Pripreme najjače ekonomije EU za zimu: Obezbedite baterije i sveće, nema grejanja i tople vode, telefona

Rampa ceni gasa deli EU – dva tabora članica prete da će blokirati energoodluke suprotne njihovim interesima.

Telefon je mrtav, grejanja i tople vode nema. Kompjuteri ne rade, aparati za kafu ne kuvaju, svetla se ne pale. Obezbedite baterije i sveće, kupujte kamp-kuvala za spremanje obroka. Ovako je nemačka Kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama proteklog vikenda pripremala stanovništvo najjače ekonomije EU za zimu, u kojoj predviđa nestašice struje.

Istovremeno, zvanični Pariz obelodanio je da razrađuje plan faznog isključivanja potrošača tokom zime u slučaju „izglednog preopterećenja“ francuske elektromreže. Paralelno, zvanični Helsinki upozorava Fince da se grejanje kola već sada može smatrati luksuzom, dok Stokholm ocenjuje da je energetska situacija u Švedskoj „relativno akutna, i da se bez sejanja panike može oceniti da već nosi ozbiljne rizike“, preneo je briselski portal „Evroaktiv“. Navedene slutnje u Nemačkoj, Francuskoj, Finskoj i Švedskoj u oštrom su raskoraku sa procenom Ursule fon der Lajen u vezi sa gasom.

„Evropsko energetsko snabdevanje tokom zime biće sigurno“, istakla je predsednica Evropske komisije (EK), uz istovremeno, prvo javno upozorenje Brisela da se „EU u 2023. može suočiti sa energetskim manjkom od 30 milijardi kubnih metara gasa“, preneo je Rojters.

VEČERAS UŽIVO! VOĐA NARODNIH PATROLA U PODKASTU MARIO ZNA

Objava „mogućeg manjka gasa“ u EU je na berzama smesta aktivirala delikatnu pitalicu. Naime: ako ova zima bude, „arktički hladna“ širom EU, kojom brzinom će se tamo potrošiti tekuće rezerve gasa (zbirno skladišta su 88 odsto napunjena). Odnosno koliko će Evropljani biti spremni da plaćaju prirodni gas ( juče oko 135 evra po megavat satu), najpre u eventualnim „vanrednim situacijama“, a potom i dogodine kada budu obnavljali u međuvremenu iscrpljena skladišta?

Odgovor na ovo pitanje uveliko deli članice EU u dva tabora, inače složna oko samo jedne stvari. A to je da su svi dosadašnji predlozi Brisela za obuzdavanje cene gasa loši, naime „gotovo na ivici šale“ (Španija i Poljska), odnosno „manjkavi“ (Holandija).

Takve ocene zaradio je prvi, oktobarski predlog EK da se uvede „rampa“ za cenu prirodnog gasa koji se kupuje mesec dana unapred na ključnoj energoberzi TTF u Holandiji. I to, uz dva uslova. Najpre, u slučaju ako cena tog gasa na TTF berzi tokom dve nedelje trgovanja u kontinuitetu bude viša od 275 evra po megavat satu. I, ako cene tog gasa na TTF berzi budu za 58 evra više od referentnih cena tečnog gasa (LNG) na „spot –tržištu“ (kupovina „na licu mesta“) tokom 10 uzastopnih dana trgovanja. Nakon izraženog opšteg nezadovoljstva članica (za jedne „rampa“ je neozbiljno visoko postavljena, za druge ona je „kruta i antitržišna“), krenulo je prerađivanje predloga „275“, a potom i licitacije.

🔶 SZO: Globalna vanredna situacija zbog KORONE mogla bi biti okončana sledeće godine https://t.co/KIfnI06Qt0

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 15, 2022

Tako je Češka, predsedavajući EU procenila da „rampa“ treba da iznosi 220 evra po megavat satu, uz duplo kraći rok važenja razlike u odnosu na referentnu cenu LNG na „spot tržištu“. Koliko juče, Bugarska je ponovila da 12 članica EU smatra privredno maksimalno prihvatljivom „rampu ceni gasa ispod 200 evra“ . Ovaj tabor inače čine pored Bugarske još i Grčka, Italija, Belgija, Poljska, Litvanija, Letonija, Slovačka, Rumunija, Hrvatska, Slovenija i Malta. Na drugoj strani, daleko fluidniju „rampu“ (još bez numeričke kvantifikacije skale) zagovaraju Nemačka, Holandija, Danska i uz njih Mađarska, Austrija i Estonija. Ostale članice EU još nisu javno zauzele konačan stav.

Problem je što oba energotabora mogu da formiraju „kvalifikovanu većinu“ sa kojom će prema najavama iz Sofije i Berlina blokirati bilo kakvu odluku suprotnu njihovom stavu.

Tako su ambasadori članica EU nastavili juče sednicu iza zatvorenih vrata, započetu u subotu, radi „peglanja razlika“ kako bi za današnju vanrednu sednicu ministara energetike pripremili opšte prihvatljivu platformu. Prema briselskoj satnici, ukoliko ministri energetike ne postignu danas dogovor, tema „rešenja gasne krize“ ide na dnevni red samita lidera EU u četvrtak, a ako i tamo ostane atmosfera „rogova u vreći“, u subotu sledi novi vanredni sastanak ministara energetike.

Nulta Tačka/B92