Pentagon: Kina bi mogla imati 1.500 nuklearnih bombi do 2035
Pentagon je ove nedelje objavio svoj godišnji izveštaj o vojnoj moći Kine u kojem se tvrdi da bi Peking mogao skoro da učetvorostruči svoje nuklearne zalihe do 2035. godine, dovodeći ih do 1.500 bojevih glava.
Trenutne procene navode da kineske nuklearne zalihe iznose oko 350, iako Pentagon tvrdi da je taj broj premašio 400. Peking je signalizirao da planira da poveća svoje nuklearno odvraćanje, ali nije jasno da li će graditi nove bojeve glave po stopi koju Pentagon procenjuje.
Kineski arsenal je znatno manji od američkog i ruskog i, za razliku od Vašingtona i Moskve, ima politiku da ga neće prvi upotrebiti. Uključujući bojeve glave izbačene iz upotrebe za koje se očekuje da budu demontirane, procenjuje se da SAD poseduju 5.500 bojevih glava, a Rusija 6.250.
I don’t know the speed at which China’s nuclear bombs are increasing.But my judgment is:China will not rashly turn to reunification by force until it has 1,000 nuclear warheads,enough to curb the US’s impulse to go to war with China.And once that war starts,it means China’s ready pic.twitter.com/obG8SjDj0m
— Hu Xijin 胡锡进 (@HuXijin_GT) November 30, 2022
SAD su pozvale Kinu da se uključi u trilateralne pregovore o kontroli naoružanja, ali jedini način da se to desi je ako SAD i Rusija rade zajedno na značajnom smanjenju svojih zaliha, a izgledi za bilo kakve nove sporazume o kontroli naoružanja između Vašingtona i Moskve su mračni.
🔶 Naučnici tvrde: Cela planeta je UGROŽENA zbog erupcija vulkana koji mogu da izazovu OPASNE UDARNE TALASE https://t.co/ueE4nlJdcq
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 1, 2022
Izveštaj Pentagona je odrazio njegovu nedavno objavljenu Nacionalnu strategiju odbrane, koja je identifikovala Kinu kao svoj glavni prioritet. Izveštaj o vojnoj moći naziva Peking „najkonsekventnijim i sistemskim izazovom našoj nacionalnoj bezbednosti i slobodnom i otvorenom međunarodnom sistemu“.
U izveštaju se navodi da Kina nastavlja sa „upornim“ vojnim operacijama oko Tajvana, što je odgovor na sve veću podršku SAD Tajpeju.
Kina je u avgustu pokrenula svoje najveće vojne vežbe u istoriji oko Tajvana kao odgovor na posetu predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi ostrvu. Peking je od tada održavao vojni pritisak redovno leteći avionima preko srednje linije, neformalne barijere koja razdvaja dve strane Tajvanskog moreuza.
Pre Pelosijine posete, Kina je jasno stavila do znanja da će odgovoriti na provokaciju, a analitičari su s pravom predvideli da će letovi preko srednje linije postati redovna operacija ako ona dođe na ostrvo.
