Velika Britanija smišlja način za uvođenje DNK pametnih kartica
Istraživači tvrde da bi prilagođavanje lekova prema DNK osobe moglo pomoći u smanjenju štetnih efekata do 30%. Studija bi mogla da dovede do ubrzanja pilot projekta medicinskih „pametnih kartica“ u Liverpulu i Mančesteru i proširenja na ostatak Velike Britanije ako bude uspešan.
Studija, objavljena u Lansetu, prvi je put da je genetsko profilisanje korišćeno za prilagođavanje recepata za lekove. Šema se sprovodi kao način da se smanji prijem u bolnicu zbog neželjenih nuspojava, što košta Nacionalnu zdravstvenu službu oko milijardu funti godišnje.
U studiji je učestvovalo 7.000 ljudi iz sedam evropskih zemalja. U Velikoj Britaniji, sproveli su je stručnjaci sa Univerziteta u Liverpulu, gde su koristili DNK profilisanje da bi prilagodili 39 uobičajenih recepata za širok spektar medicinskih problema, uključujući bolesti srca, rak i mentalne bolesti.
Studija je zaključila da su oni koji su uzimali recepte prilagođene njihovom DNK, ili pametnoj kartici, imali 30% manje neželjenih nuspojava od onih koji su uzimali standardne recepte. Informacije o genima svakog pacijenta bi se čuvale na pametnoj kartici kao elektronski zapis.
„Ovaj oblik testiranja će pomoći da uvedemo revoluciju u način lečenja pacijenata, a tako i budućnost precizne medicine korišćenjem više ciljanih terapija“, rekao je profesor Sir Munir Pirmohamed, stručnjak za lekove i genetiku sa Univerziteta u Liverpulu.
🔶 Klaus Švab na Samitu svetske vlade: Oni koji uvedu nove tehnologije biće gospodari sveta https://t.co/joQcmOHZof
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 15, 2023
„Naš cilj je da poboljšamo bezbednost i efikasnost lekova, udaljavajući medicinu od ‘jedna veličina za sve’, pristupa pokušajima i greškama“.
Profesor Pirmohamed je dodao: „Pokazali smo da korišćenjem DNK možemo smanjiti neželjene efekte za 30 procenata – što je značajno smanjenje samo jednom intervencijom“.
On je rekao da bi u budućnosti ova tehnika mogla da se koristi za identifikaciju više neželjenih efekata i identifikaciju najefikasnijih brendova i doza lekova za pojedinačne pacijente.
„Ovo bi uštedelo na prijemu u bolnicu zbog reakcija na lekove i moglo bi spasiti živote“, objasnio je on.
