Beograd: Iznenada preminuo mladić u 32. godini od posledica moždanog udara
Srbiju je potresla priča o mladom Beograđaninu Ivanu S koji je, nažalost, iznenada preminuo u 32. godini od posledica moždanog udara. NJegova porodica nije imala čak ni za sahranu, ali su se žitelji Borče, gde je ovaj mladi čovek živeo, ujedinili i prikupili novac kako bi pomogli Ivanovoj bolesnoj majci da organizuje poslednji ispraćaj za svog sina.
Tragično je kako je jedan mladi život prestao i to usled bolesti koja nije tipična za mlade ljude. S druge strane šlog je vodeći uzrok smrtnosti i kod muškaraca i kod žena u Srbiji, a svake godine oko 28. 000 ljudi u našoj zemlji pretrpi moždani udar.
U razvijenim zemljama, koje imaju ozbiljnu statistiku i epidemiološke podatke se zna da gotovo svakog minuta jedna osoba oboli, a svaka tri minuta jedna osoba umre od posledica moždanog udara. Nažalost, pacijenti koji umiru od šloga su sve mlađi, naročito u postkovid periodu. To je period i kada su uvedene vakcinacije. To je potvrdilo i Društvo neurologa Srbije koje je uradilo istraživanje o iskustvima tercijarnih zdravstvenih ustanova sa neurološkim poremećajima vezanim za kovid infekciju koje pokazuje da je došlo do povećane učestalosti moždanog udara kod mlađih osoba uz povezanost ovih događaja sa kovidom-19.
Moždani udari, su prema podacima Američkog udruženja za srce, generalno u porastu kod mlađih ljudi.
Vreme je najvažniji faktor u lečenju
Za uspešnost lečenja moždanog udara najbitniji faktor je vreme, jer od njega zavisi koliko će nervnih ćelija umreti i koliko će oštećenje biti. Ako se moždani udar ne leči, svakog minuta umire 2.000.000 nervnih ćelija.
– Što pre shvatimo da se dogodio moždani udar, lečenje će se pre započeti. Veoma je bitno da svi znaju simptome i znake moždanog udara, jer se ne mora nama desiti katastrofa, već našim najbližima, a naše znanje će biti presudno u tim trenucima. Za doktore je takođe veoma bitno da znaju kada su smetnje počele, koje smetnje ste imali, od čega se lečite, ali i koju terapiju ste prethodno uzimali – objašnjava prim. dr Marjana Vukićević, neurolog u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu.
🔶 EU preti Ilonu Masku: Imaćemo kontrolu, imaćemo pristup, ljudi više neće moći da kažu ŠTA ŽELE https://t.co/TZ6Ucf0PSO
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 23, 2022
Služba hitne pomoći je prvo mesto na koje se treba javiti, zato što će oni odrediti koji je najbolji put za vaše lečenje. Lekar hitne pomoći će vas pitati za podatke o početku i toku bolesti, prethodnim bolestima, navikama…
– Izmeriće krvni pritisak, uraditi EKG, neurološki pregled i nakon sumiranja nalaza, uputiće vas ili odvesti do najbliže i najbolje ustanove u odnosu na vaše stanje. U slučaju sumnje na krvarenje u mozgu prvo mesto je neurohirurgija, a ako se sumnja na infarkt mozga, neurološko odeljenje – navodi dr Vukićević.
Prema njenim rečima u svetu i kod nas postoje razvijene jedinice za moždani udar, koje omogućavaju najbolji ishod lečenja.
– U njima radi obučen kadar koji može reagovati u svakoj situaciji. Osim ovih osnovnih, postoje i napredne jedinice za moždani udar, gde se multidisciplinarno leče složeniji slučajevi moždanog udara.
Koji simtomi ukazuju na moždani udar?
Svakih 20 minuta jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, svakih 60 minuta neko umre od moždanog udara, a jedan od razloga visoke smrtnosti je nedovoljno znanje o simptomima moždanog udara i hitnosti reagovanja. Razlozi kašnjenja su mnogi, ali najčešći su neprepoznavanje simptoma, produžen transport, neodlučnost neurologa, otpor prema invazivnim procedurama i nedostupnost svih članova tima za endovaskularne procedure.
Ukoliko vam se iznenada iskrivi lice, imate problem s govorom, trnu vam ruka ili noga, a vid vam je zamućen, odmah pozovite Hitnu pomoć ili otiđite do najbliže zdravstvene ustanove jer ovi simptomi ukazuju na moždani udar.
Opasniji od saobraćajki
Moždani udar je najčešći uzrok teških i trajnih invalidnosti kod odraslih, češći i od saobraćajnih povreda. Od ukupnog broja broja pacijenata trećina ostane potpuno ili skoro potpuno nesposobna za rad, trećina uz tuđu pomoć može nešto da radi, a trećina ostane s minimalnim deficitom i može da se vrati.
Osim što uzrokuje fizički hendikep, moždani udar predstavlja drugi po učestalosti uzrok demencije i depresije kod pacijenata. Neki pacijenti se fizički i motorno oporave i mogu recimo da hodaju, ali imaju takozvane vaskularne demencije, pa s funkcionalnog stanovišta opet imaju neki oblik invalidnosti. Poremećaj govorne funkcije česta je posledica moždanog udara. Ona možda ne predstavlja tako veliki i vidljiv problem kao kada neko ostane nepokretan, ali sa stanovišta funkcionalnosti, ako neko ne može da govori nimalo ili slabo i ne razume šta mu se govori, a to jeste više nego ozbiljan problem.
Nulta Tačka/NPortal
