KO FINANSIRA klimatske aktiviste, ekološke pokrete i njihove proteste
Može se sa razlogom reći da su potezi koje povlače klimatski aktivisti više nego radikalni, a u poslednje vreme se mnogi aktivisti u svojoj navodnoj nameri da spasu planetu odlučuju za kontroverzne poteze kojima izazivaju gnev.
Evropski demonstranti za klimatske promene odlučili su se za novu taktiku u borbi za suzbijanje globalnih emisija: bacanje hrane na poznate slike i lepljenje za eksponate u muzejima.
Trend je započeo u oktobru, kada je par aktivistkinja iz klimatske grupe „Zaustavite naftu“ (Just stop oil) 14. oktobra ušetao u Nacionalnu galeriju Ujedinjenog Kraljevstva i gađao čuvenu Van Gogovu sliku „Suncokreti“ konzervom supe od paradajza, pre nego što je zalepio ruke za zid ispod slike.
Kriza troškova života deo je cene naftne krize. Gorivo je nedostupno milionima hladnih, gladnih porodica. Ne mogu sebi da priušte ni da zagreju konzervu supe – uzviknula je Fibi Plamer u Nacionalnoj galeriji nakon što je bacila supu na Van Gogovu sliku.
Zatim, 23. oktobra, demonstranti povezani sa nemačkom grupom „Poslednja generacija“, (Letzte Generation) bacili su pire krompir na sliku Kloda Monea „Stogovi sena“ u Muzeju Barberini u Potsdamu, u Nemačkoj, pre nego što su takođe zalepili ruke za zid.
Potom je na meti bila još jedna čuvena slika, Vermerova „Devojka sa bisernom minđušom“. Na snimcima koji su kružili društvenim mrežama, vidi se kako jedan demonstrant pokušava da zalepi svoju glavu za staklo ispred slike.
Osim umetničkih slika, aktivisti su ciljali i voštanu figuru kralja Čarlsa Trećeg u Londonu, koju su gađali tortom, kao i skelet dinosaurusa u Prirodnjačkom muzeju u Berlinu, za čije stubove su se superlepkom zalepile dve aktivistkinje.
Za razliku od dinosaurusa, naša sudbina je u našim rukama. Da li želimo da izumremo kao dinosaurusi ili da preživimo? – upitala je jedna od aktivistkinja Karis Konel (34).
Početkom novembra ponovo se jedno Van Gogovo delo našlo na udaru aktivista, ovog puta je to bila slika “Sejač” izložena u Rimu.
Treba istaći da u incidentima navedena umetnička dela i eksponati nisu oštećeni.
Zašto to rade?
Ovi aktivisti su svakako postigli cilj da privuku pažnju sveta, ali za neke koji su navikli da vide klimatske aktiviste kako drže plakate na ulicama, ovi „performansi“ su zbunjujući: zašto bacati hranu na umetnost u ime klimatske krize? Za demonstrante, poenta je delimično da se privuče pažnja, ali i da se ukaže na prioritete.
Šta vredi više, umetnost ili život? Da li ste više zabrinuti za zaštitu slike ili zaštitu naše planete? – vikala je jedna od aktivistkinja u Nacionalnoj galeriji u Londonu.
Aktivisti su svoje performanse opisali kao kampanje nenasilne građanske neposlušnosti, koje imaju za cilj da skrenu pažnju ljudi na klimatsku krizu, i ono što aktivisti kažu da su žalosno neadekvatni napori njihovih vlada da smanje emisije.
Aktivistkinja Fibi Plamer je objasnila zašto je odlučila da gađa Van Gogovu sliku.
Zbog svoje ozloglašenosti. To je prelepo umetničko delo i mislim da su mnogi ljudi, kada su nas videli, imali osećaj šoka ili užasa ili besa jer su videli nešto lepo i vredno i mislili su da je oštećeno ili uništeno. Ali, gde je taj emocionalni odgovor kada se uništava naša planeta i naši ljudi? – rekla je ona, piše NPR. Međutim, postoji izreka, novac igra sve uloge, koja verovatno važi u ovom slučaju.
Građani gube strpljenje
Klimatski aktivisti su radikalizovali proteste blokadom ulica nemačkih gradova, podstakavši političare da zahtevaju oštriju reakciju vlasti. Sudeći prema anketama, i građani gube strpljenje.
U istraživanju instituta Sivi za dnevnik „Augsburger algemajne“, 86 odsto ispitanika je ocenilo da klimatski aktivisti Poslednje generacije blokadama više štete nego što doprinose svojoj agendi, piše nemačka DPA.
Takav vid protesta podržalo je samo sedam odsto među nekih 5.000 ispitanika u reprezentativnoj onlajn anketi s početka novembra, a isto toliko je bilo neopredeljeno.
Više od četiri petine, 81 odsto, je blokadu saobraćaja ocenilo kao pogrešan pristup, a podržalo ga je 14 odsto.
Grupa „Poslednja generacija“ već nedeljama skoro svakodnevno negde blokira saobraćaj. Aktivisti sedaju na raskrsnice, ponekad se i zalepe za asfalt.
Blokada u Berlinu 31. oktobra je posebno privukla pažnju, jer je gužva zadržala vatrogasce na putu da oslobode jednu teško povređenu biciklistkinju zaglavljenu ispod kamiona. Žena je kasnije preminula.
Ko stoji iza klimatskih grupa?
U aprilu 2022. objavljeno je da su primarni izvor finansiranja grupe “Zaustavite naftu” donacije američkog Fonda za klimatske hitne slučajeve. Preko tog fonda, značajan donator grupe bila je Ajlin Geti, potomak porodice koja je osnovala kompaniju Geti Oil. Fond za klimatske hitne slučajeve je u odgovoru na kritike naveo da Geti, koja je i osnivačica Fonda, sama nije radila u industriji fosilnih goriva.
Pored Ajlin Geti, među finansijerima i osnivačima neprofitnih organizacija koje se bave klimatskim promenama su i dva člana porodice Rokfeler, Rebeka Rokfeler Lambert i Piter Džil Kejs. Sada vam je sigurno mnogo jasnije kako funkcionišu i kako se finansiraju klimatski aktivisti, jer više je nego jasno da bi do sada ova mala grupica ljudi bez jakog zaleđa bila pohapšena i oterana na dugogodišnje robije zbog ugrožavanja kulturne i istorijske baštine.
