Završili ste fakultet? Svaka čast ali ChatGPT će vam uzeti posao

U narednih pet godina je verovatno da će veštačka inteligencija početi da smanjuje zaposlenost za fakultetski obrazovane radnike. Kako tehnologija nastavlja da napreduje, moći će da obavlja zadatke za koje se ranije smatralo da zahtevaju visok nivo obrazovanja i veštine. To bi moglo dovesti do zamene radnika u određenim industrijama, jer kompanije žele da smanje troškove automatizacijom procesa. Iako je teško predvideti tačan obim ovog trenda, jasno je da će AI imati značajan uticaj na tržište rada za fakultetski obrazovane radnike. Za pojedince će biti važno da budu u toku sa najnovijim dostignućima u veštačkoj inteligenciji i da razmotre kako se njihove veštine i stručnost mogu iskoristiti u svetu u kome mašine sve više mogu da obavljaju mnoge zadatke.

Evo ga, pretpostavljam: ChatGPT dolazi na moj i tvoj posao. Kreator veštački inteligentnog sadržaja, čije je ime skraćeno za „Chat Generative Pre-trained Transformer“, objavio je pre dva meseca OpenAI, jedna od najuticajnijih istraživačkih laboratorija veštačke inteligencije u zemlji. Tehnologija je, jednostavno rečeno, neverovatna. Odmah je stvorio prvi pasus, radeći sa ovim upitom: „Napišite paragraf od pet rečenica u stilu The Atlantic-a o tome da li će AI početi da smanjuje zapošljavanje fakultetski obrazovanih radnika u narednih pet godina“.

ChatGPT je samo jedan od mnogih neverovatnih generativnih alata AI koji su nedavno objavljeni, uključujući generatore slika Midjourney i DALL-E i video generator Synthesia. Prednost ovih AI alata je lako uočiti: oni će proizvesti ogromnu količinu digitalnog sadržaja, brzo i jeftino. Učenici već koriste ChatGPT da im pomognu u pisanju eseja. Preduzeća koriste ChatGPT za pravljenje kopija za svoje veb stranice i promotivne materijale, kao i za odgovaranje na upite korisničke službe. Advokati ga koriste za izradu pravnih podnesaka (ChatGPT, usput, prolazi kroz delove o deliktima i dokazima na državnom pravosudnom ispitu), a stručne predmete za izradu fusnota.

Ipak, lako je uočiti i izuzetan nedostatak: šta se dešava kada usluge kao što je ChatGPT počnu da ostavljaju bez posla autore tekstova, novinare, agente za korisničku podršku, pomoćne advokate, programere i digitalne trgovce? Godinama su tehnološki mislioci upozoravali da će fleksibilna, kreativna veštačka inteligencija biti pretnja zapošljavanju belih okovratnika, jer roboti zamenjuju kvalifikovane kancelarijske radnike za koje se nekada smatralo da su imuni na automatizaciju. U najekstremnijoj iteraciji, analitičari zamišljaju da AI trajno menja pejzaž zapošljavanja. Jedna oksfordska studija procenjuje da bi 47 odsto radnih mesta u SAD moglo biti ugroženo.

Nijedna tehnologija u modernom pamćenju nije izazvala masovni gubitak posla među visokoobrazovanim radnicima. Da li će generativna AI zaista biti izuzetak? Niko ne može odgovoriti na ovo pitanje, s obzirom na to koliko je tehnologija nova i s obzirom na to koliko sporo se zapošljavanje može prilagoditi kao odgovor na tehnološke promene. Ali veštačka inteligencija je zaista drugačija, rekli su mi tehnološki stručnjaci – niz zadataka koje je do sada bilo nemoguće automatizovati postaje automatizovan. „Ranije je napredak bio linearan i predvidljiv. Shvatili ste korake i računar ih je pratio. Sledila je procedura; nije učio i nije improvizovao“, rekao mi je profesor sa MIT-a Dejvid Autor, jedan od najistaknutijih svetskih stručnjaka za zapošljavanje i tehnološke promene. ChatGPT i slični improvizuju, obećavajući da će destabilizovati mnoge službenike, bez obzira da li eliminišu poslove ili ne.

🔶 Temperature na severnoj hemisferi će pasti u narednih 25 godina OTKRIVAJU svetski prizanti naučnici https://t.co/WFBgg2bqpf

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 24, 2023

Ljudi i preduzeća samo smišljaju kako da koriste nove tehnologije veštačke inteligencije, a kamoli kako da ih iskoriste za kreiranje novih proizvoda, pojednostavljenje poslovanja i efikasnije zaposlene. Ako je istorija vodič, ovaj proces bi mogao potrajati duže nego što mislite. Uzmite u obzir struju. Kolo, električna svetla i rudimentarni električni motori razvijeni su početkom 1800-ih. Ali prošao je još jedan vek pre nego što je široko rasprostranjeno usvajanje električne energije u Sjedinjenim Državama počelo da povećava BDP. Ili uzmite kompjutere. Oni su postali komercijalno dostupni ranih 1950-ih, ali se nisu pojavili u statistici produktivnosti sve do kasnih 1990-ih.

Neke tehnologije jasno poboljšavaju produktivnost i smanjuju potrebu za radnom snagom. Automatizovane alatne mašine, na primer, smanjuju zaposlenost u proizvodnji i istovremeno povećavaju učinak i produktivnost, kao i mnogi oblici mašina izmišljenih i korišćenih od industrijske revolucije. Ali druge tehnologije — čak i one neverovatne — pokazuju iznenađujuće prigušene efekte. Šta je sa internetom, koji je revolucionisao skoro svaki aspekt komunikacije u poslednje četiri decenije? Uprkos tome što menjamo način na koji izlazimo i razgovaramo, čitamo i gledamo, glasamo i snimamo sopstvene životne priče, pokrećemo milione preduzeća i stvaramo koliko god mnogo bogatstva, internet „pada na testu prepreka kao veliki izum“, ekonomista Robert Gordon tvrdio je 2000. jer „pruža informacije i zabavu jeftinije i povoljnije nego ranije, ali veliki deo njegove upotrebe uključuje zamenu postojećih aktivnosti sa jednog medija na drugi“. Skoro četvrt veka kasnije, internet još uvek nije podstakao revoluciju produktivnosti. Nisu ni pametni telefoni.

Dakle, da li je AI poput pametnog telefona ili je kao automatizovana mašinska alatka? Da li će se promeniti način na koji se posao obavlja bez eliminisanja mnogih poslova u celini?

Teško je predvideti gde će tehnologija izazvati gubitak radnih mesta, primetio je Autor. Sećate se izbezumljenja od pre nekoliko godina zbog mogućnosti da automobili koji se sami voze eliminišu posao za vozače kamiona? Ali veštačka inteligencija je mnogo fleksibilnija od sistema kao što je Eksel, mnogo kreativnija od Google dokumenta. Štaviše, sistemi veštačke inteligencije postaju sve bolji i bolji kako se više koriste i apsorbuju više podataka, dok inženjeri često moraju da mukotrpno i dugo ažuriraju druge tipove softvera.

Nulta Tačka/Technocracy