće mogao da izgleda odnos Beograda i Brisela. I to čak i pod uslovom da Srbija uvede toliko tražene sankcije Rusiji.
Veliki je spisak zamerki na naš račun, a oblaci EU nad Srbijom sve veći i sve složeniji, a u slučaju embarga Moskvi, bio bi tek nešto ublažen, anesteziran, ali male su šanse da bismo brzo videli konkretne benefite od toga.
Oni, doduše, zaključuju i da su male šanse da se EU odluči na „najcrnji“ scenario i ostvari pretnje, poput prekida pregovora ili ukidanja bezviznog režima.
Kraj prošle nedelje bio je prilično buran za Srbiju: šefovi 27 država članica su se u Luksemburgu hitno sastali ne bi li raspravljali o povećanju broja migranta koji preko Zapadnog Balkana ulaze u EU. Srbija se našla na tapetu, zamereno joj je da indirektno pomaže Kremlju tako što „seje razdor u EU kroz priliv svežih migranata“.
Varnice su na kraju ipak smirene dogovorom sa Beogradom o usklađivanju viznog režima, ali velike su šanse da nećemo dugo čekati nove.
Jer Brisel očekuje od Beograda da uvede Moskvi hitne sankcije.
Spisak posrednih i neposrednih koraka kojim se Brisel služi kako bi preneo tu poruku je poduži: nismo izuzeti od sankcija za rusku naftu preko JANAF-a, zvaničnici EU i SAD otvoreno su oponirali odluci o (ne) održavanju prajda.
Na to je ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ukazao da tu pritiscima ne bi bio kraj.
Ako mislite da je dovoljno da Srbija kaže sutra uvodimo sankcije Rusiji, ne, tapšali bi nas po ramenu pet ili šest dana. Danas im to služi da nas kao malj udaraju po svim forumima, pa će nama da rade ono za šta optužuju Rusiju – kazao je predsednik Vučić.
Tome ne bi bio kraj, pritisci i ucene bi samo privremeno splasnule, a situacija se umirila.
Da parafraziramo poznatu filmsku rečenicu – „Brisel bi nam oprostio što nas je tukao“.
Ne bi usledila neka nagrada za to, sem smanjenje zle volje protiv Srbije. Sve zamerke koje Brisel u poslednje vreme iznosi bile bi manje u slučaju uvođenja sankcija. Sada je, i to neočekivano, vizna politika iskočila kao top tema, iako nisu u pitanju dramatične brojke o ulasku migranata. Veće su bile 2015. godine, ali suština je da se senzibilitet Brisela prema našim pozicijama promenio, da je nivo tolerancije sve manji – napominje Igrutinović.
Što se tiče određivanja Srbije prema Rusiji, Beograd nije uveo sankcije Moskvi, ali je u korist Ukrajine do sada glasao ukupno šest puta. Međutim to nije dovoljno i EU je spremna da zbog Srbije napravi korak dalje u kažnjavanju onih koji su dobri sa Rusijom.
Prvi glas ticao se rezolucija osude, onda u korist rezolucije kojom se osuđuju napadi na civile, zatim za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, i potom da se predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski obrati u Generalnog Skupštini video-linkom.
Peto „njet“ usledilo je kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala odbijanje inicijative Rusije da ovo telo održi tajno glasanje o tome da li se osuđuje potez Moskve kojim je aneksirala četiri okupirana regiona u Ukrajini. Poslednji put se našla među 143 glasa kojim je odobrena rezolucija kojom se Rusiji poručuje da je aneksija četiri ukrajinske teritorije nezakonita i nevažeća.
