Velika Britanija imenovala bivšeg izvršnog direktora Gugla za šefa „Onlajn bezbednosti“ nakon što je ponovo uveden zakon o cenzuri na mreži
Bivši Google-ov izvršni direktor igraće ključnu ulogu u razvoju novih pravila o „bezbednosti na mreži“ u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) pošto se očekuje da novi zakon o cenzuri i nadzoru stupi na snagu.
Gil Vajthed, koji je prethodno bio član Guglove grupe za upravljanje u Ujedinjenom Kraljevstvu i koji je prethodno vodio Google-ovu funkciju uvida u korisnike i tržište na nekoliko kontinenata, juče je imenovan za direktora grupe za bezbednost na mreži u regulatornoj upravi za komunikacije Ujedinjenog Kraljevstva, Kancelariji za komunikacije (Ofcom).
Imenovanje je objavljeno nekoliko dana nakon što je vlada Ujedinjenog Kraljevstva ponovo uvela „Zakon o bezbednosti na mreži“ — zakon o cenzuri i nadzoru koji će ovlastiti Ofcom da naplaćuje ogromne novčane kazne protiv velikih tehnoloških firmi koje ne uspevaju da dosledno sprovode pravila cenzure u svojim uslugama.
Vajthed će početi da vodi Ofcom-ovu grupu za bezbednost na mreži od aprila 2023. godine, jer počinje da priprema nova pravila koja će „naterati tehnološke firme da budu odgovorne za davanje prioriteta bezbednosti svojih korisnika“.
Blumberg izveštava da je Vajthedovo imenovanje deo trenda da Ofcom sve više vode bivši rukovodioci Big Tech-a, a Vajthed je spreman da radi zajedno sa bivšim rukovodiocima Amazona i Mete.
Iako je ponovo uvedeni Zakon o bezbednosti na mreži izbacio neke kontroverzne odredbe koje su zahtevale da platforme cenzurišu „legalni, ali štetan“ sadržaj, mnogi problematični aspekti i dalje ostaju.
Prvo, velike platforme društvenih medija će i dalje morati da uklone sadržaj koji je zabranjen njihovim uslovima i suočiće se sa kaznama do 10% svog godišnjeg prometa ako to ne učine. Mnoge od Big Tech platformi već imaju dalekosežne odredbe o cenzuri u svojim uslovima koje rezultiraju ukidanjem miliona legalnih postova svake godine. Ovaj zahtev stvara još jači podsticaj za njih da cenzurišu svoje korisnike.
Drugo, novo krivično delo koje je uvedeno u prethodnoj verziji Zakona o bezbednosti na mreži — krivično delo „lažne komunikacije” koje inkriminiše slanje „informacija za koje osoba zna da su lažne” sa namerom da se nanese „psihološka šteta” verovatnoj publici“, „bez razumnog izgovora“ — još uvek je u ovoj verziji zakona. Oni koji su osuđeni za krivično delo lažne komunikacije mogu biti osuđeni na zatvorsku kaznu do 51 nedelje.
🔶 Izvršni direktor matične kompanije Balensijaga poseduje aukcijsku veb stranicu na kojoj se prodaju lutke dece sa genitalijama na licu https://t.co/iNE1iNctcf
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 2, 2022
Treće, internet kompanije će sada morati da ponude odraslima alate koji će im pomoći da izbegnu određene vrste „legalnog, ali štetnog“ sadržaja, uključujući „veličanje poremećaja u ishrani, rasizma, antisemitizma ili mizoginije“. Ovi alati mogu uključivati moderiranje i ekrane upozorenja. Dakle, iako su neke zakonske, ali štetne odredbe nestale, ova odredba će značiti da će mnogo legalnog, ali štetnog sadržaja biti strogo cenzurisano prema Zakonu o bezbednosti na mreži, čak i ako nije uklonjen sa platforme.
Četvrto, planovi za zabranu slanja privatnih poruka u Velikoj Britaniji su još uvek u Zakonu o bezbednosti na mreži. Pravna analiza koja je objavljena prošle nedelje pokazala je da zakon daje pravo vladi da „nametne tehnologije koje bi masovno presretale i skenirale privatne komunikacije“. A prema najnovijoj listi amandmana na zakon o bezbednosti na mreži, vlada i dalje može da naredi kompanijama da koriste „akreditovanu tehnologiju“ za razbijanje end-to-end enkripcije u aplikacijama za razmenu privatnih poruka.
Peto, zahtev da Ofcom uspostavi „savetodavni komitet za dezinformacije“ je još uvek u predlogu zakona. Ovaj komitet će savetovati Ofcom o tome „kako bi pružaoci regulisanih usluga trebalo da se nose sa dezinformacijama“ i kako Ofcom može da iskoristi svoja ovlašćenja da se suprotstavi takozvanim dezinformacijama o ovim uslugama. Zakon o bezbednosti na mreži ne definiše dezinformacije, ali je cenzura tokom Covida pokazala da se ovi termini često koriste kao izgovor za cenzuru postova koji osporavaju narative vlade.
Šesto, vladino saopštenje za štampu navodi da će platforme „možda morati da koriste mere osiguranja starosti“ kada zakon o bezbednosti na mreži stupi na snagu. To znači da bi odrasli mogli biti primorani da predaju veoma osetljive informacije, podnošenjem skeniranja svojih ličnih dokumenata ili biometrijskim skeniranjem lica, kako bi koristili platforme društvenih medija – uslov koji bi mogao da dovede u opasnost njihove najosetljivije podatke ako budu procureli.
Sedmo, novi zakon koji kriminalizuje stavljanje nečijeg lica na golo telo uveden je sa ovom verzijom zakona o bezbednosti na mreži. Osuđeni za ovo novo delo mogu dobiti kaznu zatvora do šest meseci.
I na kraju, delovi koji su bili uključeni za velike medije u prethodnoj verziji zakona su i dalje tu. Mediji koje finansira država UK, mejnstrim mediji i druge kuće za koje se smatra da su „priznati emiteri vesti“ izuzeti su od novog prekršaja u vezi sa lažnom komunikacijom koji je uveden. To znači da ako nezavisni novinar ne ispuni stroge standarde koji su potrebni da postane „priznati autor vesti“, može biti poslat u zatvor na 51 nedelju zbog deljenja informacija koje krše pravila lažne komunikacije, dok mejnstrim mediji mogu da dele iste informacije i bez ikakve kazne od strane države.
Predlog zakona o onlajn bezbednosti trebalo bi da se vrati u parlament sledeće nedelje. Ako postane zakon, očekuje se da će njegove odredbe stupiti na snagu na proleće.
Grupe za ljudska prava osudile su novu verziju zakona o bezbednosti na mreži. Direktor Big Brother Watch-a Silkie Carlo rekao je da će zakon „prepustiti vlast Silikonskoj dolini nad pravima Britanaca“. Indeks cenzure otišao je još dalje i sugerisao da zakon o bezbednosti na mreži „ne bi bio zakonit prema našem opštem pravu i postojećem zakonskom okviru za ljudska prava“.
Mario Zna Podcast #180 – Goran Šarić
