SAD: Laboratorija u Merilendu stvara SMRTONOSNIJI SOJ majmunskih boginja
Vladina(SAD) laboratorija u Merilendu planira da učini da cirkulišući soj majmunskih boginja postane smrtonosniji u veoma kontroverznim istraživanjima na miševima.
Tim iz američke laboratorije u Merilendu želi da opremi dominantnu varijantu, koja uglavnom izaziva osip i simptome slične gripu, genima iz drugog soja koji izaziva tešku bolest, prenosi Daily Mail.
Vladina laboratorija u Merilendu se nada da će eksperiment otkriti kako različiti geni čine majmunske boginje smrtonosnijima.
Sličan eksperiment je vršen na hibridnoj varijenti kovida na Univerzitetu u Bostonu.
Najnoviju studiju o majmunskim boginjama finansira Američki Nacionalni institut za alergije i infektivne bolesti (NIAID), istraživački ogranak Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH).
Ali modifikovani virus „predstavlja izuzetno visok rizik“ za javnost ako slučajno procuri, kaže dr Ričard Ebrajt, mikrobiolog sa Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju.
Tim u Merilendu tvrdi da njihov rad ne uključuje ‘poboljšanje’ patogena jer oni zamenjuju prirodne mutacije umesto da stvaraju nove, što znači da hibrid ne može biti smrtonosniji od postojećih sojeva.
Rad tima iz Merilenda vodi naučnik NIAID-a Bernard Mos u sedištu agencije u Betesdi.
Ova faza studije će uključiti ekstrakciju desetina gena iz težeg virusa boginja majmuna klase 1 i njihovo stavljanje u blaži virus klase 2.
Zatim će zaraziti miševe hibridnim virusom i pratiti kako bolest napreduje.
Tim je u početku pokušao obrnuto: zamenio genetski materijal iz manje virulentnog soka u soj 1 kako bi bio manje smrtonosan, ali bez uspeha.
Potvrđeno je da je trenutna globalna epidemija izazvana sojem 2, manje smrtonosnim sojem zapadnoafričkih majmunskih boginja, koji ima stopu smrtnosti manju od jedan procenat.
U međuvremenu, soj 1 ubija jednog od 10 ljudi koje zarazi. Poreklo je u Demokratskoj Republici Kongo i prvenstveno se širi u basenu Konga.
Vladina laboratorija u Merilendu kada je u pitanju ovaj eksperiment bio je izuzet od nadzora kada je dobio zeleno svetlo 2018. jer majmunske boginje nisu dostigle prag za „potencijalni pandemijski patogen“.
Da bi se smatrao PPP, patogen mora biti široko prenosiv sa potencijalom da se nekontrolisano širi i da bude veoma opasan.
Ali u to vreme, epidemije majmunskih boginja bile su ograničene na Afriku i virus se nije lako širio među ljudima.
Slučajevi u SAD se skoro uvek mogu pratiti do uvezenih životinja ili putnika koji su posetili zemlje centralne ili zapadne Afrike.
Sada, sa široko rasprostranjenim majmunskim boginjama i više od 26.000 slučajeva u SAD, Nacionalni institut za zdravlje (NIH) planira da preispita rad.
Ali studija se i dalje možda ne kvalifikuje kao ‘poboljšanje’ , kaže agencija, jer tim koristi postojeće mutacije.
Dr Ebrajt je rekao: „Laboratorijski generisani virus majmunskih boginja… smrtonosniji od virusa boginja koji trenutno cirkuliše među ljudima, potencijalno bi verovatno porazio zaštitu vakcinama i verovatno bi se proširio izvan trenutnih rizičnih populacija opštoj populaciji.
Odnos rizika i koristi je u suštini beskonačan, uključujući potencijalne egzistencijalne rizike.
Usred sve veće zabrinutosti zbog ovakvih eksperimenata, NIH i Američko Ministarstvo zdravlja i ljudskih službi sastali su se prošlog meseca kako bi osmislili preporučene izmene pravila u politici zaštite i nadzora NIH-a o potencijalnim pandemijskim patogenima.
Među tim predloženim promenama je proširenje onoga što čini „potencijalni pandemijski patogen“ na one koji su visoko prenosivi, ali manje virulentni, kao i one koji su manje prenosivi, ali imaju teže negativne ishode.
Promena pravila, ako bude usvojena sledeće godine, postavila bi strože propise o vrsti istraživanja o virusima majmunskih boginja koja bi trebalo da počnu u NIH-u.
Najnovija kontroverza oko rizičnih istraživanja o majmunskim boginjama dolazi nakon višegodišnjih žestokih debata o istraživanju dobitka funkcije, za koje mnogi veruju da je rezultiralo pandemijom kovid.
Pandemija je bacila svetlo na rizične istraživačke prakse, koje je vlada SAd-a decenijama finansirala, nakon što je privremeno pauzirala 2014. da bi se nastavila tri godine kasnije.
Debate visokog profila o prednostima dobijanja funkcije i dalje su usredsređene na nedokazanu teoriju da je koronavirus pobegao iz laboratorije u Vuhanu u Kini.
To dolazi nakon što je otkriveno da je tim sa Univerziteta u Bostonu razvio hibridni virus kovida, kombinujući Omicron i originalne sojeve iz Vuhana, koji je imao stopu smrtnosti od 80 posto kod miševa.
Istraživači su originalni Vuhanski soj kovida poboljšali Omikronovim šiljastim proteinom, delom koji mu pomaže da napadne ćelije i čini ga zaraznijim.
Neki stručnjaci su branili ovaj rad, tvrdeći da bi to moglo unaprediti naše razumevanje kovida i načina lečenja i vakcinacije protiv njega, ali kritičari upozoravaju da koristi nisu veće od rizika od potencijalnog curenja.
Hibridni soj je bio od neposredne zabrinutosti zbog kombinacije najgorih atributa virusa, visoke stope prenosivosti Omikrona i visoke smrtonosnosti originala.
