FLEŠBEK! U Briselu je LJUDSKI ZOO VRT zatvoren 1958. godine! U Evropi su crnci prikazivani kao životinje! To je bilo neprihvatljivo čak i za HITLERA
Ovaj tekst smo prvobitno objavili 2020. godine ali uvereni smo da bi mogli da ga objavljujemo svakog dana i tako ne dozvolimo da se zaboravi ne samo ova zločinačka istina već i sve druge koje zapadni savremenici i istoričari žele da sakriju.
Države koje sebe smatraju vrhuncem demokrtije, ne tako davno, imale su ljudske zoo vrtove. U Belgiji su postojali ljudski zoo vrtovi sve do 1958. godine.
Prvi poznati ‘ljudski zoološki vrt’ u Evropi otvoren je u Vatikanu u šesnaestom veku. Kardinal Hippolytus Medici, sastavio je kolekciju ljudi među kojima su bili Turci, Indijci, Maori i sl. Pisao je da je prvi u Evropi skupio na jednom mestu dvadesetak jezika.
Ljudski zoološki vrtovi nisu izum belog čovjeka. Prvi takav poznati vrt je imao asteški vladar Monctezuma II krajem 15. veka. No, to nije bilo ništa u poređenjom s o nim što će tek doći pojavom belog čoveka u novootkrivenim i tada neistraženim zemljama.
Sredinom 19. veka svi veći centri u Evropi su imali ovakve „izložbe“. Na njima su prezentovani uglavnom crnci, zatim albino, ljudi sa niskim rastom, raznim sindromima i sl. Generalni pokret upoznavanja sa egzotičnim zemljama u Evropi se danas kroz udžbenike i opštu kulturu predstavlja kao ‘širenje vidika evropskih naroda prema ostalim pravcima na kompasu’. Ipak kolonijalna eksploatacija resursa i ljudi (ljudi, naročito u Africi, tada su smatrani resursom), robovlasnički odnos prema njima i njihovoj zemlji ili život ljudi u ‘etnološkim parkovima’, koji su tu dovedeni bez svoje volje po pravilu se ne pominje.
U drugoj polovini 19. veka, pojavio se nemački istraživač, ekscentrik i pustolov Hagenbeck koji je za razne cirkuse i zoološke vrtove nabavljao divlje životinje. I, tom Nemcu je pala na pamet odjednom jedna ideja. Ono, zašto ne oživeti ono što je postojalo u Italiji ranije…
On se dosetio da organizuje izložbu ljudi koje je predstavio kao, divljake. Prva takva izložba je bila prikazana 1874. godine u Nemačkoj. Hagenbeck je prikazao neke divlje životinje ( lavove, slonove, krokodile ), kao i crnce iz Nubije ( deo Sudana ). I te crnce je prikazao takođe kao divlje zveri – u kavezima! I onda je krenulo…
Od Severne Amerike, preko Britanije i Francuske, pa sve to Belgije, počeli su se otvarati pravi pravcati zoološki vrtovi u kojima su glavna atrakcija bili ljudi. I to pretežno crnci. I to raznih, hm, vrsta. Od malenih Pigmeja, preko Bušmana, do Nubijaca i Hotentota.
Ulaz se naplaćivao posebno, a fotografisanje sa ” divljacima ” se dodatno naplaćivalo.
Smrtnost u tim zoološkim vrtovima je bila pozamašna.
I ti jadni crnci su bili u ograđenim prostorima kao što su danas ograđene životinje u pravim zoološkim vrtovima. Dakle, ogradili su ih u žicu i bili su atrakcija. A u gotovo svakom tom vrtu je stajao ovaj natpis: ” Molimo vas da ne hranite životinje. “
Oteti iz svojih domova je na stotine urođenika, većinom poreklom iz Afrike, a postavljani su kao „eksponati“ belcima.
Phillips Verner doveo Ota Bengu , koji je proveo vreme u zoološkom vrtu , odakle je smešten u sirotište, nakon čega je izvršio samubistvo
– Često su bili izloženi u kopiji sela koje je bilo sagrađeno u sklopu zoološkog vrta i bili su primorani da učestvuju u predstavama na pozornicama, sve u svrhu zabave za publiku – piše nemački portal Spiegel Online. Portal dalje navodi kako su mnogi „eksponati“ umrli nakon što su bili izloženi bolestima koje su bile strane njihovim organizmima. Robovlasnici su odmah dovodili druge iz svojih kolonija.
Hitler doneo Zakon o zabrani ljudskih zooloških vrtova
Početkom 20. veka, praksa ljudskih zooloških vrtova je polako izumirala.
Kad je 1933. godine Hitler došao na vlast, zakon o zabrani ljudskih zooloških vrtova je izmenjen i to tako da su kazne pooštrene za čak pet puta! Sam Hitler je rekao da je tako nešto nepotrebno civilizovanom društvu, te da je za svaku osudu to što se radilo. 1934. godine, Hitler je doneo poseban Zakon kojim se apsolutno zabranjuje bilo kakva aktivnost izlaganja ljudi kao primeraka i njihovog upoređivanja sa životinjama.
U Briselu je i u periodu nakon Drugog svetskog rata postojao „ljudski zoo vrt“, mesto na kome su „civilizovani“ Evropljani držali crnu decu ograđenu visokom ogradom i dovodili svoju decu da vide tu „nižu rasu“.
Zašto nema mnogo literature o tome? Pa, vrlo jednostavno svi bi da pobegnu od sramotne historije
