Dr Ljubić otkrio oni što svi sakrivaju: Žele da mislite da je „obavezna“ ali vakcinacija dece u Srbiji je oduvek bila dobrovoljna

Piše: dr Aleksandar Ljubić

Pretražujući razne dokumente i radove, naišao sam na istraživanje Biblioteke Narodne skupštine Republike Srbije iz 2015. pod nazivom:“Obavezna i dobrovoljna vakcinacija protiv zaraznih bolesti u evropskim državama“ čiji me je sadržaj veoma iznenadio i ostavio bez reči.

Ovo istraživanje je uradila Biblioteka Narodne skupštine za potrebe rada narodnih poslanika i Službe Narodne skupštine tako da je ozbiljan dokument u pitanju.

Radi se o poređenju situacije u Srbiji i evropskim zemljama pa i između samih evropskih zemalja vezano za vakcinaciju dece protiv zaraznih bolesti.

Histerija će se PONOVITI ako im zaboravimo poslednje 3 godine

Znamo da je kod nas još pre plandemije postojala podela na vakcinisane i nevakcinisane koja je potpuno besmislena jer bi neko ko je vakcinisan trebalo da je zaštićen i ne treba da ga interesuju oni koji nisu jer ne mogu nikako da ga ugroze.

Oni koji nisu vakcinisani su zaštićeni svojim prirodnim imunitetom ukoliko su na zdrav način rasli i razvijali se tako da onda nema bolesti osim ako nekog nije zaštitila vakcina jer nije efikasna ili ukoliko je neko imao neki neželjeni efekat(„struka“ i „nauka“ kažu da sve što se desi posle vakcine od vakcine nije sigurno, a mi znamo da one ne lažu, bezbroj puta su nam to dokazale u prethodne 2 godine).

Glavni uzrok te podele je mišljenje da je u Srbiji vakcinacija dece obavezna i oko toga je podignuta velika prašina pa je to dovelo do etiketiranja svih onih koji ne žele vakcinaciju za sebe i svoju decu kao „antivaksera“ i protivnika vakcinacije, pritom su svi ti ljudi za slobodu izbora, a ne „anti“.

Kažem, mišljenje da je kod nas vakcinacija dece(uobičajenim vakcinama, ne ovim aktuelnim genskim terapijama) obavezna jer je u stvari dobrovoljna i to jasno stoji u ovom istraživanju Biblioteke Narodne skupštine Republike Srbije i to je ono što me je šokiralo i ostavilo bez reči jer svi znamo da kod nas postoje aktivisti koji se bore za neobaveznu(dobrovoljnu) vakcinaciju, a vakcinacija dece je kod nas odavno dobrovoljna.

Zašto se onda bespotrebno diže tolika prašina oko pitanja koje je zakonski rešeno?

Na samom početku dokumenta se kaže da je vakcinacija dece u Srbiji obavezna, ali se takođe kaže i da jedan broj dece iz najsiromašnijih slojeva društva nije ni evidentiran niti ih roditelji vode kod lekara iz čega možemo da zaključimo da ukoliko roditelji ne vode decu kod lekara bez potrebe onda ona neće ni biti vakcinisana pa tako u tom slučaju ispada da vakcinacija nije obavezna i da postoji sloboda izbora za roditelje koji odlučuju da li će i kada voditi decu kod doktora, a samim tim i na vakcinaciju.

Dalje se kaže da jedan broj roditelja donosi odluku o nevakcinisanju dece i kod pedijatra potpisuje izjavu da ne želi da njegovo dete bude vakcinisano. Član 53. zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti(Sl. glasnik RS, br. 125/2004) navodi novčane kazne kojima se kažnjava fizičko lice koje se ne pridržava propisanih obaveza.

Ovo takođe dokazuje da je vakcinacija u Srbiji neobavezna i dobrovoljna, ali je u tom slučaju potrebno platiti kaznu(kupiti slobodu izbora za vakcinaciju). Plaćanje kazne je u ovom slučaju u stvari kupovina zdravlja(prirodnog imuniteta) sopstvenog deteta i kupovina slobode izbora.

Lično smatram da ovo nije u redu i da treba da postoji besplatna sloboda izbora, ali je bar sada jasno da u Srbiji nikada nije ni bilo obavezne vakcinacije, već da je oduvek dobrovoljna, ali ta dobrovoljnost nije besplatna.

Sa druge strane, ipak živimo u periodu kapitalizma gde se sve kupuje pa to važi i za slobodu.

Ali evo rešenja za uštedu novca i neplaćanje kazne.

Dalje u dokumentu piše: „Donošenjem zakona o pravima pacijenta(Sl. glasnik RS, br. 45/2013) građani su dobili mogućnost da odbiju obaveznu vakcinaciju. U skladu s članom 15. stav 2. bez pristanka pacijenta ne sme se nad njim preduzeti nikakva medicinska mera.

Znamo da je po Ustavu Srbije fizički i psihički integritet ličnosti nepovrediv i da to samo po sebi podrazumeva da je u Srbiji vakcinacija dobrovoljna.

Ono na šta ljudi padaju su priče kako je vakcinacija obavezna nakon čega ne postavljaju dodatna pitanja i ne traže korisne informacije koje im mogu pomoći.

Kao što sam gore pomenuo postoji prema članu 25. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti obavezna vakcinacija za upis u škole i predškolske ustanove, ali se ta obaveza može zaobići i svaka podela na vakcinisane i nevakcinisane je time suvišna i uopšte ne treba dizati tenziju i boriti se za neobaveznu, dobrovoljnu vakcinaciju kada je ona već na snazi, a ta borba za dobrovoljnu vakcinaciju koja već postoji dovodi samo do toga da se ljudima lepe etikete „antivaksera“ i da se šire mržnja i laži o tome kako zdravi ljudi mogu da zaraze vakcinisane.

Vakcinalni status dece je privatna stvar, o tome ne treba javno govoriti i najbitnije je da je u Srbiji dobrovoljna vakcinacija pa ko želi neka izvoli, a ko ne želi neka bude slobodan u toj odluci.

Glavni zaključak koji se može izvući iz ovog istraživanja je da je u celoj evropi vakcinacija dobrovoljna i da ne postoji zemlja u evropi gde je nemoguće izbeći vakcinaciju dece.

Jedina razlika je to što je u nekim zemljama sloboda izbora za vakcinaciju dece besplatna, a u ostalim zemljama se ta sloboda kupuje.

Evropske zemlje u kojima je neobavezna vakcinacija(besplatna sloboda izbora)su: Austrija, Velika Britanija, Danska, Luksemburg, Nemačka, Norveška, Finska i Švedska.

Takođe, ovo su i zemlje sa najvećim standardom u evropi pa je nejasno zašto se i po ovom pitanju naša zemlja ne ugleda na njih pošto vlast stalno ističe kako je cilj Srbije da dostigne ove zemlje.

Besplatna dobrovoljna vakcinacija je takođe i u Estoniji i Litvaniji, bivšim komunističkim zemljama koje su se odrekle komunizma i po ovom bitnom pitanju.

Najzanimljivije je to što je u svim slovenskim državama i Mađarskoj(zemlje u kojima je vladao komunizam) ista situacija kao i u Srbiji, pravo na izbor(dobrovoljnu vakcinaciju) se kupuje.

Sloboda izbora u Mađarskoj po zakonu iz 2012. godine košta(kazna koju roditelji plaćaju za nevakcinaciju dece je u stvari cena slobode izbora) od 5000 do 500000 mađarskih forinti.

U Sloveniji se cena slobode izbora kreće od 41 do 500 evra.

Pored toga ipak treba istaći da je Slovenija jedna od retkih zemalja koja isplaćuje odštetu zbog neželjenih efekata vakcinacije od 62593 evra.

U Hrvatskoj je cena slobode izbora za roditelje 2000 kuna(oko 262 evra).

U istraživanju se kaže da je vakcinacija u Hrvatskoj obavezna, ali se jasno ističe da nije prisilna i da je moguće odbiti vakcinaciju što znači da je vakcinacija dobrovoljna, ali ta dobrovoljnost nije besplatna.

U Crnoj Gori je cena slobode izbora od 110 do 550 evra.

Posle svega je preko potrebno okončati društvene podele po pitanju vakcinacije i neophodno je širiti ovakve istine jer je potpuno drugačija situacija ako se cela priča predstavi onakvom kakva je, a situacija je takva da je u Srbiji i celoj evropi vakcinacija dobrovoljna, ali da nije svuda ta dobrovoljnost besplatna.

Zato jedina borba treba biti usmerena na to da sloboda izbora u Srbiji i drugim zemljama uvek bude besplatna(u dokumentu piše da je moguće izbeći plaćanje kazne, pomenuo sam gore, ali nisu svi ljudi informisani, ni ja nisam bio informisan dok nisam naišao na ovaj dokument), a ne da se širi panika oko toga kako je kod nas nemoguće izbeći vakcinaciju jer to uopšte nije istina.

Ustavi svih evropskih zemalja pisani posle 2. svetskog rata zabranjuju povredu fizičkog i psihičkog integriteta ličnosti što znači da je u svim zemljama vakcinacija dobrovoljna i ne postoji način da bilo kako bude prisilna i da se ljudima ukine izbor. Jedina razlika je što je negde sloboda izbora besplatna, a negde nije.

Razlog zašto su ustavni sudovi Slovenije i Hrvatske rekli da je „obavezna“ vakcinacija po ustavu je taj što je vakcinacija i dalje dobrovoljna i nije prisilna, a to onda znači da vakcinacija nije obavezna iako se kaže da jeste. Ljudi padaju na te nejasnoće i diže se tenzija oko toga kako nema slobode izbora, a to uopšte nije tako već je u pitanju nedostatak informacija koje su svima dostupne.

Status vakcinacije je privatna stvar, a sloboda izbora oko sredstava koja se uzimaju radi lečenja ili prevencije je vrhunac ljudskog prava i dostojanstva i to treba čuvati ne etiketirajući sebe bespotrebno kao osobu kojoj je uskraćeno pravo da odlučuje o sebi jer to nije slučaj, bar ne još uvek.

Ko želi neka izvoli, a ko ne želi neka koristi svoju slobodu bez dizanja tenzije i onda nema podela i problema i to je najbitnije jer su podele najjače oružje neprijatelja.

Ovo istraživanje i dokument koje je napisala Biblioteka Narodne skupštine Republike Srbije zaslužuje da dobije mnogo veću pažnju s obzirom na to da se bavi veoma bitnom i osetljivom temom za naše društvo.

NultaTačka/DrAleksandarLjubić