Irska razmatra donošenje zakona o kriminalizaciji posedovanja materijala koji sadrži mržnju
Nedavno smo preneli vest o zabrinjavajućoj osudi u Velikoj Britaniji čoveka zbog njegove „toksične ideologije“. Sada se čini da je Irska spremna da hiljadu puta ponovi taj slučaj. Predloženi zakon o krivičnom pravosuđu (podsticanje na nasilje ili mržnju i krivična dela iz mržnje) iz 2022. kriminalizovao bi posedovanje materijala koji se smatra mržnjom.
To je potpuni frontalni napad na prava za slobodu govora i udruživanje. Zakon bi omogućio široke autoritarne mere u definisanju suprotstavljenih stavova. Čini se da Irska preuzima palicu kriminalizacije govora od Britanije, zloupotrebu moći koja je nekada korišćena protiv Iraca.
Zakon je noćna mora slobode govora. Čak i pre nego što se pozabavi zločinom posedovanja štetnog materijala, zakon bi „predvidio krivično delo odobravanja, poricanja ili grubog banalizovanja genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina protiv mira“. Zločin odobravanja, poricanja ili grubog banalizovanja” kriminalnog ponašanja naterao bi većinu autokrata da pocrvene. Nedostatak bilo kakve smislene definicije poziva na proizvoljno sprovođenje. Zakon izričito navodi nameru da se krivičnim zakonom suzbijaju „oblici i izrazi rasizma i ksenofobije“.
Ono što je toliko zapanjujuće u vezi sa zakonom je to koliko je krajnje neoprostivo u upotrebi krivičnog zakona da se ograniči ne samo sloboda govora već i sloboda mišljenja. Omogućava krivično gonjenje građana za „pripremanje ili posedovanje materijala koji bi mogao da podstakne nasilje ili mržnju prema osobama zbog njihovih zaštićenih karakteristika“. To bi moglo duboko zahvatiti ne samo politički već i književni izraz.
Interes Iraca da preduzmu takve autoritarne mere je zastrašujući s obzirom na njihovu sopstvenu istoriju pod britanskom vlašću, uključujući nasilno gušenje nenasilnih protesta kao što je „Krvava nedelja“. Sloboda govora je sada u slobodnom padu u Velikoj Britaniji, a čini se da je Irska željna da to sledi.
Pad slobode govora u Ujedinjenom Kraljevstvu dugo je bio zabrinutost zagovornika slobode govora. Jednom kada kao vlada počnete da kriminalizujete govor, završite na klizavoj padini cenzure. Šta predstavlja govor mržnje ili „zlonamernu komunikaciju“ ostaje veoma subjektivna stvar i videli smo stalnu ekspanziju zabranjenih termina, reči i gestova. To sada uključuje kriminalizovanje „toksičnih ideologija“.
Prema ovom pogubnom zakonu, sudija može narediti pretres doma samo na osnovu izjave policajca pod zakletvom da on ili ona imaju „razumne“ osnove da veruju da je ilegalni materijal prisutan u domu osobe.
Opet, prihvatanje takvih zakona od strane Iraca je strašno ironično. Frenk Rajan, koji se borio protiv sporazuma, govorio je u ime mnogih radikala izjavljujući „sve dok imamo šake i čizme, neće biti slobode govora za izdajnike“. Te snage protiv sporazuma odbacile su stavove o slobodi govora koji su dugo definisali zapadne nacije. Sada Irska proglašava „nema slobode govora za mrzitelje“ i preuzima autoritet da definiše ko mrzi, a ko ne.
Irski narod se generacijama borio za jednakost i slobodu. Sada stavljanje u zakon potiskivanja gledišta znači ismevati dugu borbu.
