Uprkos ratu, Ukrajina nastavlja svoj put ka TEHNOKRATIJI
„Vlada treba da postane fleksibilna i mobilna kao IT kompanija, da automatizuje sve funkcije i usluge,… smanji 60% službenika, uvede privatizaciju velikih razmera i prenošenje vladinih funkcija“: rekao je ukrajinski ministar digitalne transformacije
Ukrajina možda pati od rastućeg talasa nestanka struje i prekida interneta kako se intenzivira rat između Rusije i NATO-a, ali izgleda da to nije umanjilo ambicije vlade Zelenskog da transformiše zemlju u digitalnu zemlju čuda. Samo prošle nedelje, ukrajinska centralna banka je predstavila planove za digitalnu e-grivnu, a Kijev je potpisao digitalni trgovinski sporazum (da, oni postoje) sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Novopotpisani „DTA“ navodno ima za cilj da pomogne ukrajinskoj privredi da se oporavi od trenutne slabosti, a istovremeno podstakne digitalnu proizvodnju obe zemlje. I pogodite šta uključuje? Odredba za saradnju na digitalnom identitetu. Iz saopštenja vlade Velike Britanije:
„Postoji kritična potreba da ljudi mogu da koriste digitalna rešenja da dokažu da su ono za šta kažu da jesu, uprkos gubitku važne dokumentacije ili raseljavanju preko granica. Sporazum pruža okvir za saradnju Velike Britanije i Ukrajine u promovisanju kompatibilnosti između svojih sistema digitalnog identiteta kako bi se ovo rešilo.
Iako je istina da je identifikacija građana usred rata i izazovan i vitalan zadatak, digitalni identitet je oblast u kojoj Ukrajina već prednjači. U stvari, kao što grupa za digitalna prava Reclaim the Net napominje, ima mnogo toga da nauči UK o ovom pitanju:
Ukrajinski visokosofisticirani digitalni ID, Diia, koristi se za omogućavanje javnog pristupa većini državnih usluga na mreži. Ima devet digitalnih akreditiva: ličnu kartu, sertifikat provajdera identiteta (IDP) za pristup mreži, izvod iz matične knjige rođenih, pasoš, vozačku dozvolu, poreski broj, studentsku karticu i potvrdu o registraciji vozila.
Diia je prvi put pokrenuta u februaru 2020. od strane Ministarstva za digitalnu transformaciju, koje je i samo stvoreno krajem 2019. Platformu je delimično finansirala inicijativa Evropske unije eu4digital, koja, po sopstvenim rečima, „ima za cilj da proširi prednosti digitalne tehnologije Evropske unije u Jedinstveno tržište državama istočnim partnerima, usmeravajući podršku EU za razvoj potencijala digitalne ekonomije i društva, kako bi se doneo ekonomski rast, stvorilo više radnih mesta, poboljšali životi ljudi i poslovanja”.
Podrška EU digitalnoj transformaciji Ukrajine takođe je sredstvo približavanja Ukrajine jedinstvenom digitalnom tržištu EU, rekao je ambasador Mati Masikas, šef delegacije Evropske unije u Ukrajini. Krajnji cilj Diia, što na ukrajinskom znači „akcija“, jeste da digitalizuje i automatizuje sve državne usluge kao deo koncepta „Država u pametnom telefonu“ predsednika Vladimira Zelenskog.
„Za građane, vlada treba da bude samo servis – jednostavan, ali još više razumljiv“, rekao je Zelenski na početku prezentacije Diia-e. „Generalno, naš cilj je da osiguramo da se svi odnosi sa državom mogu odvijati uz pomoć običnog pametnog telefona i interneta. Konkretno, glasanje. To je naš san i ostvarićemo ga tokom predsedničkih, parlamentarnih ili lokalnih izbora. To je izazov. Ambiciozno, ali ostvarivo”.
OKUPLJA SE SZO radi sprovođenja ugovora o pandemiji koji će ovoj organizaciji dati povećana OVLAŠĆENJA za nadzorhttps://t.co/aGdm3aP8MS
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 7, 2022
Ovo dolazi od čoveka koji je zabranio aktivnosti većine opozicionih partija u zemlji i predvodio sveopšti napad na radnička prava.
Rat kao katalizator
Ukrajinska digitalizacija vladinih usluga prethodila je sukobu sa Rusijom, ali u večnom duhu da se dobroj krizi nikada ne dozvoli da propadne, značajno je proširena i ubrzana u narednim mesecima. Početkom marta, Sajmon Džonson, bivši glavni ekonomista MMF-a, i Oleg Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, izneli su ideju o stvaranju univerzalnog osnovnog dohotka, plaćenog milijardama evra zamrznute ruske imovine.
Iako ideja nije baš uspela, uglavnom zbog straha od mogućeg povratka eksproprijacije ruskih fondova, Ukrajina je eksperimentisala sa digitalnim finansijskim poklonima. Dana 6. marta, ukrajinski premijer Denis Šmihal najavio je „ratnu ekonomiju“ sa jednokratnom isplatom od 6500 UAH (otprilike 200 dolara) zaposlenim, samozaposlenim i drugim preduzetnicima koji su izgubili posao u nekim od najteže pogođenih područja. S obzirom na to koliko su ljudi u zemlji očajni, ponuda besplatne državne pomoći je posebno primamljiva. Registracija za sredstva je moguća samo preko aplikacije Diia.
Kako je ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju i zamenik premijera Mihail Fedorov rekao učesnicima programa Mladi globalni lideri Svetskog ekonomskog foruma za 2021., cilj vlade je da stvori digitalni ID sistem koji bi u roku od tri godine učinio Ukrajinu najpovoljnijom državom u svetu radeći kao provajder digitalnih usluga. „Mi oblikujemo viziju posleratne vlade“, rekao je on. I u toj viziji, vlada će biti digitalizovana, privatizovana, automatizovana i eksterna:
Vlada treba da postane fleksibilna i mobilna kao IT kompanija, da automatizuje sve funkcije i usluge, značajno promeni strukturu, smanji 60% činovnika, uvede veliku privatizaciju i eksternalizaciju državnih funkcija. Čak i u carini. Samo takva Vlada će moći da sprovede brze i smele reforme za obnovu zemlje i obezbedi brz razvoj.
Prema članku iz septembra 2022. za veb-stranicu IT rešenja za razvoj, ICT works, Troja Etulaina iz Vašingtona, bivšeg savetnika ukrajinskog ministra za infrastrukturu, popularnost Diia-e eksplodira u isto vreme kada ambicije Kijeva rastu da platforma uđe u upotrebu:
U 2021. bilo je 12 miliona korisnika Diia-e. Do avgusta 2022. broj je porastao na 18 miliona, sa 50.000-70.000 korisnika koji se svakodnevno pridružuju. Potpredsednik Vlade i ministar digitalne transformacije (i prijatelj Zelenskog) Mihail Fedorov ima mnogo preostalih ambicija za Diia-u, njegovo prepoznatljivo dostignuće…
Diia brzo širi svoje usluge. Diia je u avgustu pokrenula uslugu za registraciju oštećene imovine ili izgubljene usled ruske specijalne operacije u Ukrajini, uključujući još od 2014. godine, kada su Rusi oslobodili Krim i vratili ga u majku Rusiju. Dok građani mogu da se prijave sada, naknadno će biti formirana komisija za procenu odštetnih zahteva. Uskoro će ga vlada koristiti za isplatu penzija.
Ministar Fedorov ima plemenitu ambiciju da se uhvati u koštac sa sitnom korupcijom tako što će male službene transakcije, kao što je podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu ili dobijanje bilo kakve dozvole, takođe premestiti u Diia-u. A u avgustu je najavio integraciju Diia-e sa poljskom platformom za digitalno upravljanje miObivatel.
Ukrajinski CBDC
Etulain, koji prema sopstvenoj biografiji „ima iskustvo u dizajniranju i implementaciji“ programa za razvoj medija i tehnologije, „uključujući strategije za UN i USAID“, istakao je jedan od sledećih ključnih koraka u digitalnoj transformaciji Ukrajine (što ne bi trebalo da bude iznenađenje za NC čitaoce): uspostavljanje digitalne valute centralne banke (CBDC). Kao što je navedeno u prethodnim člancima, kao i u knjizi Skenirano, digitalnu valutu centralne banke bilo bi gotovo nemoguće izvesti bez prethodnog instaliranja centralno kontrolisanog sistema digitalnog identiteta. Što, srećom, Ukrajina već ima. Nazad na Etulain:
Svaka digitalna grivna bi imala svoj jedinstveni identifikacioni broj, baš kao što svaki fizički američki dolar ima jedinstveni serijski broj i može se pratiti tokom svog putovanja kroz transakciju za transakcijom. Ovo bi izuzetno pomoglo u praćenju načina na koji su potrošena sredstva za rekonstrukciju. A sa povećanim međunarodnim poverenjem doći će i do veće podrške.
Ideja o nacionalnoj digitalnoj valuti (koja se naziva i digitalna valuta centralne banke ili CBDC) nije nova. Federalne rezerve SAD razmatraju digitalni dolar. A 2021. ukrajinski prijatelji preko Crnog mora u Gruziji pokrenuli su sopstvenu digitalnu valutu, velikim delom da bi zaustavili korupciju (i omogućili trenutna plaćanja i, na kraju, pametne ugovore). A 2020. Narodna banka Ukrajine razmatrala je tu ideju.
Očigledno je da će digitalizacija plaćanja u celom lancu vrednosti rekonstrukcije učiniti stvari efikasnijim, posebno ako je integrisana sa digitalnom grivnom. I, pored obećanja digitalnih valuta da će smanjiti troškove kapitala (štampanje novca, skladištenje bankomata, transport u neprobojnim vozilima), zamislite samo izazovnu, skupu logistiku obezbeđivanja gotovine u oblastima sa desetkovanom infrastrukturom.
Digitalna ekonomija bez struje
Ali šta je sa logistikom vođenja sve digitalizovanijeg društva, vlade i privrede u zemlji sa desetkovanom električnom infrastrukturom? Kao što čitaoci dobro znaju, ruska vojska je provela poslednjih nekoliko meseci izvodeći hirurško uništavanje ukrajinske električne mreže. Prema Džonu Helmeru, glavni cilj Rusije je da ometa sposobnost Ukrajine da transportuje (za razliku od proizvodnje) električnu energiju. I kao što je Iv primetila u svom delu od 3. novembra, Da li je Rusija već pobedila Ukrajinu?, izgleda da bi „najefikasniji način za Ukrajinu da obnovi mrežu (i zapamtite da nikakva obnova neće biti strašno efikasna) bio da nabavi potrebnu opremu iz Rusije“.
To se neće dogoditi, barem ne u skorije vreme. U međuvremenu, Ukrajina mora da se nosi sa sve rasprostranjenijim nestašicama struje. Kako je pre nekoliko dana izvestila Aldžazira, čak i ako se struja obnovi u lokalnoj oblasti, brzo mšže ponovo biti prekinuta napadima ruskih krstarećih raketa:
Inženjeri rade u dve ili trostruke smene na popravci ili zameni sprženih kola i pocrnelih transformatora. Posle nekoliko dana, napajanje je fiksirano.
Zatim, Rusija to ponovo bombarduje.
Ipak, ironično, čak i dok Rusija eskalira svoje napade na ukrajinsku električnu mrežu, gurajući ogromne delove zemlje u mrak, misija digitalizacije ukrajinske ekonomije se, ako ništa drugo, intenzivira. Prošle nedelje, Narodna banka Ukrajine (NBU) je otkrila svoj nacrt koncepta za razvoj CBDC-a poznatog kao digitalna grivna ili e-grivna.
„Razvoj i implementacija e-grivne može biti sledeći korak u evoluciji platne infrastrukture Ukrajine, unapređivanju digitalizacije privrede, daljem promovisanju bezgotovinskog poravnanja i smanjivanju njihove cene, poboljšanju transparentnosti obračuna i povećanju opšteg poverenja u nacionalnu valutu“, rekao je zamenik predsednika NBU Aleksij Šaban.
NBU je naveo tri moguća oblika koje bi CBDC mogao da ima:
- „Za maloprodajna bezgotovinska plaćanja sa mogućom funkcionalnošću programiranog [ili programabilnog] novca“.
- U prometu digitalnih sredstava. Prema ovoj opciji, e-grivna „može postati jedan od ključnih elemenata razvoja kvalitativne infrastrukture za tržište virtuelne imovine u Ukrajini“.
- Da bi se olakšala prekogranična plaćanja.
Daleko je od jasnog koliko će vremena biti potrebno da NBU pokrene e-grivnu. Jedna je stvar pokrenuti nacrt dokaza koncepta; sasvim je drugo zapravo pokrenuti CBDC koji je: a) funkcionalan; i b) široko prihvaćen. Kao što se čitaoci mogu setiti, prvi CBDC koji je u potpunosti zaživeo u velikoj ekonomiji, nigerijska e-Naira, do sada nije sjajna.
Kao i kod digitalnog identiteta, CBDC-ovi bi mogli ponuditi niz javnih koristi, uključujući lakoću i pogodnost korišćenja, kao i mogućnost preciznijeg ciljanja državnih beneficija. I vlade mogu smisliti bezbroj izgovora za primenu jednog, od krize javnog zdravlja do klimatskih promena, do sajber bezbednosti, do dopune CBDC-a.
Ali, po skromnom mišljenju ovog blogera, te prednosti su znatno veće od potencijalnih troškova, rizika i zamki. Oni uključuju potpuni gubitak privatnosti i anonimnosti u našem ponašanju plaćanja. Kao što upozorava bloger i analitičar iz DC-a NS Lions, CBDC-ovi, „ako nisu namerno i pažljivo ograničeni unapred zakonom,… imaju potencijal da postanu čak i više od sna tehnokratskog centralnog planera. Oni bi mogli predstavljati najveću ekspanziju totalitarne moći u istoriji”.
Dok se većina govora, barem u javnosti, oslanjaju na to da CBDC dopunjuju, a ne zamenjuju gotovinu, srednjoročni i dugoročni cilj je da se zabije poslednji ekser u kovčeg novca, kao što Etulain iskreno priznaje:
„Ovde je cilj i promena ponašanja sve do najudaljenijeg sela, da se postavi temelj koji dugoročno pomera društvo i privredu ka prednostima ekonomije bez gotovine“.
Moć bez presedana
Poput CBDC-a, šeme digitalnog identiteta nude povećanje efikasnosti, transparentnosti i pogodnosti, ali takođe imaju potencijal da daju vladama i korporacijama moć bez presedana da prinude ili podstaknu promene u ljudskom ponašanju, dok u isto vreme narušavaju individualnu autonomiju. Sam Fedorov veruje da ako ljudima ponudite ogromnu količinu pogodnosti koju prati snažna sajber bezbednost, oni neće imati drugog izbora osim da veruju tehnologiji.
Postoji zlokobni prizvuk TINA-e („nema alternative“ Margaret Tačer) u vezi sa ubrzanim razvojem digitalnog identiteta i CBDC-a, kako u Ukrajini, tako i širom sveta. Kao što je pomenuto na početku ovog članka, vlade Ukrajine i Velike Britanije su se složile da sarađuju na digitalnom identitetu, baš kao što je Velika Britanija već učinila sa Singapurom. Taj sporazum sledi sličnu saradnju na digitalnoj identifikaciji između Ukrajine i Estonije, koja je takođe digitalizovala mnoge svoje vladine usluge.
U EU, Evropski savet je upravo usvojio zajednički stav o predloženom zakonodavstvu u vezi sa okvirom za evropski digitalni identitet (eID). Rusija takođe planira da uvede digitalnu identifikaciju i planira da uvede digitalnu rublju sledeće godine. U međuvremenu, u SAD deset organizacija za zastupanje, uključujući Koaliciju za bolji identitet, pozvalo je Kongres da usvoji Zakon o poboljšanju digitalnog identiteta iz 2022. godine, koji nalaže vladi da razvije federalnu infrastrukturu digitalnog identiteta. Sve ovo se dešava bez ikakve svesti javnosti, a kamoli doprinosa.
