Hejs: Treba da se smrzavamo u mraku i hranimo insektima
Rešenost NATO-a da nas natera da se smrzavamo u mraku i prehranjujemo se od insekata smućkanim napicima iz Gejtsove Kuhinje iz pakla definitivno zaslužuje da se tome odmah i s pažnjom posvetimo. Zašto su nemački burgeri spali na to da drva za ogrev po šumama skupljaju, ili da sa parkovskih klupa kradu daske? Zašto su Poljaci, koji žive u zemlji sa ogromnim naslagama uglja, prisiljeni da za ugalj plaćaju ucenjivački visoke cene, ako i kad uopšte mogu da ga nabave? A šta ostaje da se kaže o rusofobnoj Irskoj koja nema nikakvih bezbednosnih rezervi nafte i koja za svako dopunsko snabdevanje električnom energijom zavisi od Britanije, koja pak za to isto zavisi od Norveške, koja je Britaniju već upozorila da ih više ne može podržavati? Da li svima nama zaista preti to da ćemo se svi smrzavati dok sedimo u mraku?
Zašto nam Bil Gejts, trenutno najveći američki zemljoposednik, kaže da ćemo ubuduće da jedemo sintetičku hranu? Šta leži iza najava da ćemo naša dosad tradicionalna jela da zamenimo bubašvabama, skakavcima i ostali đakonijama više namenjenim za jezik i nepca pacova nego ljudi? Zašto Irska već danas kolje svoja nacionalna krda, pa farmere preseljava u gradove gde ih američke multinacionalne kompanije prisiljavaju da plate prenaduvane cene najma da bi uopšte imali gde da žive?
Da bismo o svemu tome stekli valjani uvid, svi bi trebalo da se malo oko sebe osvrnemo i bolje pogledamo sopstvenu istoriju pre nego što – zbog opadajuće pismenosti u koju nas bez sumnje politika naših vlada polako uvodi – izgubimo i današnji nivo sopstvenih analitičkih sposobnosti. Ma koliko da smo danas ponosni na dela Čarlsa Dikensa, Mark Tvena i sličnih fanatika, naša sposobnost da pročitamo i pročitano razumemo jeste samo jedna od istorijskih skretanja koje je tokom 19. veka proizvela potreba čitave klase barona pljačkaša da njihov Juraja Hip nauči kako da im namesti finansijske knjige. Bez te potrebe, naše bi žene i dalje svoj život živele kao carići iz Kuraha, onih desetak hiljada irskih žena rimokatolkinja koje su posle Velike gladi početkom 19. veka bile prisiljene da žive u dogovornoj zajednici u ravnici Kilder i da preživljavaju kao jeftine prostitutke po žbunju i živicama oko kasarni britanske vojske i njihovih anglikanskih dušebrižnika.
U velikoj meri je ista takva matrica postojala i u SAD koje su posvedočile pravom karnevalu sličnih reakcija na tuđu bedu neposredno po završetku Velikog rata kad su baroni pljačkaši i njihova mafija uterivača razbijali lobanje radnika, terajući ih da prihvate smanjenje svojih nadnica. I mada se takav trend uveliko promenio sa završetkom Drugog svetskog rata, do toga je došlo najviše zato da bi Crvenu armiju držali pod kontrolom i omogućili da SAD, koje su u tom ratu neviđeno profitirale, mogle da nastave da te dividende i dalje zgrću.
To je bilo tada a ovo se događa danas – kada je Svetski ekonomski forum istakao svoj revidirani plan za dalji razvoj ukupnog globalnog ekonomskog pejzaža. A upravo taj plan, podržan i snagom NATO mišića, objašnjava novonastali „apetit“ koji vodi u prehranu insektima i otpacima sa trpeze Bila Gejtsa, onim što su Filipinci svojevremeno nazvali pagpag hrana i sami bili pioniri takve ishrane, dok su stenjali pod američkim jarmom – koji nam i sada svima podjednako preti.
Osvrnite se i na holandske, belgijske i nemačke farmere, kojima je borbeni poklič „Nema farmera! Nema hrane!“ To su isti oni farmeri i njima slični koji su u NATO rajskom vrtu bili prinuđeni da puno novaca ulože u tešku mehanizaciju ne bi li postigli zadovoljavajući nivo efikasnosti (i pritom se uvalili u dugove do grla), a sad su se – kada su NATO-vi Tesko i Volmart objavili da je taj model proizvodnje više nije dobar jer je zastario – našli u velikim problemima.
Ti farmeri i svi poput njih svoju dobrobit i svoje tržište duguju Fricu Haberu, patriotski raspoloženom nemačkom Jevrejinu (iz vremena Prvog svetskog rata – prim. prev.) koji je izumeo nervni gas, poznati Ciklon B, naravno i Haber–Bošovom procesu kojim je omogućena sinteza naveliko – kako veštačkih đubriva tako i eksploziva, a što je nadalje omogućilo i naše današnje doba prehrambenog obilja. Uvođenjem bojkota na ruska đubriva stavljena je tačka na zemljoradnju Beneluksa i Nemačke i data prednost Zelenoj agendi Klausa Švaba, čime se uništava poljoprivredno izobilje za stanovništvo Evrope, Amerike i Šri Lanke u kakvom smo uživali još od završetka Drugog svetskog rata.
Makron, Trusova, američki i drugi evropski nazovi-lideri su svi redom potpisali takvu strategiju, pa sad i sami dozvoljavaju i omogućavaju različite vrste poremećaja proizvodnje u svojim društvima kao sastavni deo čitavog ovog NATO projekta, koji sami prihvataju zdravo za gotovo.
🔶 Velika Britanija imenovala bivšeg izvršnog direktora Gugla za šefa „Onlajn bezbednosti“ nakon što je ponovo uveden zakon o cenzuri na mreži https://t.co/OENyRpP02x
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 5, 2022
No, sad ćete vi reći kako je mlađahni Deklan ovog puta baš sasvim pošandrcao, pa je poverovao u čitav niz teorija zavere (sic) koje su, kako se redom pojavljuju, sve luđe jedna od druge. Nažalost, to nije tako. Svoj zaključak donosim na osnovu dokaza koji pred svima nama stoje. On je saglasan ne samo sa javno objavljenim poslovnim planom Svetskog ekonomskog foruma, nego i sa NATO i EU planovima. Volstrit i londonski Siti žele da nastave da za sebe grabe kontinuirane visoke profite, uz što je moguće manje vlastitog truda. Takve profite je moguće ostvariti jedino sopstvenom ekspanzijom u zemlje poput Irana, Rusije i Kine u kojima se još uvek pije toliko čaja da im je teško da zavole Koka-kolu, ili tako da domaće troškove dodatno smanje tim što će još više sredstava da iscede od svojih dugovima zarobljenih robova.
Već i sama činjenica da se o insektima kao hrani uopšte razgovara ukazuje na uspeh takve politike. Evropljani su ogorčeni na pad životnog standarda, pri čemu će se mnogi od njih hraniti onako kako su se prehranjivali prosjaci sa Dimne planine (naziv za veliku deponiju komunalnog smeća uz Manilu na Filipinima. Kad je konačno ugašena, na njoj su izgrađeni opštinski stanovi za sirotinju koja je od tog smeća živela – prim. prev.) pre nego što budu saterani u državno finansirane crkve ili pabove da se ne bi smrzli po hladnim noćima, gde će im sa TV-a puštati ažurirane novosti o Megan Markl, klovn-princu Zelenskom i Greti Tunberg kako drombuljaju o svojim teškim životima, što će biti jedina laka zabava puštana u intervalima između vesti u kojima se uglavnom govori o tome kakva su Rusi trulež i gamad.
A onda ćemo, onako kako je to bilo i na Dimnoj planini, i mi dobiti časne sestre i njima slične klonove da nam obezbede elementarnu pomoć i malo šta preko toga, a ako bi one pokušale da se makar i samo malo suprotstave tako očiglednoj nejednakosti – i same bi dobile metak u čelo, isto kao i mnogi pre njih. Tako će se pad na dole usmerenoj spirali nastaviti, uz pojavu uvek novih i novih ciklusa osiromašenja i različitih kombinacija bede spram kojih će nam Danteovi krugovi pakla ličiti na neko mondensko letovalište.
A tu na dole usmerenu spiralu nikako ne bi trebalo da pripisujemo Putinovom podizanju cena (price hike), prosto zato što nešta takvo ne postoji. Suprotno od onog što nam je o tome kretenski irski premijer rekao, on i njegova Vlada su, jednako kao i svi američki klonovi po drugim zemljama, pravi krivci za masivno povećanje cena proizvoda iz potrošačke korpe (Consumer Price Index) time što su sebi povećali plate i uvećali prava na dozvoljene troškove, što su dozvolili američkim multinacionalnim kompanijama da poremete dotadašnje cene najma stanova, što su zatvorili naše fabrike đubriva i drugima na raspolaganje dali prethodnu irsku suverenost u pogledu hrane i energije. Naravno, i tim što su našu zemlju istačkali stranim supermarketima poput Teska, Aldija, Lidla i sličnih, što je jedino uvećalo broj slabo plaćenih poslova, a neprestanim Trans i Prajd paradiranjem se ništa dobrog nije učinilo ni za Irsku ni za Irce koje su Martin i njegova s koca i konopca sklopljena vlada ponovo sveli na nivo s koca i konopca skupljene nacije polupismenih prosjaka.
Nadalje, ukazujem na nedavno u SAD usvojen Zakon o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act – IRA). Jedan od najkontroverznijih aspekata tog zakona jeste obezbeđenje visokih subvencija za kupovinu električnih vozila napravljenih u SAD, dok te subvencija nisu predviđene za vozila proizvedena u npr. Južnoj Koreji, koja je među liderima te još uvek kontroverzne grane automobilske industrije. Takvo kršenje NATO i američkih principa slobodne trgovine uvedeno je zato da bi Ujka Sem i dalje ostao za upravljačem, da bi mogao da kazni svakog – poput Južne Koreje – ko bi se drznuo da ugrozi njegovu sveopštu hegemoniju. A onda dođavola i sa borbom protiv inflacije ili bilo čega drugog što bi moglo da uzdrma SAD ili više desetina hiljada novih poreskih inspektora koje upravo naoružavaju sa namerom da dodatno protresu središnju Ameriku (ono što je Hilari Klinton nazvala „zemlja preleta“ – Flyover territory – koja se smatra republikanskom bazom, uporištem Trampista, za razliku od obalne Amerike na istoku i zapadu koja se smatra uporištem demokrata – prim. prev.).
Tako na kraju, za nas koji uspemo da preživimo tekuću apokalipsu i dalje ostaje pitanje kako da u svoje ruke opet preuzmemo dizgine moći, ili radije – kako da uopšte vratimo sve ono što je ranije bilo naše. Pretpostavimo da NATO – budući da nije u stanju da ih fizički okupira, što mu je izvesno i samom jasno – namerava da sa Iranom, Rusijom i Kinom nastavi operaciju obuzdavanja (containment), onda nam spas može doći jedino od nas samih i onih, poput Sirijaca, Jemenaca i Palestinaca, koji su iste nepravde neuporedivo duže i u neuporedivivo većem stepenu proživeli nego što je to nama uopšte moguće da shvatimo.
I mada se dobrim časnim sestrama iskreno sklonim da sirotinji pomažu za to treba odati dužno priznaje, spas nam neće od njih stići. Stići će od ljudi i žena crvene krvi sposobnih da se organizuju, obrazuju i agituju kao što su to i njihovi preci činili tokom ere Kaznenih zakona u 18. veku kad su britanska vojska i njihovi anglikanski dušebrižnici (pokušavajući da irske rimokatolike i druge preobrate u anglikansku veru – prim. prev.) irske urođenike (koji su se nad svojim skrivenim Misnim kamenovima zakleli i skovali zaveru da im se osvete) tretirali gore nego životinje.
Zato što je brojnim NATO obaveštajnim agencijama sve ovo poznato, oni ostaju čvrsto namereni da unište svaku realnu ili samo potencijalnu pretnju, počev od organizacionih centara do poslovnih planova. Pogledajte samo kako vode kampanju mržnje protiv Rusa, Iranaca i Kineza, dok posao cenzurisanja ipak ostavljaju spoljnim saradnicima poput Fejsbuka i drugih slično kontaminiranih entiteta. Pogledajte samo kako se Hanteru Bajdenu, Hilari Klinton, grupi ANTIFA i ostaloj NATO aktivi dozvoljava da po volji krše čak i same NATO zakone, i kako su australijski, ruski i nemački novinari danas raspeti Hristos.
Koliko je nekada važila izreka da „Što je dobro za Dženeral motors, to je dobro i za Ameriku“, toliko je danas novi NATO džingl samo zamenio Dženeral motors s Bilom Gejtsom. Mada, Bil Gejts možda jeste dobar za Ameriku, ali to možda nije za Amerikance, bar ne za one koji nemaju želju da se prebace na jelovnik pacova sa glistama i bubašvabama. Mnogo je toga što ja o Bilu Gejtsu ne znam, ali znam činjenicu da je duboko umešen bio u sve drske avanture na Džefri Epštajnovom Ostrvu orgija, pa da ga je i vlastita supruga duboko zgađena baš zbog toga napustila.
Ne znam šta vi mislite, ali ja neću dozvoliti da me bilo koji prijatelj Džefrija Epstajna, pa čak ni bilo ko drugi njemu sličan ubeđuje da bi trebalo da jedem bubašvabe, puževe golaće ili gliste. Niti želim da me bilo koji od političara koji su u sprezi sa NATO-om, Svetskim ekonomskim forumom ili Bilom Gejtsom savetuje o tome šta bi trebalo da jedem zato što su za mene oni – a ne pošteni farmeri u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj, ili u poplavama razorenom Pakistanu – suštinski problem, a nikako ne rešenje.
Ostaje nam još pitanje kako da raskinemo sa NATO-om, Svetskim ekonomskim forumom i legijama njihovih plaćenih apologeta i podupirača. Prvi korak bi bio reći Non Serviam, „Neću da služim“, tj. da razmišljamo globalno, ali da delujemo lokalno, tako da stvaramo duhovni savez ljudi koji isto misle, koji su ostali u srcu i po savesti slobodni. Drugi, a od prvog ništa manje težak korak, jeste da svoje proteste kanališemo tako da kao bujica protutnje Španijom, Italijom, Portorikom, Moldavijom, Pakistanom, Bangladešom, Indonezijom i Češkom Republikom u jedinstvenu organizacionu silu koja će da dokrajči NATO zločine i pritiske.
No, sve to je lakše reći nego napraviti, zato što NATO i njegovi saveznici raspolažu svim mogućim izvorima moći da nas bilo potplate bilo prisile da im se potčinimo. Po njihovom sistemu nama je jedino dozvoljeno da sa kapom u ruci kao prosjaci prilazimo nekom od njihovih vladajućih političara ili medijskih influensera, pa da se nadamo da će baš oni stvari da poprave, a naše polutrule bundeve pretvore u blještave kočije.
Ali Pepeljugo, NATO tako ipak ne postupa. Zato što mi za NATO više nismo potrebni, zato što nas je Svetski ekonomski forum već otpisao i rado bi nam pomogao da „napustimo ovaj svet“ zato da bi on potom mogao da preuzme svu našu imovinu. I dok mi, tvoje ružne polusestre, nismo među budućim vlasnicima svega, morali bismo još i da se pretvorimo u siromašnog Lazara iz davnina i zamolimo za mrvice sa njegovog stola punog crva i puževa, umesto da planiramo pobunu kojom bismo ih dokrajčili i prevrnuli stolove za kojima sede NATO, Svetski ekonomski forum, Gejts, ona ravnoglava Fon der Lajen i svi ostali koji njima služe.
Ako je tačno da noć biva najtamnija pred svitanje, onda su bolja vremena ipak pred nama, a Boga mi i pred onim glistama za koje je Bil Gejts zamislio da je trebalo da ih mi požvaćemo. Postoji jedan duh koji trenutno kruži Evropom koji nije manihejski duh komunizma, nego radije duh desetina miliona protestanata koji uzvikuju da im je dosta Makrona, Martina, Trasove, Fon der Lajenove i svih ostalih nikogovića koje SAD koriste da za njihovu korist upropašćavaju Evropu.
No, što bi se reklo, nek nam to bude hrana za naredne dane. Ovog trenutka je neophodno da pljunemo na svoje lažne vođe i da ispljunemo gliste i svu drugu „hranu“ na koju Gejtsovi mediji pokušavaju da nas naviknu. Ne pristajemo da budemo poslušni sluge, a Boga mi, ne pristajemo ni da se gušimo gutajući pitu od glista i larvi dok se u mraku smrzavamo.
Nulta Tačka/SrbinInfo
