Soroš u članku o „Novom svetskom poretku“ pozvao NATO da koristi slovenske narode kao topovsko meso

Dok rat u Ukrajini besni, nema sumnje da je ljudska cena za Ukrajinu bila ogromna, uključujući ono što je verovatno više od 100.000 vojnika koji su poginuli u borbenim operacijama(broj je verovatno značajno veći i to samo na Ukrajinskoj strani).

Međutim, postoji jedan čovek koji je predvideo mnogo toga što se dogodilo u bici na istoku Evrope: Džordž Soroš.

Milijarder oligarh, finansijer, često predstavljan kao humanista, promovisao je tvrdoglavu geopolitičku strategiju u svom delu iz 1993. pod naslovom „Ka novom svetskom poretku: budućnost NATO-a“.

U tekstu, on opisuje kako bi se istočni Evropljani mogli koristiti kao „ljudska snaga“ u nadolazećim sukobima u nastojanju da se smanji broj smrtnih slučajeva u zapadnim zemljama, za koje Soroš tvrdi da Zapad ne bi politički tolerisao, za razliku od istoka Evrope.

„Sjedinjene Države ne bi bile pozvane da deluju kao policajac sveta. Kada deluju, delovale bi u sprezi sa drugima. Inače, kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome bi unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od vreća za telo za zemlje NATO-a, što je glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju. Ovo je održiva alternativa nadolazećem svetskom neredu“, napisao je Soroš u članku.

Soroš priznaje da zemlje NATO-a nemaju apetit za „vreće za tela“, ali njegova izjava implicitno ukazuje da istočni Evropljani mogu da ispune tu ulogu.

Čini se da se ono što je Soroš opisao odvija upravo onako kako je predvideo u vezi sa ratom u Ukrajini. Naoružani vrhunskim NATO oružjem, ukrajinski vojnici se aktivno suprotstavljaju Rusiji, za koju se Soroš već plašio da će postati nacionalistička nacija suprotna globalnom poretku koji je promovisao 1993. Moćne zapadne zemlje imaju neophodno oružje, a Ukrajina ima ljudstvo. S obzirom da je Soroš već decenijama unapred video potencijal onoga što bi ova simbiotska utakmica mogla da proizvede na bojnom polju, verovatno će ojačati njegovu reputaciju proračunatog — i možda nemilosrdnog — strateškog mislioca.

Kao što je Soroš predvideo, čini se da ukrajinsko društvo toleriše veliki broj žrtava u trenutnom sukobu sa Rusijom. Tokom Vijetnamskog rata, SAD su izgubile 58.220 ljudi tokom otprilike 10 godina, a ipak je rat naišao na snažno protivljenje američke javnosti. Uprkos daleko većem broju mrtvih u daleko kraćem vremenskom periodu, ukrajinsko društvo je videlo malo protesta.

Ilon Mask: Moj rođak se bori za život nakon primljene vakcine protiv COVID-ahttps://t.co/Ca7USkyo2L

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 24, 2023

Nedostatku protesta u Ukrajini može pomoći i činjenica da je Ukrajina suspendovala većinu civilnog društva, zabranila opozicione stranke i medije, pa čak i Rusku pravoslavnu crkvu stavila van zakona. Još jedan ključni faktor u perspektivi društva o sukobu je da se rat odvija na ukrajinskom tlu, što je veoma motivirajući faktor za ukrajinske vojnike.

Tačni podaci o žrtvama za obe strane ostaju nezvanični i verovatno su netačni, ali rat je skupo koštao obe nacije u smislu života, Ukrajince mnogo više. Procenjuje se da je odnos poginulih 1:8, odnosno na jednog poginulog Rusa pogine 8 Ukrajinaca.

U istom članku, Soroš je pozvao na „novi svetski poredak“. Taj termin se u medijima establišmenta često ismejava kao teorija zavere, ali Soroš ga otvoreno koristi. Pored toga, u delu, novi svetski poredak na koji on poziva je izuzetno globalistički i centralizovan. Drugim rečima, upravo na takav tip njegovih kritičara novog svetskog poretka, poput mađarskog premijera Viktora Orbana, upozoravaju više od decenije.

„Dakle, jedini osnov za delovanje je kolektivna bezbednost. I tu leži problem. Kolaps sovjetske imperije stvorio je kolektivni bezbednosni problem najveće težine. Bez novog svetskog poretka biće nereda; toliko je jasno. Ali ko će delovati kao svetski policajac? To je pitanje na koje treba odgovoriti“, napisao je Soroš.

Soroš u tekstu iznosi niz svojih teorija, pozivajući se na otvorena i zatvorena društva, kao i na „teoriju revolucionarnih promena“, za koju je rekao da je takođe primenio na finansijska tržišta. Milijarder opisuje kako je raspad Sovjetskog Saveza predstavljao nove globalne bezbednosne izazove, ali i prilike.

Prvobitna misija je bila odbrana slobodnog sveta od sovjetske imperije. Ta misija je zastarela; ali kolaps sovjetske imperije ostavio je bezbednosni vakuum koji ima potencijal da se pretvori u „crnu rupu“. Ovo predstavlja drugačiju vrstu pretnje od sovjetske imperije. Ne postoji direktna pretnja iz regiona po zemlje NATO-a; opasnost je unutar regiona i tiče se stanja unutar država koliko i odnosa među državama. Dakle, ako NATO uopšte ima bilo kakvu misiju, to je da projektuje svoju moć i uticaj na region, a misija je najbolje definisana u terminima otvorenih i zatvorenih društava.

Zatvorena društva zasnovana na nacionalističkim principima predstavljaju pretnju bezbednosti jer im je potreban neprijatelj, spolja ili iznutra. Ali pretnja je po svom karakteru veoma različita od one sa kojom je NATO konstruisan da se suoči, i potreban je sasvim drugačiji pristup za borbu protiv ove pretnje. To uključuje izgradnju demokratskih država i otvorenih društava i njihovo ugrađivanje u strukturu koja isključuje određene vrste ponašanja.

Soroš takođe piše u svom tekstu da se NATO utrkivao da odobri članstvo zemljama Centralne i Istočne Evrope pre nego što se „Rusija oporavi“. Čini se da Soroš vidi da NATO aktivno radi protiv Rusije u vreme kada je zemlja još uvek bila u haosu nakon pada komunizma.

„Zemlje centralne Evrope traže punopravno članstvo u NATO-u što je pre moguće, po mogućnosti pre nego što se Rusija oporavi. Rusija se protivi, ne zato što gaji bilo kakve nacrte svoje bivše imperije, već zato što ne vidi nikakvu prednost u pristanku. Njen nacionalni ponos je povređen i mučno joj je i umorna je od ustupaka bez odgovarajućih beneficija“, piše Soroš.

Aktivista milijarder takođe daje niz drugih predloga u tekstu, uključujući ponudu članstva u NATO-u Japanu, a njegov cilj je stvaranje „novog svetskog poretka“.

„Od Japana treba tražiti da se pridruži NATO-u. Tada bismo imali početke arhitekture za novi svetski poredak. Zasniva se na Sjedinjenim Državama kao preostaloj supersili i na otvorenom društvu kao organizacionom principu. Sastoji se od niza saveza, od kojih je najvažniji NATO i, kroz NATO, Partnerstvo za mir koje opasuje severnu hemisferu“, piše on.

Nulta Tačka/ZeroHedge