Naučnici imaju za cilj da dekodiraju težinu depresije i preciznije identifikuju delove mozga gde bi elektrode trebalo da budu postavljene tako da pomognu osobama u borbi protiv depresije.
Decenijama stručnjaci koriste elektrode za lečenje moždanih poremećaja, uključujući depresiju. Međutim, u slučaju depresije još uvek nije jasno koje delove mozga treba stimulisati.
Depresija obuhvata niz simptoma, na primer, loše raspoloženje, misli o samoubistvu, nemogućnost da se doživi zadovoljstvo i promene u motivaciji, snu i apetitu. Sprovođenjem istraživanja neuronaučnici imaju za cilj da prouče kako se obrasci moždane aktivnosti menjaju u skladu sa promenama raspoloženja.
Prave rupe u glavi
Istraživači su postavili cilj da prouče 12 ljudi sa dubokom depresijom. U lobanjama su izbušene rupe za umetanje elektroda. Postavljeni su na svaku stranu mozga da bi pratili aktivnost.
https://twitter.com/ProdukcijaNT/status/1607827601527312384?s=20&t=FkbV5hFVssu2ZyCrjCha9Q
Analizirajući snimke mozga, neuronaučnici su otkrili da se region mozga koji se zove cingularni korteks aktivira na jedan način kada se pacijent oseća bolje, a na suprotan kada se oseća slabo.
Naučnici su dekodirali zapise od samo 3 od ukupno 12 volontera, i kako oni navode, trendovi su već primetni.
Istraživači su uspeli da identifikuju oblast koja je zajednička za sva 3 učesnika gde su nastali simptomi depresije.
Neuronaučnici nemaju nameru da uključe više volontera.
Bušenje lobanje i umetanja elektroda u mozak je komplikovan, rizičan i, štaviše, skup. Istraživači veruju da bi otkriveni trendovi mogli biti od pomoći u razvoju lečenja za milione pacijenata sa dubokom depresijom.
Depresija nije slabost; to je složena bolest i nedavno istraživanje koje je sproveo tim neuronaučnika pomerilo ih je dalje u proučavanju bolesti i razvoju lečenja za milione ljudi koji pate od teške depresije.
