Nemački poslanik u Evropskom parlamentu: Predloženi propisi EU o veštačkoj inteligenciji „otvoriće vrata biometrijskom masovnom nadzoru u javnim prostorima“
Nemački poslanik u Evropskom parlamentu Patrik Brejer upozorio je da bi predlog uredbe o veštačkoj inteligenciji (AI) koji je procurio iz predsedništva Saveta Evropske unije (EU) „otvorio vrata za masovni biometrijski nadzor u javnim prostorima na širokom nivou“.
Predlog uredbe koji je procurio detaljno opisuje kako predsedništvo Saveta EU planira da uvede „usaglašena pravila o veštačkoj inteligenciji“ dok sprovodi Zakon o veštačkoj inteligenciji.
Predlaže se da se dozvoli organima za sprovođenje zakona da koriste sisteme veštačke inteligencije za „u realnom vremenu… daljinsku biometrijsku identifikaciju“ ljudi na javnim mestima kada su uključeni u „potragu za potencijalnim žrtvama zločina, uključujući nestalu decu“, „određene pretnje po život ili fizičku bezbednost fizičkih lica ili terorističkog napada,“ i „otkrivanje, lokalizacija, identifikacija ili krivično gonjenje“ počinilaca ili osumnjičenih za određena krivična dela koja su u državi članici kažnjiva kaznom zatvora ili pritvorom u trajanju od najmanje tri godine.
Definicija „biometrijskih podataka“ iz predloga uredbe koja je procurila proteže se dalje od podataka o prepoznavanju lica i uključuje sve „lične podatke koji su rezultat specifične tehničke obrade u vezi sa fizičkim, fiziološkim ili bihevioralnim karakteristikama fizičkog lica, koje omogućavaju ili potvrđuju jedinstvenu identifikaciju tog lica“. Dokument takođe precizira da se „slike lica“ i „daktiloskopski podaci“ (podaci o otiscima prstiju i dlana) kvalifikuju kao biometrijski podaci.
U većini slučajeva, pravila u ovom predlogu koji je procurio bi zahtevala od organa za sprovođenje zakona da dobiju „prethodno ovlašćenje“ od sudskog organa ili nezavisnog administrativnog organa u njihovoj državi članici i ovo prethodno odobrenje bi se izdalo u skladu sa pravilima nacionalnog zakona. Organi za sprovođenje zakona bi takođe bili podvrgnuti „odgovarajućim ograničenjima u vremenu i prostoru“ kada bi primenili tehnologiju daljinskog biometrijskog prepoznavanja u realnom vremenu i od njih bi se zahtevalo da se pridržavaju „neophodnih i proporcionalnih mera zaštite i uslova“.
Međutim, ako organi za sprovođenje zakona odluče da postoji „propisno opravdana hitna situacija“, pravila u ovom predlogu im daju dozvolu da koriste tehnologiju daljinskog biometrijskog prepoznavanja u realnom vremenu bez ovog prethodnog odobrenja.
Predlog koji je procurio tvrdi da ova predložena pravila dozvoljavaju organima za sprovođenje zakona da koriste tehnologiju masovnog biometrijskog nadzora u realnom vremenu u „usko definisanim situacijama“. Ali pošto bi ova tehnologija bila primenjena u javnom okruženju, svako primenjivanje bi rezultiralo masovnim skeniranjem i identifikacijom lica uglavnom nevinih ljudi u potrazi za „potencijalnom“ žrtvom zločina ili osumnjičenim koji možda nije optužen.
„Ovaj predlog bi opravdao trajno i sveprisutno uvođenje nadzora lica“, napisao je Brejer. „Moramo da sprečimo distopijsku budućnost biometrijskog masovnog nadzora u Evropi u kineskom stilu! Ovu tehnologiju zloupotrebljavaju autoritarne zemlje kao što su Rusija ili Iran, da li naše vlade žele da nas vode u ovom pravcu?
Brejer je dodao: „Moramo se suprotstaviti biometrijskom masovnom nadzoru u našim javnim prostorima jer ove tehnologije pogrešno prijavljuju veliki broj nevinih građana, sistematski diskriminišu nedovoljno zastupljene grupe i imaju zastrašujući efekat na slobodno i raznoliko društvo. Zakonodavstvo koje dozvoljava neselektivni masovni nadzor sudovi su dosledno poništavali zbog njihove nekompatibilnosti sa osnovnim pravima. Evropski parlament će morati da se bori da se ova zabrana primeni u Zakonu o veštačkoj inteligenciji!“
Brejer je takođe primetio da se većina Evropljana protivi upotrebi biometrijskog masovnog nadzora u javnim prostorima i da preko 200 organizacija civilnog društva, aktivista, tehnoloških stručnjaka i drugih stručnjaka želi globalnu zabranu „tehnologija biometrijskog prepoznavanja koje omogućavaju masovno i diskriminatorno praćenje“.
Pored toga, Brejer je primetio da su Evropski odbor za zaštitu podataka i Evropski nadzornik za zaštitu podataka pozvali na „opštu zabranu bilo kakve upotrebe veštačke inteligencije za automatsko prepoznavanje ljudskih karakteristika u javno dostupnim prostorima“ i da je Kancelarija Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava se izjasnila protiv upotrebe tehnologija biometrijskog prepoznavanja u javnim prostorima.
