Šta čeka čovečanstvo u 2023.: Kraj zapadne civilizacije, građanski rat u Americi i velika REVOLUCIJA
Neminovno povlačenje Amerike iz Zapadne Evrope, posle 80-godišnje okupacije, označiće kraj već razoružanog i nemoćnog NATO-a, a to bi moglo dovesti i do kraja njegovog političkog i ekonomskog krila – Evropske unije.
Čitav svet se sada nalazi na istorijskoj raskrsnici i na početku revolucije kakva se dešava samo jednom u 500 godina, piše portal „Siker“. Datum 24. februar (početak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini) već je ušao u svetsku istoriju.
Oni koji prate isključivo zapadno izveštavanje o ukrajinskom konfliktu biće veoma iznenađeni ili šokirani ovakvim stavovima. Uostalom, predviđanja liberalnih i „etabliranih“ zapadnih medija za 2022. godinu pokazala su se kao pogrešna, štaviše – katastrofalno pogrešna.
To je iznenađenje samo za one koji su se navikli da žive u atmosferi zapadnog medijskog diskursa laži i rigidne cenzure koja potpuno ignoriše činjenice. Zapadno izveštavanje, ne samo o Ukrajini, odavno je postalo „čudna mešavina zaludnih fantazija, želja i direktne propagande, koju su organizovale zapadne službe i pi-ar agencije, izostavljajući istinu, logiku i realnost“, dodaje portal.
Novinari su prinuđeni da povlađuju ovim fantazijama kako ne bi izgubili karijeru i prihode. Takvo pristrasno i krajnje usmereno izveštavanje bilo je sračunato da zadrži „zapadne narode pod kontrolom“, sakrivajući od njih stvarne posledice „samoubilačkih odluka političkih elita koje kontrolišu Sjedinjene Države“.
Kraj zapadne civilizacije?
Za početak, treba se prisetiti istorije konflikta u Ukrajini, gde je još od 2014. u toku građanski rat koji je odneo na desetine hiljada života.
„Suočena sa neočekivano agresivnim odbijanjem Vašingtona da dozvoli kijevskom marionetskom režimu da omogući slobodu narodu Donbasa, Rusija je, nakon ograničenog uspeha prve faze specijalne vojne operacije, bila primorana da se okrene odbrambenom planu ‘B’: delimičnoj mobilizaciji i demilitarizaciji, kao i oslobađanju cele Ukrajine, pa čak i mnogo širim akcijama.“
Rusiju na to sada prisiljavaju i „samoubilački stavovi zapadnog sveta“. Ograničena ruska „specijalna operacija“, usled zapadne agresije, pretvorila se u rat punog obima, ocenjuje portal.
Nameće se zaključak da su SAD/Zapad/NATO sami sebe lišili mira i prosperiteta, i to sopstvenim samoubilačkim akcijama. To znači „kraj zapadne konkvistadorske civilizacije“.
Ali, postavlja se pitanje, šta će se desiti kada se konflikt u Ukrajini jednog dana završi.
Američke elite koriste oskudne resurse NATO vazala – takozvanih saveznika, a Ukrajinu su pretvorile u sopstveno bojno polje, na kome kao topovsko meso upotrebljavaju ukrajinske oružane snage i strane plaćenike. To ne može sprečiti rusku vojnu pobedu, ali je može odložiti na neko vreme. „Zapadna elita želi da se bori do poslednjeg Ukrajinca“, priznaje i bivši američki senator Ričard Blejk. „Nas nije briga koliko će Ukrajinaca poginuti, koliko žena, dece, civila i vojnika…“
Sama Ukrajina, zaključuje Blejk, ne može da prekine rat: „Odluka o miru može se doneti samo u Vašingtonu.“ Za sada, Vašington želi da nastavi ovaj rat. „Čak i ako se neki u NATO-u usude da se direktno uključe u sukob i pošalju nekoliko desetina hiljada ‘dobrovoljaca’ Kijevu koji se više neće predstavljati kao Ukrajinci, Rusija ne može biti zaustavljena.“
Dosadašnja previđanja su, uglavnom, bila saglasna oko toga da bi se sukob mogao okončati do leta 2023, ali je verovatnije da će se sukob okončati na leto 2024. godine, navodi „Sejker“. Tako bi konflikt trajao okruglo deset godina, jer su ga američke elite započele još 2014, preko svojih marioneta u Kijevu.
Konačno, kakve god tokove ubuduće poprimio konflikt u Ukrajini, predviđa portal, tokom narednih godina su neizbežne revolucionarne transformacije širom sveta, kao krajnji rezultat konflikta Zapada i Rusije, kao i ostalih svetskih sila, pre svega Kine i Zapada.
„Yankee, go home!“
Najdramatičniji događaj posle poraza Zapada u Ukrajini biće povlačenje SAD, pošto je reč samo o nastavku starog sukoba koji se već dugo odvija u Evroaziji. Ovaj proces je započeo u Vijetnamu, a potom je nastavljen u Iraku i Avganistanu. Bivši američki predsednik Tramp je hteo da se dobrovoljno povuče iz Evroazije, ali to mu nije bilo dozvoljeno. Zato će povlačenje Amerikanaca verovatno biti praćeno nasiljem, kao što je to bilo u Kabulu.
Sada parolu „Yankee, go home!“ (Jenki, idite kući!) skandira ceo svet, uključujući i mnoge u Zapadnoj Evropi, jer su „Evropljani umorni od tiranije SAD“. U Evroaziji, SAD danas zauzimaju svega nekoliko ostrva (Tajvan, Japan, Singapur), dva poluostrva (Koreju i Zapadnu Evropu) i obalu Izraela. Amerika će biti prisiljena da napusti verovatno sve osim Izraela. Tajvan će se vratiti Kini. Japan će morati da se pomiri sa iznova ujedinjenom Korejom i da se „ekonomski potčini Kini“.
Dedolarizacija svetske ekonomije je već u toku, sa veoma ozbiljnim posledicama po deindustrijalizovanu američku ekonomiju, nastavlja „Sejker“ sa prognozama. Američka imperija će obavezno proći i kroz „deimperijalizaciju“, poput evropskih imperija nakon 1945. godine. I ukoliko to uopšte bude moguće, Amerika će možda pronaći neku formu jedinstva, identiteta i suvereniteta u svojoj visokopolarizovanoj, prezaduženoj i veoma ranjivoj situaciji.
Kada se jednom „vrate kući“, „SAD će morati da ližu svoje rane“. Ali za SAD je mnogo verovatnije da će širom zemlje izbiti „narodna pobuna“ koja će svrgnuti sa vlasti sadašnju oligarhiju. Dok izvan SAD svet viče „Jenki, idite kući“, obični Amerikanci misle: „Dole savezna vlast“. Ali, kako primećuje ovaj portal, to je ista stvar.
„Močvara će biti isušena. Odlazak SAD iz Zapadne Evrope, posle osamdesetogodišnje okupacije, označiće i kraj već razoružanog i nemoćnog NATO-a. Samoubilački bankrot evropskih zemalja takođe će dovesti do kraja političkog i ekonomskog krila NATO-a – Evropske unije.“
Resuverenizacija Evrope
Ovi procesi će dovesti do geopolitičke rekonfiguracije evropskog poluostrva i njegove resuverenizacije, što je već započelo u Mađarskoj.
Američka baza Bondstil na Balkanu takođe će biti napuštena, „dok će se Srbija, Crna Gora, Kosovo i Bosna u hodu prestrojiti u postamerički svet, u svet dugo očekivane pravde.“
Budućnost Evrope se ne nalazi hiljadama milja daleko preko Atlantika već na Istoku, „u susedstvu, sa svojim izvorima energije, hrane, đubriva i proizvoda“. Evropa kao poseban kontinent je ionako bila „čista fikcija, veštački konstrukt koji je stvoren i odsečen od evroazijskog kopna iz čisto političkih razloga“.
Evropa neće imati drugi izbor osim da se vrati korenima, koje je danas sačuvala jedino Rusija. „Evropa koju predvodi Rusija pruža perspektivu jedinstva suverene, ali konfederalne Severne Evroazije, od Rejkjavika do Tokija. To je budućnost u kojoj će SAD postati potpuno nebitne“, zaključuje portal. „S američkim poretkom zasnovanim na lažima genocidnog haosa je očigledno završeno.“
Uostalom, ove promene, koje zapadnjaku izgledaju ili apsolutno nezamislivo, ili krajnje fantastično, sazrevaju već neko vreme. U Rusiji, u najmanju ruku tokom poslednje 22 godine, sve se kreće ka multipolarnom svetskom poretku. „Velikoj četvorci“ – Rusiji, Kini, Indiji i Iranu – sada se pridružuju i mnoge druge zemlje sa svih kontinenata na Globalnom Jugu, koje formiraju ogromne i moćne nezapadne organizacije poput BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), ŠOS-a (Šangajska organizacija za saradnju) ili EEU (Evroazijska ekonomska unija).
Istinski „novi svetski poredak“ se obrazuje upravo sada, pred našim očima, zamenjujući posvuda propali američki „svetski poredak“. SAD se uzalud nadaju da će ostati na njegovom čelu.
Hod po tankom ledu
Politički pisac Karl Rihter iz Nemačke, za blog „Jurosinerdžis“ predviđa da će 2023. biti godina odluka. U 2023. godini čekaju se odluke koje se ne mogu odlagati i koje će imati ozbiljne posledice, a to, pre svega, pogađa Evropljane koji su o svemu „šokantno neobavešteni“.
Zapravo, Evropljani već hodaju po tankom ledu, koji se može polomiti u bilo kojem trenutku. Da stvar bude još gora, „Evropljani su se odrekli gotovo svih sredstava da spreče katastrofe koje su već sada na pomolu“. Politika Zapada, kojom odlučno rukovode Sjedinjene Države, namerno je onemogućila jedinu održivu opciju: „povratak normalnim dobrosusedskim odnosima sa Rusijom“. Evropljani su sada praktično bespomoćni i prepušteni na milost i nemilost SAD i onome što dolazi.
Postoje najmanje tri oblasti o kojima će se odlučivati u 2023. godini, a koje će biti odlučujuće za dalji tok događaja, posebno za budućnost Evrope i Nemačke, tvrdi Rihter.
Sukob u Ukrajini, tvrdi ovaj autor, predstavlja „rat između Zapada i Rusije“, iako je trenutno regionalno ograničen. Ako Rusija izgubi u Ukrajini, suočiće se sa političkim i ekonomskim istrebljenjem od strane „transatlantske finansijske elite i teritorijalnom podelom, po uzoru na Jugoslaviju, Libiju ili Irak. Američki istraživački centri ovo ne kriju od 1990-ih“.
Ipak, Rusija će izbeći ovu sudbinu jer joj kao krajnje sredstvo stoji na raspolaganju nuklearni arsenal. Nema sumnje da će ga Rusija upotrebiti ukoliko je Zapad na to prisili. Osim toga, upravo je Zapad, a ne Rusija, taj koji sada dostiže svoje limite. Ukrajina se pretvorila u „crnu rupu za milijarde dolara zapadnih poreskih obveznika“, a još više za zapadne vojne kapacitete, uključujući i kapacitete SAD.
Dok se Zapad razoružava, Rusija jača, a „Ukrajina krvari na smrt.“ Prema procenama čak i američkih stručnjaka, poput bivšeg savetnika Pentagona i američkog pukovnika Daglasa Mekgregora, trenutno na svakog ruskog poginulog vojnika dolazi barem osmoro ukrajinskih. Ruska strana neprestano dovodi pojačanja i postepeno „gasi infrastrukturu Ukrajine“.
Ima li Zapad izlaznu strategiju u Ukrajini?
Svako ko je u stanju da poveže ovih nekoliko jednostavnih faktora, shvatiće da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju. Bistri ljudi, poput Viktora Orbana, to uporno govore Evropljanima. „Rusija ima veliku sposobnost da pruži otpor Zapadu, ima veće resurse i, najzad, nigde ne žuri.“ Zaključak je da „Rusija ne može da izgubi“.
Mnogo zanimljivije je kakva će biti izlazna strategija Zapada. Pre ili kasnije, Zapad će morati da odustane od svoje samoubilačke podrške Ukrajini. Ako se NATO pokaže nesposobnim da spasi Ukrajinu, to će samo ubrzati pad Zapada.
Najzad, Rusija još nije uvela nikakve sankcije Zapadu. Pred tim činjenicama, borbe koje se vode „u pozadini“, u „etabliranim“ medijima na Zapadu, „postaju sve očajnije, dok se svakim danom sve više probija poražavajuća istina“.
Nasuprot tome, Nemačka, koja se već nalazi pod izuzetnim pritiskom, u bliskoj budućnosti će se suočiti sa još težim ispitima izdržljivosti. Verovatno ćemo uskoro gledati uzastopne neuspehe nemačke vlade u raznim oblastima, pre svega u infrastrukturi. Ali, „ukoliko stari sistem implodira,“ primećuje Rihter, „otvara se put ka nečem novom“. Sve u svemu, kriza Zapada, što je danas nezamislivo za većinu zapadnjaka, otvara i „nove perspektive“.
Inače neizbežnom predstojećem požaru u Nemačkoj doprineće i demografske promene. Sadašnji režim ne ostavlja nikakvu sumnju u to da želi da pronađe „rešenje za pitanje nemačke, bele većine stanovništva u ovoj zemlji“. Dok populacija u zemlji više ne raste, a povećan mortalitet uzima svoj danak, nemački premijer Šolc računa da će povećati populaciju „milionima Ukrajinaca, muslimana, severnih i crnih Afrikanaca“.
Šolcova vlada otvara nove puteve za imigraciju. I ovde je moguć kolaps sistema, bilo usled rata, bilo usled ekonomskog kraha. To je, međutim, jedini faktor koji bi mogao preokrenuti postojeće demografske trendove. I to bi se, naravno, desilo po cenu etničkog građanskog rata, što već polako postaje realnost u Francuskoj i Belgiji. Osim toga, Nemačka će u perspektivi postati nezanimljiva za milione imigrantskih penzionera, od kojih svi imaju drugu zemlju porekla. Dodatne katastrofe ili ratni događaji mogu dovesti do velikog egzodusa. Ostaje da se vidi da li će do ovakvog razvoja doći već 2023. godine.
Građanski rat u Americi, Četvrti rajh u Evropi…
Ono što je nesporno jeste da je 2023. odlučujuća godina, u kojoj je jedini dobar savet za Nemce i za sve Evropljane da se pripreme za „vanredno stanje“. Ako Nemačka nađe svoj „nemački put“, nezavisno od Amerike, može da joj se desi da postane „industrijalizovana, ali u velikoj meri depopulisana pustinja“. Druga i mnogo verovatnija mogućnost je da se Nemačka pretvori u deindustrijalizovanu državu.
Bivši ruski predsednik Medvedev, trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, u ne sasvim ozbiljnoj prognozi za 2023. izneo je još jednu mogućnost: doći će do „građanskog rata u SAD“ i do osnivanja „Četvrtog rajha“ u Evropi, koji će činiti „Nemačka i njeni sateliti“.
