17 ARTEFAKATA koje govore da je CIVILIZACIJA koristila modernu tehnologiju pre nekoliko STOTINA HILJADA GODINA (FOTO)

Prema našem konvencionalnom pogledu na istoriju, ljudi su hodali Zemljom u našem današnjem obliku samo oko 200.000 godina. Veliki deo mehaničke genijalnosti za koju znamo u modernim vremenima počeo je da se razvija pre samo nekoliko stotina godina, tokom industrijske revolucije. Međutim, današnji dokazi aludiraju na napredne civilizacije koje su postojale pre nekoliko hiljada godina — ili možda čak i ranije.

„Oopart“ — ili „artefakt van mesta“ — je termin koji se daje brojnim praistorijskim predmetima koji se danas nalaze na različitim mestima širom sveta koji pokazuju nivo tehnološke sofisticiranosti koji nije u skladu sa našom sadašnjom paradigmom.

Mnogi naučnici pokušavaju da objasne ove ooparte kao prirodne pojave. Ipak, drugi kažu da takva odbaciva objašnjenja samo zamenjuju sve veći dokaz: da su praistorijske civilizacije imale napredno znanje i da je to znanje izgubljeno tokom vekova da bi se iznova razvilo u modernim vremenima.

Ovde ćemo pogledati razne oopartove, u rasponu od miliona do stotina godina starosti u navodnom uzrastu, ali svi navodno pokazuju napredak daleko izvan svog vremena.

Ne možemo reći da li su to činjenice ili samo fikcija. Možemo samo da ponudimo uvid u ono što je poznato, pretpostavljeno ili pretpostavljeno u vezi sa ovim fenomenima, u duhu otvorenog uma i usmerenosti ka pravom naučnom otkriću.

17. Baterije stare 2000 godina?
Dokazano je da glinene tegle sa asfaltnim čepovima i gvozdenim šipkama napravljene pre nekih 2000 godina mogu da generišu više od jednog volta struje. Ove drevne „baterije“ pronašao je nemački arheolog Vilhelm Konig 1938. godine, nedaleko od Bagdada, u Iraku.

„Baterije su oduvek privlačile interesovanje kao kuriozitet“, rekao je dr Pol Kredok, stručnjak za metalurgiju u Britanskom muzeju, za Bi-Bi-Si 2003. „ One su jednokratne. Koliko znamo, niko drugi nije pronašao nešto slično ovome . To su čudne stvari; oni su jedna od životnih enigmi.”

16. Staroegipatska sijalica?
Reljef ispod hrama Hator u Denderi, Egipat, prikazuje figure koje stoje oko velikog objekta nalik sijalici. Erih fon Deniken, koji je napisao „Kočiju bogova“, kreirao je model sijalice koja radi kada je povezana na izvor napajanja, emitujući jezivo, ljubičasto svetlo.

15. Veliki teksaški zid
Godine 1852, u onome što je sada poznato kao okrug Rokvol u Teksasu, farmeri koji su kopali bunar otkrili su nešto što je izgledalo kao drevni zid od stena. Procenjuje se da je star oko 200.000 do 400.000 godina, neki kažu da je to prirodna formacija, dok drugi kažu da je očigledno to kreirao čovek.

Dr Džon Gajsman sa Univerziteta Teksas u Dalasu testirao je stene u okviru dokumentarnog filma History Channel-a. Otkrio je da su svi magnetizovani na isti način, što sugeriše da su se formirali tamo gde jesu i da nisu premešteni na to mesto sa drugog mesta. Ali neki ostaju neubeđeni ovim testom za jednu TV emisiju i pozivaju na dalje studije.

Geolog Džejms Šelton i arhitekta školovan na Harvardu Džon Lindzi primetili su elemente koji izgledaju arhitektonskog dizajna, uključujući lukove, portale sa nadstrešnicama i kvadratne otvore koji podsećaju na prozore.

14. Nuklearni reaktor star 1,8 milijardi godina?
Francuska fabrika je 1972. uvezla rudu uranijuma iz Okla, u afričkoj Republici Gabon. Uranijum je već bio izvađen. Otkrili su da je mesto porekla očigledno funkcionisalo kao nuklearni reaktor velikih razmera koji je nastao pre 1,8 milijardi godina i koji je bio u funkciji oko 500.000 godina.

Dr Glen T. Siborg, bivši šef Komisije za atomsku energiju Sjedinjenih Država i dobitnik Nobelove nagrade za svoj rad u sintezi teških elemenata, verovao je da to nije prirodna pojava i da stoga mora biti nuklearni reaktor koji je napravio čovek.

Da bi uranijum „sagoreo“ u reakciji, potrebni su veoma precizni uslovi. Voda mora biti izuzetno čista, na primer – mnogo čistija nego što postoji u prirodi. Materijal U-235 je neophodan za nuklearnu fisiju. To je jedan od izotopa koji se prirodno nalaze u uranijumu. Nekoliko stručnjaka za reaktorsko inženjerstvo reklo je da veruju da uranijum u Oklu nije mogao biti dovoljno bogat U-235 da bi se reakcija odvijala prirodno.

13. Kreatori morskih mapa pre nego što je Antarktik bio prekriven ledom?
Neki misle da mapa koju je napravio turski admiral i kartograf Piri Reis 1513. godine, ali je dobijena sa raznih ranijih mapa, prikazuje Antarktik kakav je bio u veoma udaljenom dobu pre nego što je postao prekriven ledom.

Prikazana je kopnena masa koja strši iz južne obale Južne Amerike. Kapetan Lorenco V. Burroughs, kapetan američkog vazduhoplovstva u kartografskom odeljku, napisao je pismo dr Čarlsu Hapgudu 1961. rekavši da izgleda da ova kopnena masa tačno prikazuje obalu Antarktika onako kako je pod ledom.

Dr Hapgud (1904–1982) bio je jedan od prvih koji je javno sugerisao da karta Piri Reisa prikazuje Antarktik tokom praistorijskog vremena. Bio je istoričar školovan na Harvardu čije su teorije o geološkim pomeranjima zaslužile divljenje Alberta Ajnštajna. On je pretpostavio da su se kopnene mase pomerile, objašnjavajući zašto je Antarktik prikazan kao povezan sa Južnom Amerikom.

Savremene studije pobijaju Hapgudovu teoriju da se takva promena mogla dogoditi u roku od hiljada godina, ali pokazuju da se to moglo dogoditi u roku od milion godina.

12. Detektor zemljotresa star 2.000 godina
Godine 132. Džang Heng je stvorio prvi seizmoskop na svetu. Kako tačno funkcioniše ostaje misterija, ali replike su radile sa preciznošću koja je uporediva sa savremenim instrumentima.

138. godine nove ere tačno je naznačeno da se zemljotres dogodio oko 300 milja zapadno od Luojanga, glavnog grada. Niko nije osetio potres u Luojangu i odbacio je upozorenje sve dok glasnik nije stigao nekoliko dana kasnije, tražeći pomoć.

11. Cevi stare 150.000 godina?
Pećine u blizini planine Baigong u Kini sadrže cevi koje vode do obližnjeg jezera. Pekinški institut za geologiju ih je datirao na pre oko 150.000 godina, prema Brajanu Daningu sa Skeptoid.com.

Državni mediji Sinhua izvestili su da su cevi analizirane u lokalnoj topionici i da 8 odsto materijala nije moglo biti identifikovano. Zheng Jiandong, istraživač geologije iz Kineske administracije za zemljotrese, rekao je za državni list Pipls dejli 2007. da je utvrđeno da su neke od cevi visoko radioaktivne.

Jiandong je rekao da se magma bogata gvožđem možda podigla iz dubine Zemlje, dovodeći gvožđe u pukotine gde se možda učvrstilo u cevi; iako je priznao: „ Zaista postoji nešto misteriozno u vezi sa ovim cevima. Kao primer čudnih kvaliteta cevi naveo je radioaktivnost.

10. Antikiterski mehanizam
Mehanizam koji se često naziva drevnim „kompjuterom“, koji su izgradili Grci oko 150. godine pre nove ere, bio je u stanju da izračuna astronomske promene sa velikom preciznošću.

„Da nije otkriven… niko ne bi verovao da može postojati jer je tako sofisticiran“, rekao je matematičar Toni Frit u dokumentarcu. Matijas Butet, direktor istraživanja i razvoja proizvođača satova Hublot, rekao je u video snimku koji je objavilo Ministarstvo kulture i turizma Republike Grčke: „Ovaj mehanizam Antikitere uključuje genijalne karakteristike koje se ne mogu naći u modernom pravljenju satova.

9. Vađenje uglja uz pomoć burgije
Džon Bjukenen, Esk., predstavio je misteriozni predmet na sastanku Društva antikvara Škotske 13. decembra 1852. Pronađena je burgija inkapsulirana u uglju debljine oko 22 inča, zakopana u sloju gline pomešane sa kamenim gromadama debljine oko 7 stopa.

Kaže se da se Zemljin ugalj formirao pre stotina miliona godina. Društvo je odlučilo da je instrument na savremenom nivou. Ali zaključeno je da je „gvozdeni instrument mogao biti deo bušotine slomljene tokom neke bivše potrage za ugljem“.

Bjukenenov detaljan izveštaj nije uključivao nikakve znakove da je ugalj koji okružuje instrument bio probušen bušenjem.

8. Sferične kugle stare 2,8 milijardi godina?
Neki su rekli da su sfere sa finim žlebovima oko njih, pronađene u rudnicima u Južnoj Africi, prirodno formirane mase mineralne materije. Drugi su rekli da ih je precizno oblikovala praistorijska ljudska ruka.

„Globusi, koji imaju vlaknastu strukturu iznutra sa školjkom oko sebe, veoma su tvrdi i ne mogu se ogrebati, čak ni čelikom“, rekao je Roelf Marks, kustos muzeja Klerksdorp, Južna Afrika, prema knjizi Majkla Krema. , „Zabranjena arheologija: skrivena istorija ljudske rase“. Marks je rekao da su sfere stare oko 2,8 milijardi godina.

Ako su mineralne mase, nejasno je kako su tačno nastale.

7. Gvozdeni stub u Delhiju
Ovaj stub je star najmanje 1.500 godina, ali bi mogao biti i stariji. Ostaje bez rđe i zadivljujuće je čistoće. Sastoji se od 99,72 odsto gvožđa, prema profesoru AP Gupta, šefu Odeljenja za primenjene i humanističke nauke na Institutu za tehnologiju i menadžment u Indiji.

U moderno doba, kovano gvožđe je napravljeno sa čistoćom od 99,8 odsto, ali sadrži mangan i sumpor, dva sastojka koja odsustvuju u stubu.

Napravljen je najmanje „400 godina pre nego što ga je mogla proizvesti najveća poznata livnica na svetu“, napisao je Džon Roulet.

6. Vikinški mač Ulfberht
Kada su arheolozi pronašli vikinški mač Ulfberht, koji datira od 800. do 1000. godine nove ere, bili su zapanjeni. Nisu mogli da vide kako je tehnologija za izradu takvog mača bila dostupna sve do industrijske revolucije, 800 godina kasnije.

Njegov sadržaj ugljenika je tri puta veći od ostalih mačeva tog vremena, a nečistoće su uklonjene do tog stepena da je gvozdena ruda morala biti zagrejana na najmanje 3.000 stepeni Farenhajta.

Uz veliki trud i preciznost, savremeni kovač Richard Furrer iz Viskonsina iskovao je mač Ulfberht kvaliteta koristeći tehnologiju koja je bila dostupna u srednjem veku. Rekao je da je to najkomplikovanija stvar koju je ikada napravio, i da je koristio metode za koje se zna da su ih ljudi tog vremena koristili.

5. Čekić star 100 miliona godina?
Čekić je pronađen u Londonu, u Teksasu, 1934. godine, obložen kamenom koji se formirao oko njega. Kaže se da je stena koja okružuje čekić stara više od 100 miliona godina.

Glen J. Kuban, glasni skeptik tvrdnji da je čekić napravljen pre milion godina, rekao je da kamen možda sadrži materijale koji su stari više od 100 miliona godina, ali to ne znači da je stena nastala oko čekića tako davno .

Rekao je da se nešto krečnjaka formiralo oko artefakata za koje se zna da su iz 20. veka, tako da se konkrecije mogu prilično brzo formirati oko predmeta. (Konkrecije su mase očvrsle mineralne materije).

Carl Baugh, koji je posedovao artefakt, rekao je da se drvena drška pretvorila u ugalj (dokaz njene velike starosti) i da metal od kojeg je napravljen ima čudan sastav. Kritičari su pozvali na nezavisno testiranje kako bi potvrdili ove tvrdnje, ali do sada takvo testiranje nije sprovedeno.

4. Praistorijsko gradilište?
Radnici u kamenolomu u blizini Eks an Provansa, Francuska, u 18. veku, naišli su na oruđe zaglavljeno u sloju krečnjaka 50 stopa ispod zemlje.

Nalaz je 1820. godine zabeležio TD Porter, koji je prevodio delo grofa Bornona, „Mineralogija“ u Američkom časopisu za nauku i umetnost.

Drveni instrumenti su se pretvorili u ahat, tvrdi kamen. Porter je napisao: „Sve je pokazivalo da je ovaj rad izveden na mestu gde su postojali tragovi. Prisustvo čoveka je tada prethodilo formiranju ovog kamena, i to u velikoj meri pošto je on već dostigao takav stepen civilizacije da mu je umetnost bila poznata i da je kovao kamen i formirao stubove od njega.

Kao što je navedeno u slučaju čekića iznad, poznato je da se krečnjak relativno brzo formira oko savremenih alata.

3. Most od milion godina?
Prema drevnoj indijskoj legendi, kralj Rama je izgradio most između Indije i Šri Lanke pre više od milion godina. Ono što se čini kao ostaci takvog mosta vidljivo je na satelitskim snimcima, ali mnogi kažu da je to prirodna formacija.

2. Svećica stara 500.000 godina?
Godine 1961. tri osobe su bile u potrazi za geodama za svoju prodavnicu dragulja i suvenira u Olanči, Kalifornija, kada su pronašle nešto što je izgledalo kao svećica uvučena u geodu. Virdžinija Maksi, jedan od tri osobe koje su ovo otkrile, rekla je tada da je geolog pregledao fosile oko uređaja i datirao uređaj na 500.000 godina ili više.

Geolog nikada nije imenovan, a trenutno se ne zna gde se nalazi artefakt. Kritičari ove tvrdnje, Pjer Stromberg i Pol V. Hajnrih, imaju za analizu samo rendgenske snimke i umetničku skicu artefakta. Misle da je to bila moderna svećica uklopljena u brzo formirajuću beton, a ne u geodu.

1. Praistorijski zid u blizini Bahama?
Zid od stene u obliku velikih, debelih blokova pronađen je na obali Bahama 1968. Arheolog Vilijam Donato je sproveo više ronjenja da bi istražio zid i pretpostavlja da je to građevina koju je napravio čovek star oko 12.000 do 19.000 godina, izgrađen da zaštititi praistorijsko naselje od talasa.

Otkrio je da se radi o višeslojnoj strukturi uključujući kamenje za podupiranje koje izgleda da je tu postavila ljudska ruka. Takođe je pronašao ono za šta veruje da je sidreno kamenje sa rupama od užeta.

Dr Judžin Šin, penzionisani geolog koji je radio za Geološki zavod SAD, rekao je da uzorci kamena jezgra koje je uzeo pokazuju uron u duboku vodu. Ako sva jezgra pokažu uron ka dubokoj vodi, to bi dokazalo da je stena nastala tamo gde jeste i da se nije formirala na drugom mestu, da bi je ljudi kasnije preneli na svoju sadašnju lokaciju.

Njegovi kasniji zapisi su rekli da su svi njegovi uzorci pokazali ovaj pad, kao da dokazuju da je to prirodna formacija. Ali njegova ranija studija je navela da je samo 25 odsto njegovih uzoraka pokazalo pad.

Dr Greg Litl, psiholog koji se zainteresovao za ovu strukturu, suočio se sa Šinnom u vezi sa ovom neslaganjem i Šin je priznao da nije ozbiljno shvatio svoju studiju. Rekao je: „Malo sam se zaneo da napravim dobru priču.

NultaTačka