Taker Karlson rasturio „klimatske promene“: Nova totalitarna religija

Zvanična priča da su električna vozila dobra po životnu sredinu su merljiva laž. Ako vam vlasti budu mogle određivati koja kola da vozite, šta vam onda neće moći određivati?

Možda vam je promaklo da je 24. aprila prošle godine država Kalifornija konačno postigla ono o čemu je pokret zelenih već decenijama unazad mogao samo da sanja. Uprava za energiju Kalifornije uspela je da 95 odsto ukupne energije proizvede iz potpuno obnovljivih izvora. A govorili su nam da to nije moguće postići. I mi smo tvrdili da to nije moguće postići, ali svega nekoliko meseci po preuzimanju dužnosti Bajdenove administracije Kalifornija je baš to uspela.

„Prošli su me žmarci“, izjavio je Eliot Majncer, upravnik najveće kalifornijske elektrodistributivne mreže. „To je čudesno. Značajno smo smanjili ukupni državni ugljenični otisak.“ 24. april 2021, dame i gospodo, zapamtite taj datum. To je trenutak koji će biti upisan u istoriju na isti način kao Edisonov izum sijalice sa užarenim vlaknom, ili spuštanje Nila Armstronga na Mesec. To je dan kada smo ugledali tračak svetla u budućnosti čovečanstva.

Tako su nam govorili na vestima, ali sve nije bilo baš tako. Za početak, sam mesec april i nije pravi trenutak za proveru održivosti energetske distributivne mreže. To je najumereniji mesec u godini, kad je potrošnja najniža. A ni mreža u kojoj je ovo postignuto nije pokrivala čitavu državu – primera radi, Los Anđeles, daleko najveći grad u Kaliforniji. A, ako ćemo pošteno, ni sva generisana energija nije bila baš sasvim obnovljiva. Kako je priznao i Los Anđeles tajms, doduše sasvim skrajnuto, suprotno tvrdnjama iz saopštenja za štampu Kalifornije o korišćenju isključivo obnovljivih izvora „sagorevano je i mnogo prirodnog gasa“.

UŽIVO! PODKASTA MARIO ZNA SA VEDRANOM ZAVIŠIĆEM! TEME- ZABRANJENE

Prema tvrdnjama naučnika, prirodni gas je fosilno gorivo, i tehnički nije obnovljiv, a postoji još jedna zapanjujuća i pažljivo prećutkivana činjenica: to čudo od zelene energije zbog kog su direktore kalifornijske elektrodistribucije prolazili žmarci, to nešto „neverovatno“, potrajalo je čitavih (pogodite koliko?) četiri sekunde. Ne dana, ne časa – sekunde, četiri sekunde. Time su se hvalili kalifornijski političari: 4 sekunde ne baš obnovljive energije, ali je proslava zamaglila nezgodnu istinu.

Svega nekoliko meseci ranije, sredinom avgusta, kalifornijska mreža zelene energije doživela je potpuni kolaps. Pola miliona stanovnika ostalo je bez struje usred toplotnog talasa. Mrežni operatori potom su izdali saopštenje da bi stvari mogle postati još gore. Počev od kasnog popodneva do večeri, glasilo je njihovo predviđanje, kad se ljudi vraćaju kući s posla nadajući se da će koristiti struju – što neki Amerikanci rade – čitavoj državi nedostajaće na hiljade megavata, što znači da će milioni stanovnika Kalifornije ostajati potpuno bez struje. A to bi bila katastrofa, i to neporeciva. Da bi to sprečila, Kalifornija je primenila strategiju poznatu državama u razvoju: restrikcije struje.

„Uskoro će 3 popodne“ napisao je na Tviteru 6. septembra 2020. gradonačelnik Los Anđelesa. „Vreme da isključite većinu velikih potrošača, da termostate podesite na 25°C ili da umesto rashladnih uređaja koristite obične ventilatore. Pogasite sva nepotrebna svetla i isključite iz struje sve uređaje koje ne koristite. Neophodno je da svako pomogne u štednji struje.“ Svako osim naravno gradonačelnika Los Anđelesa, koji je na Tviteru kad god to poželi, ali poruka je ipak bila sasvim jasna: priznajemo poraz. Više se ni ne pretvaramo da smo u stanju da svojim građanima obezbedimo životni standard primeren državi „prvog sveta“, uz to najopterećenijoj dažbinama u SAD. Sad smo kao Tegusigalpa (prestonica Hondurasa – prim. prev.). Molimo vas učestvujte u igri – i trpeljivi stanovnici Kalifornije uglavnom i jesu učestvovali, ali problem ipak nije bio rešen. Stanje je, u stvari, postalo još gore.

Uprava za energiju Kalifornije upravo je objavila izveštaj kojim su predviđene redukcije širom Kalifornije tokom narednih najmanje pet godina, a septembar je, kao i do sada, po tome najgori mesec. Ili, kako je potpredsednik ove mreže to formulisao, „obezbeđivanje pouzdanih isporuka energije predstavlja ogromnu odgovornost. A tu odgovornost biva sve teže ispuniti s postojećim alatima.“

Ne cmizdrite više. Obezbedite nam da imamo struju. Umesto toga samo kukate kako nemate dovoljno sredstava. Šta se uopšte desilo s dosadašnjim alatima? Pa, među tima alatima bila je i čuvena nuklearna elektrana San Onofre, ali je zatvorena pre deset godina zbog protesta zelenih aktivista, navodno povodom nečeg što se tada zvalo životna sredina, radi zaštite nečeg s čim ni oni sami nisu bili naročito upoznati, ali to nije bilo bitno. Država je tu centralu ugasila i zatvorila. I šta je bilo potom? Koje su posledice zatvaranja centrale San Onofre?

Naučnici procenjuju da je zbog njenog zatvaranja u atmosferu ispušteno 37 miliona tona ugljendioksida. Ako, kao i svi oni, verujete da je ugljendioksid zagađivač, to je bilo veoma loše po životnu sredinu. Ali to nije sprečilo Kaliforniju da nastavi po starom – sa zagađivanjem u ime spasavanja životne sredine. Država je sad objavila plan da zatvori i nuklearnu centralu San Luis Obispo u klancu Dijablo. Ta centrala električnom energijom snabdeva milione stanovnika Kalifornije. Kao rezultat ovih i zatvaranja još nekih aktivnih elektrana, Kalifornija je prinuđena da uvozi trećinu potrebne energije, što je sramota za ovu navodno najbogatiju državu u SAD.

Dakle, šta god rekli o kalifornijskim političarima, po pitanju energije nesporno pojma nemaju šta rade, što znamo jer je njihova dosadašnja nekompetentnost višestruko potvrđena. Prosto je za divljenje koliko su nesposobni. I zato je sasvim prirodno što po pitanju energije žele još veću moć i ovlašćenja. Još je toliko toga ostalo za uništavanje. Ove nedelje je hirurški dorađeni guverner, Gevin Njusom, najavio novi način za dodatno opterećivanje ionako preopterećene kalifornijske električne mreže. Došao čovek na ideju. Hoće da zabrani vozila na benzin i dizel i da svakog natera da vozi električna kola, koja se pune na stanicama za punjenje koje u Kaliforniji više ne rade.

WEF razmišlja o načinima da reguliše digitalni ID u metaverzumuhttps://t.co/AJBueEVVtl

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 9, 2022

Dakle, čovek koji nikada nigde nije radio i koji ne bi bio u stanju da zameni sijalicu u kući vam drži predavanje o energiji, arhitekturi i transformaciji. Isti onaj koji predsedava državom koja više nije u stanju da obezbedi struju ni za vašu mašinu za veš vam govori da hoće da kontroliše kakva kola vozite. Pokušajte, na trenutak, da sagledate širu sliku. Ako vam taj čovek bude mogao određivati koja kola da vozite, šta vam onda neće moći određivati? Zašto vam onda on ne bi određivao šta ćete raditi, jesti, s kim ćete spavati? Naravno da je u pitanju totalitarni instinkt, tj. vid totalne kontrole, te da je zabrana automobila na benzin i dizel, uz mnogo čega drugog, udar na vašu nezavisnost.

Suština je da će električna vozila moći da pod svoju kontrolu stave isti oni koji kontrolišu električnu mrežu, što znači da kada sledeći put regulatorno telo odluči da vam isključi struju, time će vas sprečiti i da bilo kuda odete. Nećete moći nikud iz Kalifornije. Još par stvari o svemu tome. Kao prvo, oni sve ovo rade jer su veoma zabrinuti zbog emisije ugljen dioksida, a sagorevanje fosilnih goriva dodaje nove količine ugljenika i uništava planetu. Kad bi zbog svega toga bili istinski zabrinuti, šta je prva stvar koju bi odmah zabranili? Naravno, putovanja privatnim mlaznim avionima. Tokom samo 60 minuta leta privatni mlaznjak emituje više ugljen dioksida nego prosečno američko domaćinstvo za tri meseca.

Privatni mlaznjaci, dakle, proizvode više gasova staklene bašte nego cela država Danska, emitujući oko 15 puta više zagađujućih materija nego komercijalni avioni. Čovek bi pomislio da, pošto privatnim mlaznjacima najviše lete bogati, a kult globalnog zagrevanja najveću popularnost uživa upravo među bogatim i uticajnim pojedincima, da će se oni sami odreći putovanja privatnim mlaznjacima. A upravo je suprotno. Od kraja pandemije broj putovanja privatnim mlaznjacima je u porastu. Od 2019. je broj letova mlaznim avionima u poslovne svrhe porastao za više od 22 odsto. Više od 70 odsto letova privatnim mlaznim avionima se odvijaju unutar SAD. Čime se ti ljudi uopšte bave? Pa, to su ili putujući političari poput Gevina Njusoma, koji ne koristi komercijalne letove, i naravno selebritiji, poput pevačice Tejlor Svift. Njen mlaznjak je samo ove godine u atmosferu izbacio 8.300 tona ugljenika. Zanimljivo, zar ne?

Zato ako i sami pokušavate da smanjite emisiju ugljenika pomislićete da će o vama i vašem malom kombiju da misle manje nego o svojim G4 mlaznjacima. Ali ne, njih ni najmanje ne brinu njihovi G4. Zato Tejlor Svift, Gevin Njusom, Nensi Pelosi i slični nama drže lekcije o klimi, ali se nikad neće odreći svojih privatnih aviona – jer kad letite svojim avionom, ne samo da se ne morate obazirati na kovid (ni masku ne morate da stavite), već ni na zakone u vezi sa klimatskim promenama.

Kaliforniju, dakle, ne zanima da ljude koji donose pravila, poput Gevina Njusoma, sprečava da putuju kud god hoće, ali zato hoće da kontroliše način na koji vi putujete. E, to je Kalifornija. I zato ste u iskušenju da kažete „Pa dobro, u redu, Kalifornija jeste predivna, ali njom očigledno upravljaju ludaci koji je pretvaraju u zemlju Trećeg sveta. Možda je sve ovo samo deo njihovog spiska ideja kako da unište ovo najlepše mesto na planeti.“ Ali ne, nije samo Kalifornija u tom problemu. Sve ovo se ne događa samo u njoj.

Iste se stvari događaju i na puno trezvenijim mestima poput Virdžinije. Prema zakonu, motori na benzin i dizel moraju se izbaciti iz upotrebe do 2035, što je bezmalo sutra. Slične zakone usvojili su i Masačusets i Vašington. Isto važi i za Njujork i Oregon. Sve u svemu 15 država SAD podržale su plan Kalifornije da silom uvede vozila sa nultom emisijom, od kojih nijedno u stvari nije sa nultom emisijom – ta su vozila jedino električna, i zato lako podložna kontroli putem elektro mreže, i nije u pitanju samo tih 15 američkih država, već i savezna vlada. Prema Bajdenovoj administraciji, od 2035. godine će se od svakog zahtevati da vozi električno vozilo.

OKUPLJA SE SZO radi sprovođenja ugovora o pandemiji koji će ovoj organizaciji dati povećana OVLAŠĆENJA za nadzorhttps://t.co/aGdm3aP8MS

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 7, 2022

Sekretarka Grenholm: Svi nastojimo da dostignemo cilj koji je predsednik postavio – da ostvarimo sto odsto čistu električnu energiju do 2035. i nultu emisiju ugljenika do 2050. Ukoliko već vozite električno vozilo, podrazumeva se da se to na vas ne odnosi.

Senator Ed Marki: Nema razloga da plaćate 4-5 dolara za galon goriva kad možete imati vozilo u potpunosti na električni pogon.

Senatorka Debi Štebenau: Posle dugog čekanja zbog manjka čipova, konačno sam dobila svoje električno vozilo, vozila prošlog vikenda od Mičigena ovamo, ne zaustavljajući se na benzinskim pumpama kolika god da je bila cena goriva.

Pit Butidžidž: Što više nam smetaju visoke cene goriva, toliko više koristi imaju oni koji sebi mogu da priušte kupovinu električnog vozila.

Ovo je još jedan niz idiota koje niko ne bi primio na posao, od koji svaki za sobom vuče dugačak niz neuspeha. Od kojih nijedan nikad u realnom životu nije postigao ništa, a koji nam sada drže lekcije iz morala i o tome kako vaš auto uništava planetu, dok oni sami i dalje lete privatnim mlaznjacima. Koliko će još dugo ova zemlja biti primorana da sve to trpi? Nema nikakvog razloga da plaćate četiri ili pet dolara za galon goriva, kaže Ed Marki, koji je čitav život proveo na grbači naroda i koji ni predstavu nema o tome koliko šta košta. Električno vozilo košta preko 60.000 dolara, ali to je tek deo troškova. Punjenje električnog vozila u zemlji u kojoj ih već postoji veliki broj košta više nego rezervoar benzina.

Ili kako je to objasnio švedski novinar Peter Imanuelsen: „Cena struje u Norveškoj postavljena je na dolar po kilovatčasu. S tom cenom će vas jedno punjenje tesle koštati 100 dolara.“ I pored toga, političari širom sveta, koji su može biti u talu s kompanijama koje se bave električnim vozilima, prisiljavaju ljude da kupuju proizvode koje ne žele. Ključna reč je „prisiljavati“. Nije u pitanju dobrovoljna transformacija kao u demokratiji, gde ljudi sami upravljaju svojim životima i sami biraju kako hoće da žive. Ne, ovo je nešto što svima nama opet nameće mala grupa ljudi s vrha – revolucija na dole, kao i uvek.

Jedna banka u Australiji najavila je da više neće davati kredite za nabavku vozila na klasična goriva. Nećete više moći da ga kupite, jer nećete moći da ga finansirate. EU Parlament je upravo izglasao zabranu prodaje novih vozila na benzin širom Evrope koja treba da stupi na snagu 2035. U istoj toj Evropi gase semafore jer nemaju dovoljno struje da bi ih stalno držali uključenim. Kako će to onda uopšte funkcionisati? Neverovatno je da se to uopšte dešava. Napravimo tri koraka unazad. Zabrana motora na benzin i dizel, koje koristimo više od 100 godina, koji su u celosti definisali moderno društvo, najkrupnija je životna promena. Da li vas je iko o tome uopšte pitao? Je li bilo ikakve rasprave? Nije.

Slušamo samo da to moramo prihvatiti jer je dobro za životnu sredinu, a to je laž. Merljiva laž. Električna vozila su veoma loša po životnu sredinu. Rodžer MekGrat je o tom nedavno pisao u časopisu Kroniklz. Samo za bateriju jednog električnog vozila neophodno je, citiram, „preraditi najmanje 50 tona rude, naravno uz korišćenje fosilnih goriva.“

Za jednu bateriju potrebno je najmanje „15 kilograma litijuma, 30 kg kobalta, 65 kg nikla, 45 kg bakra, 95 kg grafita i oko 250 kg čelika, aluminijuma, magnezijuma, plastičnih i drugih materijala,“ od kojih se svi do jednog dobijaju iz ruda. A gde će se svo to rudarenje događati? U zemljama trećeg sveta, u kojima ne postoji zakonska regulativa za zaštitu životne sredine. I kako je to onda dobro za životnu sredinu?

U Kaliforniji, pak, po novom poretku Gevina Njusoma, svakom vozilu biće potrebni upravo ti materijali. Tu nastaje problem. U SAD jednostavno nemamo tolike količine litijuma i kobalta. Odakle ćemo ih onda nabavljati? Rudnici litijuma su u Kini. A ima ih i u Kongu. Eksploatišimo Afriku, da bismo posle mogli o sebi misliti da smo vrli zbog brige o životnoj sredini. Kako je prošle godine pisao Njujork tajms: „Proizvodnja sirovina poput litijuma, kobalta i nikla, ključnih za pravljenje električnih vozila, uništava zemljište, vodu, biljni i životinjski svet i ljude“, a, uzgred budi rečeno, upravo su zemljište, voda, biljni i životinjski svet i ljudi četiri kategorije za koje lobi za zaštitu životne sredine ne pokazuje apsolutno nikakav interes. Baš ih briga za zemljište. Baš ih briga za vodu. Baš ih briga za biljke i životinje, Baš ih briga za ljude. Uopšte nije reč o njima.

To je postalo religija. Suština je da se oni tako osećaju kao da su dobri ljudi, i povećaju kontrolu nad vama. I tačka. Uzgred, ni na koji način ne razmatraju uticaj svega toga na nacionalnu bezbednost. Kao i za solarne panele i vetrogeneratore, materijali potrebni za pravljenje baterija za električna vozila dolaze nam – znate već – iz Kine. U Kini se prerađuje 40 odsto svog sirovog litijuma u svetu. Udeo Kine na tržištu litijum-jonskih baterija iznosi, prema Blumbergu, oko 80 odsto. Čak i kad bismo uspeli da izbegnemo taj problem rudarenjem litijuma u, recimo, Nevadi i zagađivanjem životne sredine u širokoj zoni oko rudnika, šta onda? Pa, onda će stotine miliona Amerikanaca biti zavisne od vozila koje vlasti mogu isključiti u svakom trenutku, opremljenih softverom koji prati svaki vaš pokret.

U društvu s visokim nivoom uzajamnog poverenja, u kom svako misli da je vlast u njegovoj službi, u društvu koje nije nedavno zaposlilo 87.000 naoružanih poreskih inspektora da unište mala preduzeća i svakog ko za njih ne glasa – u društvu poput, recimo, Švedske od pre tridesetak godina, sve to bi bilo sasvim u redu jer bismo i sami verovali da su vlasti u našoj službi. Ali u društvu u kom predsednik SAD drži govor kao onaj pre dva dana u kojem izjavi da su pola stanovnika kriminalni elementi, verovatno i nije najbolja ideja da tim ljudima poverite kontrolu nad svojim vozilom.

Ovo je automobilski ekvivalent digitalnog novca. Dođe li zaista do tog, to će biti najveća životna promena za vas i vašu porodicu generacijama unazad, a o tom se uopšte ne govori.

NultaTačka/SrbinInfo/StanjeStvari