U Americi pedofilija postala najunosniji posao: Svaka 2 minuta dete se proda za seksualno iskorišćavanje
Stotine hiljada dece u Sjedinjenim Državama nestane svake godine, a mnoga od njih padnu u ruke predatora koji trguju decom kroz mreže pedofilije gde deca trpe nezamislive užase.
Deca, devojčice — neke od 9 godina — kupuju se i prodaju za seks u Americi. Prosečna starost devojčice koja se prodaje radi seksa sada je 13 godina.
Ovo je američka prljava mala tajna.
Trgovina seksom — posebno kada je u pitanju kupovina i prodaja dece — postala je veliki biznis u Americi. U 2011. godini, to je bio najbrže rastući biznis u oblasti organizovanog kriminala i druga „najunosnija roba“ koja se trgovala ilegalno, posle droge i oružja.
Kao što istraživačka novinarka Ejmi Fajn Kolins primećuje: „Postalo je unosnije i mnogo bezbednije prodavati tinejdžere nego drogu ili oružje. Heroin ili AK-47 može se prodati jednom, ali mlada devojka se može prodati 10 do 15 puta dnevno — a „pravedni“ makro konfiskuje 100 odsto njene zarade.
Rutherford.org izveštava: Razmislite o ovome: svaka dva minuta, dete je eksploatisano u industriji seksa.
Prema USA Today, odrasli kupuju decu za seks najmanje 2,5 miliona puta godišnje u Sjedinjenim Državama.
Ko kupuje dete zbog seksa? Inače obični ljudi iz svih sfera života.
„Oni mogu biti vaš saradnik, doktor, sveštenik ili supružnik“, piše novinar Tim Svarens, koji je proveo više od godinu dana istražujući trgovinu seksom u Americi.
Samo u Gruziji, procenjuje se da 7.200 muškaraca (od njih polovina u 30-im) svakog meseca želi da kupi seks sa adolescentkinjama, u proseku oko 300 dnevno.
U proseku, dete bi moglo da bude silovano od 6.000 muškaraca tokom petogodišnjeg ropstva.
Procenjuje se da se najmanje 100.000 dece — devojčica i dečaka — kupi i proda radi seksa u SAD svake godine, sa čak 300.000 dece u opasnosti od trgovine ljudima svake godine. Neka od ove dece su nasilno oteta, druga su begunci, a treća rođaci i poznanici prodaju u sistem.
„Trgovina ljudima — komercijalna seksualna eksploatacija američke dece i žena, putem interneta, striptiz klubova, eskort usluga ili ulične prostitucije — na putu je da postane jedan od najgorih zločina u SAD“, rekao je tužilac Krišna Patel.
Ovo je industrija koja se vrti oko jeftinog seksa, sa devojčicama i ženama koje se prodaju 50 muškaraca svakog dana za 25 dolara, dok njihovi menadžeri zarađuju od 150.000 do 200.000 dolara po detetu svake godine.
Ovo nije problem samo u velikim gradovima.
To se dešava svuda, pred našim nosom, u predgrađima, gradovima i mestima širom nacije.
🔶 Panična cenzura! Mario Zna prozvao medije jer nisu preneli priču godine u kojoj direktor Pfizera priznaje KRIMINALNE RADNJE (VIDEO) https://t.co/XhYLZycP5X
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) January 28, 2023
Kako ističe Erni Alen iz Nacionalnog centra za nestalu i eksploatisanu decu, „Jedini način da ovo ne pronađete ni u jednom američkom gradu je jednostavno da ga ne tražite.
Nemojte se zavaravati da verujete da je ovo samo briga za zajednice sa nižim prihodima ili imigrante.
Nije.
Procenjuje se da u SAD ima 100.000 do 150.000 maloletnih seksualnih radnika dece. Ove devojčice se ne prijavljuju da budu seksualne robinje. One su namamljene – prisiljene – uvedene u to. U većini slučajeva nemaju izbora.
Da bi izbegli otkrivanje (u nekim slučajevima uz pomoć i podršku policije) i zadovoljili potražnju kupaca za seksom sa različitim devojčicama, makroi i bande i kriminalni sindikati za koje rade pretvorili su trgovinu seksom u veoma mobilno preduzeće, sa Trgovane devojčicama, dečacima i ženama neprestano se premeštaju iz grada u grad, iz države u državu i iz zemlje u zemlju.
Na primer, oblast Baltimor-Vašington, koja se naziva The Circuit, sa svojim I-95 koridorom prošaranim stajalištima za odmor, autobuskim stanicama i stajalištima za kamione, predstavlja centar za trgovinu seksom.
Nema sumnje u to: ovo je visoko profitabilan, visoko organizovan i veoma sofisticiran posao trgovine seksom koji posluje u velikim i malim gradovima, zarađujući više od 9,5 milijardi dolara godišnje samo u SAD otimanjem i prodajom mladih devojaka radi seksa.
Svake godine devojke koje se kupuju i prodaju postaju sve mlađe i mlađe.
Prosečna starost žrtava trgovine ljudima je 13 godina. Ipak, kako je istakao šef grupe za borbu protiv trgovine ljudima, „Hajde da razmislimo šta znači prosek. To znači da ima dece mlađe od 13 godina. To znači da ima 8-, 9-, 10-godišnjaka.“
„Na svakih 10 spašenih devojčica, dolazi 50 do 100 više devojčica koje dovedu trgovci ljudima. Nažalost, one više nisu 18 ili 20-godišnjakinje“, primetila je 25-godišnja žrtva trgovine ljudima. „Oni su maloletnici od 13 godina koji su žrtve trgovine ljudima. One su male devojčice“.
Odakle taj apetit za devojčicama?
Pogledaj oko sebe.
Devojčice su godinama seksualizovane u muzičkim spotovima, na bilbordima, u televizijskim reklamama i u prodavnicama odeće. Trgovci su stvorili potražnju za mladim mesom i spremnu ponudu prekomerno seksualizovane dece.
„Potreban je samo jedan pogled na MySpace fotografije tinejdžera da biste videli primere – ako ne imitiraju pornografiju koju su zapravo videli, oni imitiraju slike i poze inspirisane pornografijom koje su apsorbovali na drugim mestima“, piše Džesika Benet za Newsweek. „Lateks, korzeti i štikle striptizeta, nekada moda porno zvezda, ušli su u osnovnu i srednju školu“.
To je ono što Benet naziva „pornifikacijom generacije“.
„Na tržištu koje prodaje visoke potpetice za bebe i tange za tinejdžere, nije potreban genije da se vidi da je seks, ako ne i pornografija, upao u naše živote“, zaključuje Benet. „Bilo to dobrodošlo ili ne, televizija to donosi u naše dnevne sobe, a internet u naše spavaće sobe. Prema studiji iz 2007. sa Univerziteta Alberta, čak 90 odsto dečaka i 70 odsto devojčica uzrasta od 13 do 14 godina ima pristup seksualno eksplicitnom sadržaju bar jednom“.
Drugim rečima, kultura priprema ove mlade ljude da budu plen seksualnih predatora. I onda se pitamo zašto su naše mlade žene žrtve trgovine ljudima i zlostavljanja?
Društveni mediji sve to čine previše lakim. Kao što je izvestio jedan novinski centar, „svodnicima je lako pronaći devojke. Oni traže na MySpace-u, Facebook-u i drugim društvenim mrežama. Oni i njihovi pomoćnici krstare tržnim centrima, osnovnim i srednjim školama. Pokupe ih na autobuskim stanicama. Ponekad se dešava regrutovanje devojke na devojku.” Hraniteljski domovi i skloništa za mlade takođe su postali glavne mete trgovaca ljudima.
Retko se ove devojke dobrovoljno upuštaju u prostituciju. Mnogi počinju kao begunci, da bi ih zgrabili makroi ili veći seksualni prstenovi. Drugi, ubeđeni da se sretnu sa strancem nakon interakcije na mreži preko jedne od mnogih društvenih mreža, brzo se nađu u svojim novim životima kao seksualni robovi.
Debbie, studentkinja koja je pripadala porodici vazduhoplovnih snaga koja živi u Finiksu u Arizoni, je primer ove trgovine mesom. Debbie je imala 15 godina kada ju je poznanik oteo sa prilaza. Naterana u automobil, Debbie je vezana i odvedena na nepoznatu lokaciju, držana na nišanu i silovana od strane više muškaraca. Zatim su je strpali u malu odgajivačnicu za pse i naterali da jede pseći keks. Debini otmičari su reklamirali njene usluge na Craigslist-u. Oni koji su se odazvali često su bili u „braku sa decom“, a novac koji je Debi „zaradila“ za seks davan je njenim kidnaperima. Grupno silovanje se nastavilo. Nakon pretresa stana u kojem je Debi bila zatočena, policija je konačno pronašla Debi strpanu u fioci ispod kreveta. Njeno mučenje trajalo je 40 dana.
Dok je Debi imala dovoljno sreće da bude spašena, drugi nisu te sreće. Prema Nacionalnom centru za nestalu i eksploatisanu decu, skoro 800.000 dece nestane svake godine (otprilike 2.185 dece dnevno).
Uz rastuću potražnju za seksualnim ropstvom i beskrajnu ponudu devojaka i žena koje mogu biti meta za otmicu, ovo nije problem koji će uskoro nestati.
Za one kojima se trguje, to je noćna mora od početka do kraja.
Oni koji se prodaju radi seksa imaju prosečan životni vek od sedam godina, a te godine su živa noćna mora beskrajnog silovanja, prisilnog drogiranja, ponižavanja, degradacije, pretnji, bolesti, trudnoća, abortusa, pobačaja, mučenja, bola i uvek konstantnog straha da ćete biti ubijeni ili, još gore, da oni koje volite budu povređeni ili ubijeni.
Piter Landesman opisuje pune užase života za te žrtve trgovine seksom u svom članku u Njujork Tajmsu „Devojke iz susedstva“:
Andrea mi je rekla da su nju i drugu decu sa kojom su je držali često tukli da bi ih održali van ravnoteže i da bi bili poslušni. Ponekad su snimani dok su bili primorani da imaju seks sa odraslima ili jedni sa drugima. Često su, kako je rekla, tražili da igra uloge: pacijentkinja terapeuta ili poslušna ćerka. Njena ćelija trgovaca seksom nudila je tri starosne grupe seksualnih partnera – mališane do 4 godine, od 5 do 12 godina i tinejdžere – kao i ono što je nazvala „grupom štete“. „U grupi oštećenih, mogu da vas udare ili da urade šta god žele“, objasnila je ona. „Iako seks uvek boli kada si mali, tako da je uvek nasilan, sve je bilo mnogo bolnije kada si stavljen u grupu oštećenih.
Ono što je Andrea sledeće opisao pokazuje koliko su izopačeni neki delovi američkog društva postali. „Tada bi te izgladnili da bi te obučili“ za oralni seks. „Oni su stavili med na čoveka. Za najmanju decu, morali ste da naučite da se ne zapušite. I oni bi gurnuli stvari u tebe da bi se bolje otvorio. Naučili smo odgovore. Kao da su hteli da budemo seksi ili uplašeni. Većina njih je htela da se uplašiš. Kada sam ostario, učio sam mlađu decu kako da odlebde da stvari ne bole“.
Agenti za imigraciju i carinu u Centru za sajber zločine u Ferfaksu, izveštavaju da su se apetiti mnogih Amerikanaca sada promenili kada je u pitanju seks. Ono što se nekada smatralo nenormalnim sada je norma. Ovi agenti prate jasan porast potražnje za tvrdokornom pornografijom na Internetu. Kao što je jedan agent primetio: „Postali smo desenzibilizovani zbog mekih stvari; sada nam je potreban sve jači i jači udarac“.
Ovaj trend se ogleda u tretmanu koje mnoge devojke imaju od strane trgovaca drogom i muškaraca koji ih kupuju. Piter Landesman je intervjuisao Rozario, Meksikanku koja je prokrijumčarena u Njujork i koja je držana u zatočeništvu nekoliko godina. Rekla je: „U Americi smo imali ’specijalne poslove‘. Oralni seks, analni seks, često sa mnogo muškaraca. Seks je sada avanturističkiji, teži.”
Zajednička nit koja se provlači kroz iskustva većine preživelih je da su primorani da ostanu bez sna i hrane dok ne ispune svoju seksualnu kvotu od najmanje 40 muškaraca. Jedna žena priča kako ju je njen trgovac naterao da legne licem na pod dok je bila trudna, a zatim joj bukvalno skočio na leđa, primoravajući je na pobačaj.
Holi Ostin Smit je oteta kada je imala 14 godina, silovana, a zatim primorana da se prostituiše. Njen makro, kada je izveden na suđenje, odslužio je samo godinu dana zatvora.
Barbara Amaja je više puta prodavana između trgovaca ljudima, zlostavljana, upucana, izbodena, silovana, kidnapovana, trgovana, premlaćena i zatvarana pre nego što je napunila 18 godina. „Imala sam kvotu koju je trebalo da ispunim svake večeri. A da nemam tu količinu novca, dobila bih batine, i bila bačena niz stepenice. Jednom me je pretukao žičanim vešalicama za kapute, onakvu kakvu kačiš, ispravio je i krvarila su mi cela leđa”.
Kao što Dejvid Meksvejn priča u jezivom članku za Herald-Tribjun: „U Oukland parku, industrijskom predgrađu Fort Loderdejla, federalni agenti su 2011. naišli na javnu kuću kojom upravlja bračni par. Unutar ‘The Boom Boom Room’, kako je poznato, kupci su plaćali naknadu i dobijali su kondom i tajmer i ostajali sami sa jednim od osam tinejdžera bordela, decom od 13 godina. Šesnaestogodišnje hraniteljsko dete svedočio je da je delovao kao obezbeđenje, dok je 17-godišnja devojka rekla saveznom sudiji da je bila primorana da ima seks sa čak 20 muškaraca noću.
Jedan konkretan lanac trgovine seksualnim uslugama služio je posebno radnicima migrantima koji su sezonski zaposleni na farmama širom jugoistočnih država, posebno u Karolini i Džordžiji, iako je to posao koji cveta u svakoj državi u zemlji. Trgovci ljudima prevoze žene od farme do farme, gde bi radnici migranti stajali ispred baraka, čak 30 odjednom, da bi imali seks sa njima pre nego što bi ih prevezli na drugu farmu gde bi proces počeo iznova.
Ovo rastuće zlo je, za sve namere i svrhe, na otvorenom.
Žene i deca žrtve trgovine ljudima se oglašavaju na internetu, prevoze na međudržavnom putu i kupuju i prodaju u luksuznim hotelima.
„Zaista, kao što sam jasno naveo u svojoj knjizi Battlefield America: Rat protiv američkog naroda, vladin rat protiv trgovine seksom — slično kao što je vladin rat protiv terorizma, droge i kriminala — postao je savršen izgovor za nanošenje više taktike policijske države ( policijskim kontrolnim punktovima, pretresima, nadzorom i pojačanom bezbednošću) na ranjivu javnost, a čineći malo da naše zajednice budu bezbednije“.
Pa šta možeš da uradiš?
Obrazujte sebe i svoju decu o ovoj rastućoj pretnji u našim zajednicama.
Prestanite da hranite čudovište: Trgovina seksom je deo većeg kontinuuma u Americi koji se proteže od beskućništva, siromaštva i pitanja samopoštovanja do seksualizovane televizije, veličanja svodničke kulture – što se često naziva pornifikacija Amerike — i seksualnu industriju od milijardu dolara izgrađenu na pozadini pornografije, muzike, zabave itd.
Ovu epidemiju u velikoj meri sami stvaramo, posebno u korporativnom dobu u kome vrednost koja se pridaje ljudskom životu zauzima pozadinu za profit. Procenjuje se da porno industrija donosi više novca od Amazona, Majkrosofta, Gugla, Epla i Jahua.
Pozovite svoja gradska veća, izabrane zvaničnike i policijske uprave da borba protiv trgovine seksom postane glavni prioritet, čak i više od takozvanog rata protiv terorizma i droge i militarizacije organa za sprovođenje zakona.
Prestanite da gonite odrasle za „zločine“ bez žrtava, kao što je uzgoj zelene salate u svom dvorištu i fokusirajte se na uklanjanje makroa i kupaca koji žrtvuju ove mlade žene i decu.
Konačno, policija treba da uradi bolji posao obuke, identifikovanja i reagovanja na ova pitanja; zajednice i socijalne službe treba da urade bolji posao zaštite begunaca, koji su glavne mete trgovaca ljudima; zakonodavci treba da donesu zakon koji ima za cilj krivično gonjenje trgovaca ljudima, kupaca koji podstiču potražnju za seksualnim robovima; i hoteli treba da prestanu da omogućavaju ovim trgovcima ljudima, obezbeđujući im sobe i pokriće za njihova prljava dela.
To što je toliko žena i dece i dalje žrtvovano, brutalizovano i tretirano kao ljudski teret, posledica je tri stvari: jedna, potražnja potrošača koja je sve unosnija za sve uključene—osim za žrtve; drugo, nivo korupcije koji je toliko invazivan i na lokalnom i na međunarodnom nivou da je malo nade da se radi kroz uspostavljene kanale za promene; i treće, jezivo ćutanje pojedinaca koji ne govore protiv takvih zločina.
Ali istina je da smo svi mi krivi što smo doprineli ovoj ljudskoj patnji. Krivi su trgovci ljudima. Potrošači su krivi. Krivi su korumpirani službenici za sprovođenje zakona. Ženske grupe koje ne rade ništa su krive. Strani mirovnjaci i humanitarni radnici koji doprinose potražnji za seksualnim robovima su krivi. Najviše od svega, kriv je svaki pojedinac koji ne podiže uzbunu i ne reaguje zbog zverstava koja su počinjena nad ženama i decom u skoro svakoj naciji širom sveta — uključujući i Sjedinjene Države.
