Kakva nam je budućnost ako ljudska vrsta preživi još milion godina? Utopija ili Distopija?!
Kakva nam je budućnost, da li ljudskoj vrsti preti izumiranje, matriks, ili pak vraćanje u kameno doba, pretili nam Utopija ili Distopija?! Većina vrsta je prolazna! Oni nestaju, granaju se u nove vrste ili se menjaju tokom vremena zbog nasumičnih mutacija i promena životne sredine.
Može se očekivati da tipična vrsta sisara postoji milion godina, tako tvrdi zvanična nauka. Religijski posmatrano, stvari stoje drugačije.
Savremeni ljudi, Homo sapiens, postoje oko 300.000 godina. Pa šta će se desiti ako doguramo do milion godina? Možda smo stari par hiljada godina ili je sve samo fikcija!?
Autor naučne fantastike H.G. Vels prvi je shvatio da ljudi mogu evoluirati u nešto veoma vanzemaljsko. WTF
NE PROPUSTITE! NOVA EPIZODA PODKASTA MARIO ZNA SA GORANOM ŠARIĆEM
U svom eseju iz 1883. godine, „Čovek u godini milion“(Man in the year million), zamislio je ono što je sada postalo kliše: stvorenja velikog mozga i malenog tela. Kasnije je spekulisao da bi se ljudi takođe mogli podeliti na dve ili više novih vrsta.
Dok Velsovi evolucioni modeli nisu izdržali test vremena, tri osnovne opcije koje je smatrao i dalje su istinite. Mogli bismo da izumremo, da se pretvorimo u nekoliko vrsta ili da se promenimo.
Dodatni sastojak je to što imamo biotehnologiju koja bi mogla u velikoj meri povećati verovatnoću svakog od njih.
Tehnologije u doglednoj budućnosti kao što su poboljšanje ljudi (da se učinimo pametnijim, jačim ili na neki drugi način boljim korišćenjem lekova, mikročipova, genetike ili druge tehnologije), emulacija mozga (prebacivanje naših mozgova na računare) ili veštačka inteligencija (AI) mogu proizvesti tehnološke forme novih vrsta koje se ne vide u biologiji.
Nemoguće je savršeno predvideti budućnost. Zavisi od suštinski slučajnih faktora: ideja i akcija kao i trenutno nepoznatih tehnoloških i bioloških ograničenja.
Istraživanjem mogućnosti, i najverovatniji slučaj je ogromna „speciacija“ – kada se vrsta podeli na nekoliko drugih.
Usporavanjem i ukidanjem starenja, poboljšavanje inteligencije i raspoloženja i menjanju tela – potencijalno dovodi do novih vrsta.
🔶 Ilon Mask očekuje da će ispitivanje na ljudima Neuralinkovog moždanog čipa početi za 6 meseci https://t.co/o98x6RChZU
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 1, 2022
Ove vizije, međutim, mnoge ostavljaju hladnima.
Moguće je da čak i ako ove tehnologije postanu jeftine i sveprisutne kao mobilni telefoni, neki ljudi će ih odbiti iz principa i izgraditi svoju sliku o sebi da su „normalni“ ljudi.
Dugoročno gledano, trebalo bi očekivati da će najnapredniji ljudi, generacija po generacija (ili nadogradnja za nadogradnjom), postati jedna ili više fundamentalno različitih „postljudskih“ vrsta – i vrsta onih koji se drže kao „pravi ljudi“.
Putem emulacije mozga, spekulativne tehnologije u kojoj se skenira mozak na ćelijskom nivou, a zatim se rekonstruiše ekvivalentna neuronska mreža u računaru da bi se stvorila „softverska inteligencija“, mogli bismo ići još dalje.
Samim tim, to je napuštanje životinjskog carstva za mineralno, tačnije, softversko carstvo.
Postoji mnogo razloga zbog kojih bi neki možda želeli da to urade, kao što su povećanje šansi za besmrtnost (kreiranjem kopija i rezervnih kopija) ili lako putovanje internetom ili radiom u svemir.
Softverska inteligencija ima i druge prednosti. To može biti veoma efikasno sa resursima – virtuelnom biću je potrebna samo energija sunčeve svetlosti i kamenog materijala da bi napravila mikročipove.
Takođe može razmišljati i menjati se u vremenskim okvirima postavljenim računanjem, verovatno milionima puta brže od bioloških umova. Može da se razvija na nove načine – samo mu je potrebno ažuriranje softvera.
Ipak, malo je verovatno da će čovečanstvo ostati jedina inteligentna vrsta na planeti.
Veštačka inteligencija trenutno brzo napreduje. Iako postoje duboke nesigurnosti i neslaganja oko toga kada ili ako postane svesna, veštačka opšta inteligencija (što znači da može da razume ili nauči bilo koje intelektualne probleme poput čoveka, umesto da se specijalizuje za nišne zadatke) će doći, znatan deo stručnjaka misli da je moguće u ovom veku ili ranije.
Ako može da se desi, verovatno će se desiti. U nekom trenutku, verovatno ćemo imati planetu na kojoj su ljudi u velikoj meri zamenjeni softverskom inteligencijom ili veštačkom inteligencijom – ili nekom kombinacijom ova dva.
Na kraju se čini verovatnim da će većina umova postati softver. Istraživanja sugerišu da će računari uskoro postati energetski efikasniji nego što su sada.
Softverski umovi takođe neće morati da jedu ili piju, što su neefikasni načini dobijanja energije, a mogu da uštede energiju tako što će raditi sporije.
Otac kojem je preminuo maloletni sin nakon vakcinacije poručio Trudou: “J#bi se” (VIDEO)https://t.co/5OD6PIhUWv
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 1, 2022
To znači da bi trebalo da budemo u mogućnosti da dobijemo mnogo više veštačkih umova po kilogramu materije i vati solarne energije od ljudskih umova u dalekoj budućnosti. A pošto mogu brzo da evoluiraju, trebalo bi da očekujemo da će se tokom vremena značajno promeniti u odnosu na naš trenutni stil uma.
Fizička bića imaju jasan nedostatak u poređenju sa softverskim bićima, koja se kreću u tromom, čudnom svetu materije. Ipak, oni su samostalni, za razliku od softvera koji se kreće, koji će ispariti ako njihov centar podataka ikada bude poremećen.
„Prirodni“ ljudi mogu ostati u tradicionalnim društvima koja su veoma različita od onih u softverskim ljudima. Ovo se ne razlikuje od današnjeg naroda Amiša, čiji skromni način života i dalje omogućavaju (i štite) okolne Sjedinjene Države. Nije dato da okolna društva moraju da gnječe mala i primitivna društva: uspostavili smo ljudska prava i zakonsku zaštitu i nešto slično bi moglo da se nastavi i za normalne ljude.
Da li je ovo dobra budućnost? Mnogo zavisi od vaših vrednosti.
Dobar život može uključivati smislene odnose sa drugim ljudima i održivi život u mirnom i prosperitetnom okruženju. Iz te perspektive, čudni postljudi nisu potrebni; samo treba da obezbedimo da tiho malo selo može da funkcioniše (možda zaštićeno nevidljivom automatizacijom).
Neki možda vrednuju „ljudski projekat“, neprekinuti lanac od naših paleolitskih predaka do našeg budućeg ja, ali budite otvoreni za napredak. Oni bi verovatno smatrali da ljudi koji se bave softverom i veštačka inteligencija idu predaleko, ali im je u redu da ljudi evoluiraju u čudne nove oblike.
Drugi bi tvrdili da je važna sloboda samoizražavanja i praćenje vaših životnih ciljeva. Možda misle da bi trebalo da istražimo posthumani svet naširoko i da vidimo šta on može da ponudi.
Drugi mogu ceniti sreću, razmišljanje ili druge kvalitete koje imaju različiti entiteti i žele budućnost koja ih maksimizira. Neki mogu biti nesigurni, tvrdeći da treba da zaštitimo svoje opklade tako što ćemo donekle krenuti svim putevima.
Evo predviđanja za milionsku godinu. Neki ljudi manje-više liče na nas, ali ih je manje nego sada. Veći deo površine je divljina, koja se pretvorila u zonu ponovnog divljanja jer postoji daleko manja potreba za poljoprivredom i gradovima.
Tu i tamo se pojavljuju kulturni lokaliteti sa veoma različitim ekosistemima, pažljivo čuvani od strane robota iz istorijskih ili estetskih razloga.
Ispod silicijumskih nadstrešnica u Sahari, trilioni veštačkih umova vrve. Ogromni i vrući centri podataka koji pokreću ove umove nekada su pretili da pregreju planetu. Sada većina kruži oko Sunca, formirajući rastuću strukturu, Dajsonovu sferu, gde svaki vat energije pokreće misao, svest, složenost i druge čudne stvari za koje još nemamo reči.
Ako biološki ljudi izumru, najverovatniji razlog (osim sadašnjih očiglednih i neposrednih pretnji) je nedostatak poštovanja, tolerancije i obavezujućih ugovora sa drugim post-ljudskim vrstama. Možda razlog da se prema sopstvenim manjinama počnemo bolje odnositi.
