Prvi na ideju i dozvolu za takozvano ljudsko kompostiranje, dala je američka država Njujork. Osoba sada može „pretvoriti svoje telo u nađubrenu zemlju“ nakon smrti, što se smatra ekološki prihvatljivom alternativom tradicionalnom sahranjivanju ili kremaciji.
Takođe poznata kao „prirodna organska redukcija“, praksa dovodi do razlaganja tela u roku od nekoliko nedelja nakon zatvaranja u kontejner. Proces se odvija u posebnim nadzemnim objektima.
Telo se stavlja u zatvorenu posudu zajedno sa odabranim materijalima kao što su ostaci drveta i slama i postepeno se raspada pod dejstvom mikroba.
Nakon perioda od otprilike 30 dana – i procesa zagrevanja da se ubije svaka infekcija – voljenima se daje „formirano tlo“.
🔶 U Belgiji za 20 godina EUTANAZIJOM UBIJENO više od 27.000 ljudi https://t.co/zIuzR5GgZD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 1, 2023
Tradicionalne sahrane koje uključuju kovčeg takođe koriste drvo, zemlju i druge prirodne resurse. Zagovornici za ljudsko kompostiranje kažu da je to ne samo ekološki prihvatljivija opcija, već je i praktičnija u gradovima u kojima je zemljište za groblja ograničeno.
Ali za neke, postoje etička pitanja o tome šta se dešava sa zemljom koja je rezultat kompostiranja. Katolički biskupi u državi Njujork navodno su se protivili zakonu, tvrdeći da ljudska tela ne treba tretirati kao „kućni otpad“.
