Australijska policija primila milion dojava o prekršiocima pravila COVID-a tokom pandemije
Australijska policija je tokom godina pandemije primila preko milion dojava od pojedinaca koji su prijavili kršenje naredbi javnog zdravlja, pokazalo je novo istraživanje.
U 2019. Crime Stoppers, državni program zajednice za primanje anonimnih informacija o kriminalnim aktivnostima, dobio je 313.000 dojava na nacionalnom nivou.
U 2020. ovaj broj je skočio na 416.000 usred prvih karantina i ograničenja javnog zdravlja oko pandemije.
Do kraja 2021. ovaj broj je porastao na 584.000 uz kombinaciju dojava putem interneta i telefona.
Značajni primeri uključuju dojavu iz juna 2021. o bivšem zameniku premijera Australije Barnabiju Džojsu, koji je viđen kako ne nosi masku dok je bio na benzinskoj pumpi. Dok samo mesec dana kasnije, policija je dobila 6.000 dojava nakon velikog protesta protiv zatvaranja u CBD-u u Sidneju.
„Ono što vidimo, gledajući podatke Crime Stoppers-a, jeste da kada vlada stvori vanredno stanje, ono zaista počinje da se entuzijastično kontroliše, uključujući i obične ljude“, rekla je vanredni profesor Ketrin Bond sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u saopštenju.
Bond je rekla da, iako bi mnogi ljudi mogli da se gnušaju ideje „cinkarenja“, izgleda da su Australijanci rado prihvatili taj čin, posebno u vremenima vanredne situacije ili kada osećaju da im je bezbednost ugrožena.
„Mislimo da radimo ispravnu stvar i da zauzimamo moralne pozicije“, rekla je ona.
Koreni cinkarenja pronađeni u prošlosti
Prema Bondinom istraživačkom radu, „Cinkarenje: Australijska omiljena zabava za hitne slučajeve“, osnova za cinkarenje je postavljena tokom dva perioda svetskog rata kada su vlade donosile zakone koji su davali ogromna ovlašćenja izvršnim službenicima.
Jedan primer tokom Prvog svetskog rata bio je Zakon o ratnim merama predostrožnosti koji je tadašnjem generalnom guverneru dao ovlašćenje da kreira propise za „obezbeđivanje javne bezbednosti“.
Ustav Australije nema otvoreno sadržanu Povelju o pravima poput Ustava SAD koja bi verovatno mogla da posluži kao bedem protiv takvih zakona.
Umesto toga, ima implicirano pravo na političku komunikaciju proizašlo iz dva slučaja Višeg suda tokom ranih 1990-ih i iz nekoliko državnih akata o ljudskim pravima.
U međuvremenu, klinički psihijatar Tanvir Ahmed kaže da je cinkarenje sada ukorenjeno u psihu i kulturu Australijanaca.
„Mi svakako nismo egalitarna, opuštena, bezbrižna kultura kakvom sebe vidimo. U stvari, možemo biti prilično izbirljivi i opsednuti pravilima. Više smo opsednuti bezbednošću nego slobodom“, rekao je on za The Epoch Times.
„Mi smo jedna od zemalja na svetu koja je najviše opsednuta bezbednošću, zajedno sa Novim Zelandom i, donekle, Kanadom, iako smo verovatno gori“, dodao je on. „Možemo biti prilično oštri prema našim bližnjima i možemo biti prilično sebični“.
On je ukazao na to kako je australijska vlada ograničila međunarodnim putnicima (čak i građanima) ponovni ulazak u zemlju tokom godina pandemije, dok su područja poput zapadnog Sidneja (niži socio-ekonomski region) bila podvrgnuta nekim od najstrožih karantina u državi da bi se obuzdalo izbijanje Delta soja.
Zatvaranje i zdravstvena ograničenja imala su ogroman uticaj na te zajednice zbog većeg procenta zaposlenih radnika koji ne mogu da rade od kuće i moraju da putuju.
Nulta Tačka/TheEpochTimes
