PEPE ESKOBAR: Surovkinu su date odrešene ruke, sprovešće brutalne udare u ove TRI FAZE

Surovikin je pravi doktor za „stravu i užas“, i date su mu odrešene ruke. To je čak dovelo i do nagađanja da su ministar odbrane Šojgu i šef generalštaba Gerasimov maknuti, ili prisiljeni da daju ostavke, o čemu se špekulisalo i na Telegram kanalu Vagner grupe „Siva zona“. Teroristički napad na Krimski most je bio ona poslovična slamka koja je evroazijskoj kamili slomila leđa. Ruski predsednik Vladimir Putin sažeo je to ovako: „Ovo je bio teroristički napad zamišljen da uništi kritičnu civilnu infrastrukturu Ruske Federacije.“

Teroristički napad na Krimski most je bio ona poslovična slamka koja je evroazijskoj kamili slomila leđa. Ruski predsednik Vladimir Putin sažeo je to ovako: „Ovo je bio teroristički napad zamišljen da uništi kritičnu civilnu infrastrukturu Ruske Federacije.“

Šef istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrikin u susretu s Putinom potvrdio je da je teroristički čin na mostu izvela SBU – specijalne službe Ukrajine.

Bastrikin je izjavio: „Dosad smo ustanovili maršrutu kamiona u kojem je bio eksploziv – Bugarska, Gruzija, Jermenija, Severna Osetija, Krasnodar… Identifikovana su i dva prenosioca. Uz pomoć operativaca FSB uspeli smo da identifikujemo sve osumnjičene.“

Slede veliki UDARI- Zapad sprovodi VELIKI RESET kroz sadašnju KRIZU

Ruska obaveštajna služba je ključne podatke pustila da iscure ka vojnom izveštaču Aleksandru Kocu. Prevoz tovara naručio je ukrajinski državljanin: eksplozivni paketi su bili spakovani na ukupno 22 palete, u rolnama filma ispod plastičnog omotača, prevezene brodom iz Bugarske do gruzijske luke Poti. Potom je teret natovaren u kamion sa stranim registarskim tablicama i kopnom nastavio put ka Jermeniji.

Postupak kontrole na rusko-jermenskoj granici prošao je glatko – u svemu prema pravilima Evroazijske carinske unije, i Rusija i Jermenija budući članice Evroazijske ekonomske unije EAEU. Očigledno je da teret nije kontrolisan i rendgenom, pa ništa nije otkriveno. Inače, ta je ruta sasvim uobičajena za sav kamionski prevoz koji ide dalje kroz Rusiju.

Potom je kamion još jednom ušao u Gruziju, pa onda opet prešao u Rusiju, tada preko kontrolnog punkta u Gornjem Larsu, koji hiljade Rusa koriste u pokušaju izbegavanja delimične mobilizacije. Kamion je tako završio u Armaviru (Krasnodarski kraj), gde je teret pretovaren u drugi kamion i predat na staranje Mahiru Jusubovu, istom onom koji je s njim ušao na Krimski most iz pravca ruskog kopna.

Važno je napomenuti da je putovanje kamiona od Armavira do adrese za isporuku robe u Simferopolju planirano za 6. i 7. oktobar, podešeno da na cilj stigne 7. oktobra, u petak, na dan Putinovog rođendana. Iz nekog dosad još nerazjašnjenog razloga sve je pomereno za jedan dan.

Vozač prvog kamiona je već ispitan. Jusubov, vozač drugog kamiona – onog koji je eksplodirao na mostu – bio je „slep,” on pojma nije imao šta je prevozio, a sad je mrtav.

U ovom stadijumu, dva su zaključka ključna.

Prvi: To nije bilo standardna diverzija kamionom u stilu ISIS-a, s vozačem samoubicom – što je uveliko postala verzija kojoj su bile sklona brojna tumačenja neposredno po terorističkom napadu.

Drugo: Pakovanje je skoro sasvim izvesno završeno još u Bugarskoj. A to onda implicira, kako ruski obaveštajci pokušavaju da nam šifrovano stave na znanje, da je u to sve bila umešana i neka od „stranih specijalnih službi“.

Lavirint iluzija o uzrocima i posledicama
Ono što su javnosti otkrili ruski obaveštajci govori nam samo delić ukupne priče. Jedna od pretpostavki koju je sa Kredlom podelio jedan drugi izvor iz ruske obaveštajne službe neuporedivo je intrigantnija.

U udaru je upotrebljeno najmanje 450 kilograma eksploziva. I to ne na kamionu, već je bilo pričvršćeno unutar raspona samog Krimskog mosta. Beli kamion je bio samo varka koju su teroristi iskoristili da „stvore iluziju i tako pomešaju uzrok i posledicu“. Kad je kamion stigao do mesta na mostu pod kojim je već bio postavljen eksploziv, on je tad i aktiviran.

Prema tom izvoru, zaposleni na železnici su istražiteljima izjavili da je došlo do neke vrste elektronske otmice – izvršioci sabotaže nekako su uspeli da preuzmu kontrolu nad železnicom, tako da je kompozicija koja je prevozila gorivo dobila komandu da se na mostu zaustavi zbog netačnog signala da je put pred njom preopterećen.

Bombe postavljene pod lukovima mosta bile su jedna od radnih hipoteza o kojima se po ruskim vojnim kanalima naširoko pričalo tokom čitavog vikenda, kao i o podvodnim dronovima.

Na kraju krajeva, ovaj potpuno sofisticiran plan ipak nije mogao biti sproveden po unapred predviđenom i krutom vremenskom planu i rasporedu. Nije došlo do potpunog milimetarskog poravnavanja između namontiranih eksplozivnih šarži, kamiona u prolasku i voza sa gorivom koji je bio zaustavljen na otvorenom koloseku. Tako je šteta ispala samo ograničena, a ubrzo je i lako stavljena pod kontrolu. Kombinacija eksplozivnih punjenja i kamiona aktivirana je na spoljnoj desnoj traci puta. Šteta je nastala na samo dva segmenta spoljne saobraćajne trake, a vrlo je mala i ona na železničkom delu konstrukcije mosta.

Najzad, teror na mostu mnogima je priuštio i malu, mada Pirovu propagandanu pobedu – odgovarajuće proslavljenu širom kolektivnog Zapada – sa sasvim zanemarljivim praktičnim učinkom: transfer ruske vojne opreme železnicom je ubrzo, posle zastoja od svega 14 časova, opet nastavljen.

Što nas dovodi do sledeće ključne informacije iz ruske obaveštajne procene, ko je to uradio?

Naš izvor nam je rekao da je to bio plan britanske MI6, bez ikakvih bližih detalja. A to onda znači, nastavio je, da iz niza različitih razloga ruska obaveštajna služba vodi igru senki predstavljajući i samu sebe kao „stranu specijalnu službu“.

Rečita je i činjenica da su Amerikanci odmah požurili da ustanove uverljivo sopstveno odricanje krivice. Već poslovični „službenik ukrajinske vlade“ je Vašington postu, glasnogovorniku CIA, saopštio da je to uradila SBU. A to je onda direktna potvrda izveštaja objavljenog u listu Ukrajinska pravda u kom se pozivaju na „neidentifikovane službenike službe bezbednosti”.

Savršena trifekta* duž crvene linije (*trifekta – opklada u kojoj dobitnik mora pogoditi osvajače sva tri prva mesta u trci, i to s tačnim redosledom, prim. prev)

Već i tokom samog vikenda postalo je jasno da je konačno pređena i poslednja crvena linija. Ruska javnost i mediji su pobesneli. Koliko zbog njegovog statusa vrhunskog inženjerskog postignuća, toliko i zato što Krimski most zaista jeste ključni infrastrukturni objekat, a najviše zato što taj most predstavlja i jasan vizuelni simbol povratka Krima pod okrilje Rusije.

Pogotovo zato što je to doživljeno i kao teroristički napad protiv Putina lično, a i protiv čitavog ruskog bezbednosnog aparata.

Da onda ta nepočinstva nanižemo redom kako i zaslužuju: prvo smo imali ukrajinske teroriste koji su u Podmoskovlju digli u vazduh Darju Dugin (sami su to priznali); američko/britanske specijalne snage koje su (delimično) raznele Severni tok i Severni tok 2 (što su prvo priznali, pa onda priznanje kasnije povukli); sad ovaj teroristički napad na Krimski Most (i opet: priznato, pa povučeno priznanje).

Da ni ne pominjemo granatiranje ruskih sela oko Belgoroda, NATO dotur dugometnih oružja Kijevu, niti već rutinsko ubijanje zarobljenih ruskih vojnika.

🔶 ZAKERBERG za 2 meseca sa svojim PRIVATNIM AVIONOM sagoreo 160.000 dolara mlaznog goriva A ZALAŽE SE ZA ZELENU AGENDU https://t.co/w9mATDb2Pm

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 22, 2022

Darja Dugina, Severni tok i Krimski most već predstavljaju čin Ratne trifekte. Zato je ovog puta odgovor bio neophodan – čak se nije sačekalo ni na još od februara neodržavano zasedanje ruskog Saveta bezbednosti, zakazano za 10. oktobar popodne.

Moskva je lansirala prvi talas ruskog „strava i užas“ odgovora i pre bilo kakve promene statusa još aktuelne SVO operacije u protivterorističku (PTO), sa svim kompleksnim vojnim i zakonskim implikacijama koje takva promena za sobom povlači.

Na kraju krajeva, čak i pre zasedanja Saveta bezbednosti UN ruska javnost većinski je stala iza odluke da se rukavice konačno skinu. Putin čak nije pre toga zakazao ni jedan bilateralni sastanak s bilo kim od članova (vlade). Diplomatski izvori sugerišu da je odluka doneta još tokom vikenda.

„Strava i užas“ nije sačekao da prethodno Ukrajini bude upućen ultimatum (koji će verovatno doći na red jednog od narednih nekoliko dana); službena objava rata (nije nužna); čak ni samo najava koji će „centri odlučivanja“ u Ukrajini biti mete.

Ovaj munjeviti napad kojim je SVO de facto metastazirala u PTO znači da se i režim u Kijevu i svi oni koji ga podržavaju imaju smatrati legitimnim metama, jednako kao što su to bile Islamska država i Džabhat al Nusra tokom Antiterorističke operacije (ATO) u Siriji.

A promena statusa – što znači da pravi rat protiv terora počinje odmah – znači da apsolutni prioritet više nije bezbednost ukrajinskih civila, već uništavanje svih oblika terorizma – fizičkog, psihičkim, kulturnog, ideološkog. Tokom čitave SVO bezbednost civila bila je glavni ruski prioritet. Čak su i same UN bile prinuđene da priznaju kako je tokom sedam meseci SVO borbi broj civilnih žrtava ostao relativno nizak.

Na scenu stupa „komandant Sudnji dan“
Lice ruske „strave i užasa“ je ruski komandant Vazdušno-kosmičkih snaga, armijski general Sergej Surovikin, novi vrhovni komandant sada totalno centralizovane SVO/PTO.

Stalno su postavljana pitanja tipa: zašto Moskva još tamo u februaru nije donela ovakvu odluku? Pa, bolje ikad nego nikad. Kijev sad zna da su se kačili sa pogrešnim dasom. Surovikin je naširoko uvažavan – a i plaše ga se: nadimak mu je „general Sudnji dan“. Drugi ga nazivaju „ljudožder“. Legendarni predsednik Čečenije, Ramzan Kadirov – i sam general-pukovnik ruske vojske – naširoko hvali Surovikina kao „ pravog generala i ratnika, iskusnog komandanta, čvrste volje i dalekovidog“.

Surovikin je zapovednik vazdušno-kosmičkih snaga Rusije od 2017; dodeljena mu je titula Heroja Rusije za komandovanje tokom vojnih operacija u Siriji; a izuzetno terensko iskustvo stekao je i tokom borbi u Čečeniji tokom 1990-tih.

Surovikin je pravi doktor za „stravu i užas“, i date su mu odrešene ruke. To je čak dovelo i do nagađanja da su ministar odbrane Šojgu i šef generalštaba Gerasimov maknuti, ili prisiljeni da daju ostavke, o čemu se špekulisalo i na Telegram kanalu Vagner grupe „Siva zona“.

I dalje je moguće da bi i sam Šojgu – žestoko kritikovan zbog nedavnih ruskih vojnih poraza – mogao eventualno biti zamenjen sadašnjim guvernerom Tule, Aleksejem Djuminom, a Gerasimov pomoćnikom glavnokomandujućeg kopnenih snaga, general-potpukovnikom Aleksandrom Matovnikovim.

No sve je to nebitno, sve su oči sad ionako uperene u Surovikina.

MI6 izgleda doista ima neke relativno dobro razmeštene krtice u Moskvi, kad se malo bolje pogleda. Britanci su tako upozorili ukrajinskog predsednika Zelenskog i Glavni štab da im Rusi za sledeći ponedeljak spremaju „udar upozorenja“.

Ono što se jeste dogodilo nije bilo nikakav „udar upozorenja“ već prava masovna ofanziva sa preko 100 krstarećih raketa lansiranih „iz vazduha, s kopna i mora“, kako je to Putin naglasio, na „energetiku, vojne komandne i komunikacione centre“.

MI6 je takođe naglasio da će „sledeći korak“ biti potpuno uništenje čitave ukrajinske energetske infrastrukture. A ni to nije nikakav „sledeći korak“, to se sve upravo već događa. Snabdevanje strujom je potpuno prekinuto u čak pet oblasti, uključujući Harkovsku i Ljvovsku, dok su ozbiljni prekidi zabeleženi u još pet oblasti među kojima je i sama Kijevska.

Preko 60 odsto ukrajinske električne mreže je već u prekidu. Više od 75 odsto internet saobraćaja više ne postoji.

„Strava i užas“ će se najverovatnije odvijati u tri faze.

Prva: Preopterećenje ukrajinskog sistema za protivvazdušnu odbranu (već traje).

🔶 🚨 ODLUČENO! FAUČI i ostali “stručnjaci” moraće da svedoče pod zakletvom zbog CENZURE NA MREŽAMA https://t.co/UBjtU4Rigx

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 22, 2022

Druga: Vraćanje Ukrajine u mračni srednji vek (već u toku).

Treća: Uništenje svih bitnih vojnih instalacija (sledeći talas).

Ukrajinu će tokom narednih nekoliko dana obuhvatiti skoro potpuni mrak. Politički, to otvara prostor za igru po sasvim drugačijim pravilima. Imajući u vidu i tradicionalni znak prepoznatljivosti Moskve, a to je „strateška dvosmislenost“, ono što sledi bi moglo da bude nekakav remiks Pustinjske oluje na ruski način (masovni vazdušni napadi kao priprema terena za kopnenu ofanzivu), ili, što je još verovatnije, „podsticaj“ NATO-u da počne pregovore; ili jednostavno obična neumorna, neumoljiva i sistematično raketiranje sa nešto malo elektronskog ratovanja, tek toliko da se trajno uzdrma kapacitet Kijeva da vodi rat.

Ili sve pomenuto zajedno.

Ključno pitanje je kako bi ponižena zapadna Imperija mogla podići ulog bez upotrebe atomskog oružja. Moskva je sve dosad pokazivala hvale dostojnu suzdržanost, i to predugo. Niko ne bi trebalo da zaboravi činjenicu da je u pravoj Velikoj igri – onoj koja se vodi oko koordinacije napora da se konačno uspostavi višepolarni svet – Ukrajina je tek predigra. Došlo je vreme da se igrači za predigru sklone i sakriju, pošto je na teren stupio general „Sudnji dan“.

Severni tok 2 ili Nemački susret sa sudbinom
Amerika je i te kako bila svesna približavanja između Berlina i Moskve. Udar na Severni tok bio je Morgentauov gambit u neokon varijanti. Nemačka još uvek sopstvenu sudbinu može uzeti u svoje ruke – odvrtanjem ventila na neoštećenoj liniji Severnog toka 2

Saga oko Severnog toka 2 donela je još jedan zapanjujući preokret.

Počelo je s Gaspromovim otkrićem da je Linija B, ogranak Severnog toka 2, ostala netaknuta; ne samo što je izbegla Teror nad cevovodima, nego bi „potencijalno“ mogla biti iskorišćena i za pumpanje gasa ka Nemačkoj.

I sama ta činjenica još jednom potvrđuje kakav je zaista Severni tok 2 inženjerski biser, čudo i postignuće. To u stvari važi za čitav taj sistem: njegove cevi i nisu bile raznesene, već samo probijene.

Ruski zamenik premijera Aleksandar Novak nadovezao se, doduše uz ogradu: obnova čitavog sistema jeste moguća, ali „zahteva i vreme i odgovarajuća sredstva“. No, pre svega toga, ruski redosled prioriteta zahteva da počinioci budu ubedljivo identifikovani.

Izvori u Moskvi potvrdili su Gaspromove ocene. Čak je i Blumberg bio prinuđen da izvesti o tome.

Sledom toga je u Beču, prisustvujući sastanku OPEK+, Novak primetio da je Ruska Federacija „spremna da gas obezbedi kroz drugu liniju Severnog toka 2. Ako bude potrebno, to je moguće.“

Tako sad znamo da je moguće. A da li je i „potrebno“ zavisiće od političkih odluka Nemačke.

Novak je takođe oštro komentarisao i to što ni Rusiji ni operatorima Severnog toka nije dozvoljeno da učestvuju u istrazi koje se vrši posle Terora nad cevovodima. Rusija insistira na tome da će bez njihovog učešća svaka istraga biti nameštena.

Kakav god bio modus operandi Terora nad cevovodima, nekompetentnost je izvesno bio jedan deo. Nikakve eksplozivne naprave nisu bile postavljene ili nisu eksplodirale na cevi Linije B Severnog toka 2.

Što dalje znači, kako Novak reče, da je on praktično spreman za poslovanje. Linija B je u stanju da prepumpa 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je polovina ukupnog kapaciteta.

Kapacitet Severnog toka je bio snižen na samo 20 odsto zbog još uvek nezavršene sage s onom turbinom, pre nego što je na kraju i potpuno zatvoren. A što je najvažnije, Linija B Severnog toka 2 i dalje može pumpati s kapacitetom 2,75 puta većim od kapaciteta nedavno puštenog Baltičkog gasovoda između Norveške i Poljske, a preko Danske. Od kojeg koristi ima samo Poljska, za razliku od Severnog toka, koji opslužuje više evropskih zemalja.

NATO istražuje NATO
U racionalnom svetu, Berlin bi već ukinuo sankcije Rusiji i odmah pustio u rad „zauvek odlagani“ Severni tok 2, garantujući time da će (najmanje) ublažiti već aktivne procese deenergizacije, deindustrijalizacije i duboke socioekonomske krize kakvu su uobičajeni osumnjičeni nametnuli Nemačkoj.

No kolektivni Zapad i nadalje ostaje zarobljenik geopolitičkih psihopata predvođenih sopstvenom iracionalnošću. Tako da se to verovatno neće desiti.

Za početak, „istraga“ o Teroru nad cevovodima liči na Kafku u izvođenju NATO.

BUĐENJE EVROPE! Narod širom kontinenta ustaje zbog POGUBNE POLITIKE Evropske Unijehttps://t.co/Dedl1wwtO5

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 22, 2022

Operatorima Severnog toka nije omogućen pristup mestu zločina zbog zbog apsurdnih ograničenja koja su uveli Danci i Šveđani. Naime, operatorima će trebati najmanje 20 radnih dana da obezbede sve potrebne „dozvole“ da bi mogli sprovesti inspekciju.

Policija Kopenhagena pokriva mesto zločina uz dansku ekonomsku zonu, kao i švedska obalna straža u švedskoj ekonomskoj zoni.

Ukoliko vam sve ovo liči na jednu od onih mračnih skadinavskih serija tako popularnih na Netfliksu, to je zato što tako i jeste. Ali sa jednim kritičnim obrtom: u ovoj epizodi NATO istražuje sam sebe (pošto bi Švedska uskoro trebalo da i sama stupi u NATO), a Rusima nije dozvoljen pristup. Sve verodostojne radne hipoteze o Teroru nad cevovodima ukazuju da je to bila unutrašnja prljava NATO operacija protiv jedne NATO članice, Nemačke.

Zato će svaki, ma kako sitan bio, uznemirujući dokaz koji bi prst okrenuo u pravcu NATO aktera zgodno „nestati” ili makar biti dovoljno izmanipulisan tokom tih dugih 20 dana potrebnih za izdavanje „dozvola.”

U međuvremenu će se u Evropi posledice energetskog rata protiv Rusije nametnutog od strane SAD nagomilavati, a troškovi EU narasti do neverovatnih 1,6 hiljada milijardi evra, sudeći prema izveštaju konsultantske firme Jakov i ortaci, ranijeg odeljenja MekKinzija u Rusiji.

Uzevši u obzir nedostatak gasa u EU zbog nepuštanja u rad Severnog toka 2, uz stalni porast cena energenata na tržištu, BDP zemalja EU bi mogao pasti za čitavih 11.5% (ili 1,7 hiljada milijardi evra), pri čemu bi oko 16 miliona ljudi moglo ostati bez posla.

Skladišta gasa u EU sada su prilično puna (90 posto), ali to nikako ne znači da je to dovoljno za celu zimu. Pun kapacitet gasnog skladišta pokriva svega 90 dana potrošnje. EU bi lako mogla ostati bez gasa već u martu, možda i ranije sa ovom tek neznatnom količinom gasa koliko joj danas još dotiče.

To znači da bi EU morala da potrošnju gasa sveukupno sreže za najmanje 20 odsto, ne zaboravljajući pritom da je uvezeni norveški ili američki gas neuporedivo skuplji od ruskog po dugoročnom ugovoru i sa fiksnom cenom.

Povratak na Morgentauov plan
Ludilo sa sankcijama, pak, ne jenjava. Nove će, prema najavama iz Američkog trezora, G7 će, u tri uzastopna stadijuma, biti uperene protiv ruske sirove nafte, i dalje insistirajući na fiksiranju gornje granice njihovih cena, u čemu ih ni Rusija ni nekoliko njenih velikih kupaca sa Globalnog Juga sigurno neće pratiti.

Šira slika i dalje ostaje ista. Teror nad cevovodima je gambit očajnika u pokušaju da Nemačku spreči da počne sa zaobilaženjem dosadašnjih sankcija prema Severnom toku i Rusiji.

Otvoren je bio tajni kanal za njihove pregovore. Prosvetljujuće deluje saznanje da su se sve prethodne aktivnosti Berlina i Moskve, odlaganje puštanja u rad i smanjenja protoka gasa, izvodile samo zato da bi nekako sprečili Imperiju da ispuni svoju obećanu pretnju da će „završiti“ sa Severnim tokom 2.

A onda je Imperija povukla potez.

Iz vizure Moskve, time se ništa nije promenilo na Velikoj šahovskoj tabli. Kremlj je uspeo da izmanipuliše apsolutni očaj Vašingtona navodeći ga da ne prizna svoj spoljnopolitički debakl, najveći još od Vijetnama; Rusi u međuvremenu nastavljaju da ostvaruju ciljeve Specijalne vojne operacije (SVO), koja sad preti da metastazira u protivterorističku operaciju (PTO).

Kako sad stvari stoje, Moskvu prekinuta dostava energije ne pogađa, a kriza goriva i drugih resursa se i dalje umnožava sa ogromnim poremećajima lanaca dostave širom sveta.

Rusi u svemu tome deluju kao zabavljeni posmatrač koji u čudu razmišlja o svom tom usporavanju industrijske proizvodnje u evrozoni, odlivu kapitala, porastu inflacije i socijalnim nemirima i protestima koji samo što nisu eksplodirali.

Za dalje iracionalne imperijalne akcije još je otvoren prozor opasnih prilika, od danas do samita G20 sledećeg meseca na Baliju, posle kog će to biti drugačija igra, ne samo u Ukrajini, nego i unutar brigama paralizovane EU.

Posle Drugog svetskog rata smišljen je bio Morgentauov plan s namerom da Nemačku bukvalno izgladni do smrti uništavanjem njenih ugljenokopa u Ruru. Neverovatno mu je sličan štrausovski plan smišljen u glavama američkih neokona psihopata da se Nemačka odseče od ruskog prirodnog gasa bombardovanjem oba Severna toka.

Prvi Morgentauov plan trebalo je da dovede do potpune deindustrijalizacije Nemačke. Prema članu 3. trebalo je da „ceo Rur“ bude ne samo „ogoljen i ostavljen … bez sve postojeće industrije, nego i tako oslabljen i kontrolisan da u doglednoj budućnosti opet ne postane industrijska oblast“.

Kraj Nemačke kao industrijske države doveo bi do masovne i trajne nezaposlenosti kojim bi bilo pogođeno čak 30 miliona ljudi, prema Henriju Stimsonu, tadašnjem ministru ratnom SAD. Na to je Morgentau odgovorio da bi taj višak stanovnika trebalo „uvaliti Severnoj Africi“.

Američka obaveštajna zajednica je i te kako bila svesna približavanja između Berlina i Moskve. Udar na Severni tok bio je Morgentauov gambit u štrausovskoj neokon varijanti.

Međutim, ništa nije gotovo dok debela (vagnerijanska) dama ne zapeva: još je rano za „Sumrak bogova“ (Götterdämmerung – završni deo Vagnerove trilogije „Prsten Nubelunga“ – prim. prev.). Nemačka još uvek sopstvenu sudbinu može uzeti u svoje ruke – treba samo da odvrne ventil na Severnom toku 2.

NultaTačka/SrbinInfo/StanjeStvari