I tako počinje: Digitalna valuta postaje moguća u našoj budućnosti
Sredinom novembra, dok je ceo svet bio usredsređen na ukrajinsku krizu, američke izbore ili bilo koju drugu „veliku priču“ za koju su mediji odlučili da je važnija, dogodila se zaista značajna promena u globalnom finansijskom sistemu. To može izgledati kao mali korak, ali ima potencijal da izazove stvarnu i možda nepovratnu promenu načina na koji koristimo novac; ili bolje rečeno, način na koji on nas koristi.
Kako je Rojters izvestio 15. novembra, „Globalni bankarski giganti započinju 12-nedeljni pilot projekat digitalnog dolara sa Bankom federalnih rezervi Njujorka. Citigroup Inc, HSBC Holdings Pl, Mastercard Inc i Wells Fargo & Co su među finansijskim kompanijama koje učestvuju u eksperimentu pored centra za inovacije njujorškog Fed-a, navodi se u saopštenju. Projekat, koji se zove mreža regulisane odgovornosti, biće sproveden u testnom okruženju i koristiće simulirane podatke, saopštio je njujorški Fed. Pilot projekat će testirati kako banke koje koriste digitalne tokene dolara u zajedničkoj bazi podataka mogu pomoći da se ubrzaju plaćanja.
Dovoljno šokantno, priči je posvećena nulta pažnja. Većina medija je to spomenula usputno i ponudila malo ili nimalo konteksta koji bi nesuđenog čitaoca učinio svesnim implikacija ovog razvoja događaja. Nije bilo mejnstrim diskusije ili debate o tome šta ovo znači ili o tome kako to može da utiče na prosečnog građanina, a nijedan političar, zvaničnik Fed-a ili druge institucionalne ličnosti nisu skrenuli pažnju na to ili se založili za ili protiv.
Međutim, postojao je jedan značajan izuzetak, jedna osoba visokog profila koja je primetila šta bi moglo da označi početak tektonske promene i mislila je da bi ostatak sveta takođe trebalo da primeti: Edvard Snouden.
🔶 Pronađeni tragovi TEŠKIH METALA u 23 od 28 brendova tamne čokolade https://t.co/CLukEdRpIx
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 18, 2022
Gore pomenuti kontekst koji je trebalo da bude pružen prosečnom čitaocu vesti koji nije nužno upoznat sa konceptom CBDC-a (digitalne valute Centralne banke) uključivao bi barem kratko objašnjenje šta su, čemu služe i kako se upoređuju sa postojećim fiat papirnim novcem. Ulozi su previsoki da bi ljudi ignorisali ovaj razvoj događaja. Ko god kontroliše novac, kontroliše sve, a uspon CBDC-a preti da tu kontrolu učini apsolutnom, zatvarajući sve male „rupe“ u slobodi koje i danas postoje.
Većini građana, štediša i poreskih obveznika, prelazak na digitalni dolar mogao bi izgledati bezazleno, ili čak korisno, s obzirom na to da većina današnjeg stanovništva digitalizaciju povezuje sa praktičnošću i brzinom. Zaista, ako neko ne razume detalje monetarne istorije, fiat novca i digitalnih valuta, ovaj koncept se čini potpuno bezazlenim. Ali čak i za mnoge koji razumeju ove stvari, može se činiti da takav korak zaista ne bi imao nikakvu razliku. Bezvredni novac je ipak bezvredni novac, bilo da je fizički ili digitalni, i dalje nije ničim podržan, zar ne?
Pa, to je tačno, ali ima još mnogo toga. Iako će sama valuta i dalje biti bezvredna, njen digitalni oblik će imati gomilu pogodnosti i prednosti za centralne planere. Kako kaže Esvar Prasad, profesor trgovinske politike i ekonomije na Univerzitetu Kornel:
Treba priznati da CBDC stvara novu priliku za monetarnu politiku. Kada bismo svi imali CBDC račune umesto gotovine, u principu bi bilo moguće primeniti negativne kamatne stope jednostavnim smanjenjem stanja na CBDC računima. Biće mnogo lakše preuzeti helikopterski novac. Kada bi svi imali CBDC račun, lako bi se moglo povećati stanje na tim računima.
Ono što to u suštini znači je da svaki preostali izbor i bilo koji stepen finansijskog suvereniteta koji je preostao u sadašnjem sistemu mogu lako biti izbrisani od strane CBDC-a. I nije u pitanju samo finansijska sloboda: ove centralizovane digitalne valute vlade mogu da se koriste za praćenje, kontrolu, pa čak i za direktno kažnjavanje neistomišljenika, blokiranjem transakcija, zamrzavanjem njihovih računa ili zaplenom njihove imovine. Nekima bi to moglo biti nategnuto, ali to su verovatno isti ljudi koji su mislili da je i kineski „sistem socijalnih kredita“ neverovatan, sve do trenutka kada je zaista primenjen.
