Globalisti: Do 2050. ljudi će morati da potpuno promene životne navike, ishrana će biti bazirana na algama i insektima

Naučnici misle da će ljudi morati do 2050. godine potpuno promene životne navike, a sa njima i šoping liste omiljene hrane. Uzrok ovih promena je neodrživi način gajenja biljaka u poljoprivredi kao i pogoršanje klimatskih promena.

Ishrana će do 2050. godine tražiti kompletnu promenu navika. Globalna konzumacija voća, povrća, orašastih plodova i mahunarki će morati da se duplira, a konzumacija crvenog mesa i šećera će morati da se smanji i preko 50 posto. Ishrana bazirana na biljkama, sa malo namirnica životinjskog porekla, je i zdravstveno i ekološki dobra“, kaže doktor Volter Vilet sa Harvard Univerziteta, a prenosi „Ekovočkom“.

Kako će onda izgledati tanjir jedne porodice u 2050. godini

Alge i ostala morska hrana biće mnogo zastupljenije, posebno sa sve većim iscrpljivanjem hranljivih materija iz zemljišta, koje nastaje zbog dosadašnjih uslova sadnje i održavanja zemljišta. Dobra strana je što se ovakva hrana lako uzgaja i za kratko vreme je spremna za jelo, a puna je proteina, gvožđa i antioksidanata. Oni koji su do sada uživali u dodavanju spiruline u svoje smutije već znaju koje su dobrobiti zdravlju kod konzumiranja ovakve hrane. Alge će postajati sve važnije, jer daju više proteina od onoga što se na zemlji gaji, kao što je to na primer soja. Posebna njena vrsta je morska trava,za koju se smatra da će se sve češće pojavljivati u prodavnicama. Morska trava je izvor hrane već vekovima, a predviđanja su da će tek postati deo ishrane, u pripremi od slanih do slatkih jela.

Iako većina ljudi u svakodnevnoj ishrani koristi pasulj, mahunarke i orašaste plodove, njihova konzumacija će biti još veća. Ove namirnice će posebno biti zastupljenije od mesnih proizvoda, jer njihova proizvodnja manje šteti sveukupnoj proizvodnji namirnica i manje štete nanosi životnoj sredini. Uzgajanje pasunja, sočiva i orašastih plodova povećaće se od 100 do 200 posto do 2050. godine, dok će proizvodnja mesa kao izvora proteina, pasti za 75 posto od današnje proizvodnje. Kako „Svetski ekonomski forum“ predviđa, uskoro planeta ostaje bez izvora proteina, a do 2050. će populacija dostići 10 milijardi ljudi koji moraju imati ovaj nutrijent u svojoj ishrani.

Proizvodnja laboratorijski uzgajanog mesa je jedno od rešenja, koja bi omogućila dovoljno proteina za ljudsku upotrebu. Ovakvo meso već uveliko postoji, a svakim danom se povećava njegova proizvodnja. Proces proizvodnje obuhvata korišćenje ćelija životinja u laboratoriji, kako bi se proizvelo meso bez potrošnje resursa i prostora koje farme trenutno zauzimaju. Iako mnoge laboratorije tek započinju proizvodnju, u Singapuru se ovakva vrsta mesa već uveliko prodaje.

Za one koji i dalje žele da jedu proizvode životinjskog porekla, dobra vest je što je pored mesa uzgojenog u laboratoriji, moguće jesti i insekte. Iako ih već konzumiraju ljudi širom sveta, sve više će postati važan izvor proteina, posebno jer uzgoj insekata zahteva manje prostora od gajenja drugih životinja, pa čak i biljaka. Takođe će i kućni ljubimci umesto mesa, konzumirati insekte.

🔶 U Bostonu će se održati „najveći satanistički skup u istoriji“ https://t.co/UT2pFi4jpT

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 30, 2022

Još jedna od namirnica bez koje je trenutno zamisliti dan, je pšenica kao i svi ukusni kolači, peciva i hlebovi napravljeni od nje. Pšenica će biti zamenjena žitaricama i pseudo – žitaricama u decenijma koje dolaze. Pšenica koja se trenutno koristi, godinama je prolazila kroz selektivni uzgoj, genetski je modifikovana, pa se stvorila osetljiva biljka koja se teško prilagođava klimatskim promenama. Umesto nje, ljudi će jesti razna zrna, uključujući pseudo – žitarice koje tehnički nisu ni žitarice ni trava. Preporuka je da se ljudi okrenu uzgoju kinoe, amaranta, heljde u svojim baštama, a ovakva ishrana olakšaće i sve prisutnije probleme sa glutenom kod ljudi širom sveta.

Tužna vest za ljubitelje voća je da će i neke vrste omiljenih voćki polako početi da nestaju usled klimatski promena. Trenutno je ova klimatska promena prouzrokovala povećan prinos banana, pa se na godišnjem nivou u svetu pojede oko 100 milijardi banana. Ono što stručnjaci najavljuju, je pad prinosa ovog voća koji se očekuje, pa će postati manje dostupne i naravno skuplje. Na mesto ovog voljenog voća, doćiće lažne banane. Ove banane već su glavna namirnica u Etiopiji i očekuje se da će postati veoma tražene u svetu. Samo 15 lažnih biljaka banane, moglo bi da prehrani jednu osobu tokom jedne godine. Lažne banane imaju veliki broj kalorija, zbog čega je biljka dobila nadimak „drvo protiv gladi“, a plodovi rađaju tokom cele godine.

Eksperti smatraju da se pre svega treba okrenuti domaćoj proizvodnji, održivom uzgoju, kupovini sa lokalnih farmi, sezonskoj hrani i pretežno biljnoj ishrani. Iako na pragu 2023. godine deluje da ovakav spisak namirnica došao iz naučno-fantastičnog filma, činjenica je da se ovaj prelaz neće napravitit „preko noći“ i da će se ove namirnice sve više, postepeno uvoditi u ishranu.

Nulta Tačka/SrbinInfo