COP27 okuplja „elitiste“ koji pokušavaju da smanje populaciju tvrdi POZNATI EKOLOG
Uoči COP27, ekolog dr Suzan Kroford pokrenula je težak napad na Svetski fond za divlje životinje (WWF), Svetski ekonomski forum (WEF), kralja Čarlsa i ser Dejvida Atenboroa.
Za dvojicu muškaraca se kaže da „ponavljaju aktivističke gluposti WWF-a“ koje naivno prihvataju kao nauku. Dr Krokford je priznati stručnjak za zoologiju polarnih medveda, čiji rad na njihovim nedavno rastućim arktičkim populacijama ih je efikasno uklonio kao priču o zelenoj propagandi. Ona kaže da je jasno da mnoge ciljeve WWF-a dele i WEF, a oni dopunjuju viziju koju King i Atenboro dele za budućnost. „Svi oni žele povratak u svet sa manjim brojem ljudi koji žive oskudnim, ograničenim životima, dok bogati nastavljaju svojim džet-set putevima.
Dr Kroford piše da kada je WWF počeo da se promoviše kao naučni autoritet pre desetak godina, ovi „naivni elitni promoteri“ su to prihvatili bez pogovora, ponavljajući u svakoj prilici nepotkrijepljene reči WWF o klimatskim pitanjima. Po njenom mišljenju, ovi ljudi ne govore sa autoritetom o ovoj temi, „oni koriste svoje uzvišene pozicije da pomognu WWF-u i drugima da ostvare svoj utopijski san: da za druge unište kapitalizam koji je stvorio njihovo sopstveno bogatstvo i moć“.
Rast stanovništva je dugo bila briga Atenboroa. Izveštava se da je 2011. rekao da „ne može da smisli nijedan problem koji ne bi bilo lakše rešiti da je bilo manje ljudi“. On je 2013. godine dao grubu primedbu da je za Ujedinjene nacije „ludost“ da šalju vreće brašna u Etiopiju pogođenu glađu. U to vreme, ovo je izazvalo poređenje sa ser Čarlsom Trevelijanom, državnim službenikom tokom gladi u Irskoj u 19. veku, koji je gladovanje video kao osvetu lokalnom stanovništvu za njihove moralne propuste i sklonostima da imaju mnogo dece. Ali da bi se suprotstavili svim ovim maltuzijanskim shvatanjima, postoje značajni dokazi da broj stanovništva opada kako društva postaju bogatija. Povećana briga o životnoj sredini takođe je karakteristika bogatijih društava, jer pojedinci više ne moraju da krče zemlju i ubijaju divlje životinje da bi preživeli.
U međuvremenu, kralj Čarls nije ljubitelj „konzumerizma“. U govoru 2009. godine kao tadašnji princ od Velsa, on je izračunao da nam je „ostalo samo 96 meseci da spasemo svet“. Kapitalizam i konzumerizam doveli su svet na ivicu ekonomskog i ekološkog kolapsa, tvrdi on, dodajući da „više ne možemo da priuštimo konzumerizam“ i da je „doba pogodnosti“ završeno. Naravno, ovo se odnosi samo na lojalne britanske podanike. Od svog nedavnog stupanja na britanski tron, Njegovo Veličanstvo je uveliko dodalo svoj lični portfelj vila i palata sa osobljem. Godine 2017. objavljeno je da se požalio da mu je sedište na letu prve klase „neverovatno neudobno“. Ovo, naravno, nije problem koji se ponavlja, pošto je njegov omiljeni način prevoza privatni avion.
Prema dr Kroford, Kralj će ovog petka ponovo lobirati za kolektivnu viziju sveta na prijemu COP27 u Bakingemskoj palati. Svakako formulacija u komunikaciji u nastavku sugeriše veoma politički skup, razmatranje napretka i planova za implementaciju projekta Net Zero komande i kontrole. Ovaj projekat je jedno od velikih političkih pitanja tog doba, jer zahteva uklanjanje 80% svetske energije u roku od manje od 30 godina i njenu zamenu nepouzdanim vetrenjačama i drugim izvorima koji tek treba da se usavrše i solarnom energijom. Ogromne promene u društvenim i ekonomskim stilovima života su neizbežne.
Dr Krokford napominje da je provela godine pokazujući da uslovi u svetu prirode nisu tako loši kao što Atenboro i WWF insistiraju i da stoga ne garantuju ekstremna rešenja koja su predložili kralj Čarls, WEF i mnogi koji će prisustvovati COP27. Više od decenije, nastavlja ona, WWF je bio dovoljno bogat da zapošljava ljude sa diplomama iz konzervatorske biologije, za koje nas ohrabruju da ih smatramo nepristrasnim naučnicima, a ne aktivistima sa univerzitetskim diplomama. Istraživačke projekte finansira WWF i ohrabruju nas da o njima razmišljamo kao o „nepristrasnim studijama, a ne vežbama kružnog zaključivanja“. Sama priroda organizacije, tvrdi ona, znači da svi zaposleni i saradnici imaju iskrivljenu viziju sveta i plan koji se mora ispuniti, što ima tendenciju da iskrivi svako istraživanje pre nego što ono uopšte može da počne.
Za Atenboroa se kaže da veoma poštuje WWF, čak i nakon što se iz organizacije za prikupljanje sredstava za očuvanje prirode pretvorio u konglomerat vredan milijardu dolara koji zahteva mnogo miliona dolara godišnjih donacija samo za pokrivanje operativnih troškova i aktivnosti lobiranja. Pošto sam nije naučnik, on veruje naučnom autoritetu WWF-a. Ako kaže da je šesto masovno izumiranje neminovno, ili da neodrživa ljudska aktivnost gura prirodne sisteme planete koji podržavaju život na Zemlji do ivice, „on ne samo da im veruje već sa entuzijazmom prenosi poruku“, kaže dr Krokford.
The Daily Sceptic je u ponedeljak izvestio da je još jedna grupa od stotina naučnika potpisala Svetsku deklaraciju o klimi (WCD), u kojoj se navodi da nema vanrednih klimatskih uslova. Naučnici, predvođeni profesorom dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku, primećuju da se nauka o klimi „degenerisala u diskusiju zasnovanu na verovanjima, a ne na zdravoj samokritičnoj nauci“. Kritičari društvenih medija tvrde da WCD ne potpisuju nikakvi „klimatski naučnici“, pod kojima misle na ljude sa diplomama konzervacije i preimenovanim geografskim diplomama. Međutim, potpisuje ga sve veći broj ljudi sa kvalifikacijama, istraživačkim iskustvom i vrhunskim akademskim pozicijama u čistim naukama kao što su hemija i fizika.
Nulta Tačka/InfoWars