Fauči priznaje da vakcine protiv Covid-a NE DELUJU kako se tvrdilo

„Pokušaj kontrole respiratornih virusa sluzokože sa sistemski davanim vakcinama koje se ne repliciraju do sada je bilo uglavnom neuspešno“. ~ Dr A Fauci (bivši direktor NIAID), 2023, komentariše vakcine protiv Covid-19.

11. januara, časopis Cell Host & Microbe objavio je članak pod naslovom: „Preispitivanje vakcina sledeće generacije za koronaviruse, viruse gripa i druge respiratorne viruse“.

Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka

Autori rada su tri najviša zvaničnika Nacionalnog instituta za zdravlje, uključujući nikog drugog do sada penzionisanog glavnog medicinskog savetnika predsednika Džoa Bajdena, dr Entonija Faučija.

Fauči, ako se sećate, izneo je neke smele tvrdnje (lagao) o vakcinama protiv Covida kako bi opravdao politiku prinude, uključujući i to da bi „sigurne i efikasne“ vakcine sprečile infekciju i ograničile prenošenje virusa na druge.

Ipak, on i njegovi koautori su upravo pružili dokaze da je mnogo toga što su nadležni rekli javnosti u vezi sa vakcinama protiv Covida, zapravo suprotno onome što su znali da je istina.

Nije se očekivalo da se obistine predviđanja o visokoj i trajnoj efikasnosti vakcine i da su one „izlaz iz pandemije“.

InfoVors izveštava: Svaka čast dr. Faučiju što je bio jasan o osnovama virusa i imunologije. Da su vodeći medicinski časopisi kao što su New England Journal of Medicine ili Lancet zapošljavali urednike sa takvim znanjem pre tri godine, oni bi možda doprineli javnom zdravlju, a ne uništavanju društva i globalnim ljudskim pravima. Da su nadležni objasnili ove istine i na njima zasnivali svoju politiku, stvari bi takođe bile drugačije.

Isto tako za ceo medicinski establišment. Mnogo smrti, siromaštva i nejednakosti je moglo biti izbegnuto. Poverenje je možda narušeno i u institucije u kojima rade.

Rad koji je zajedno napisao sa kolegama dr Fauči govori o potencijalu za razvoj vakcina protiv koronavirusa i vakcina za druge respiratorne viruse koji brzo mutiraju. Najbolje je da kroz rad prođete u tri dela; pregledajući dokaze koje su pružili autori, konstatujući preostalu dogmu koja postoji uprkos tome što je u suprotnosti sa ovim dokazima, i na kraju razmatrajući implikacije dokumenta u vezi sa odgovorom javnog zdravlja na Covid.

Preporučuje se čitanje originalnog rada, jer ovaj članak ističe samo izvode.

Slaba efikasnost vakcine i superiornost prirodnog imuniteta.

Pregled jasno pokazuje da je malo verovatno da će vakcine protiv respiratornih virusa kao što su grip ili koronavirusi (npr. SARS-CoV-2 odgovoran za Covid) postići nivoe efikasnosti koje očekujemo od drugih vakcina. Autori primećuju da podaci CDC-a pokazuju da vakcine protiv gripa, koje se sada koriste za sve uzraste od 6 meseci naviše, imaju efikasnost u rasponu od samo 14 procenata do maksimalno 60 procenata od 2005. (produženje unazad 17 godina bi smanjilo ovo na 10 procenata, prosečna efikasnost vakcine (VE) nešto ispod 40 procenata). Kao što dr Fauči primećuje:

„… naše najbolje odobrene vakcine protiv gripa ne bi bile adekvatne za licenciranje za većinu drugih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom“.

👉 Bezos i Gejts finansiraju kompaniju koja se bavi istraživanjem kontrole uma https://t.co/Nl79IVLOHJ

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 22, 2023

Zaista:

„…nije iznenađujuće da nijedan od pretežno mukoznih respiratornih virusa nikada nije bio efikasno kontrolisan vakcinama“.

Autori daju jasna objašnjenja za ovaj nedostatak efikasnosti:

„Vakcine za ova dva veoma različita virusa imaju zajedničke karakteristike: one izazivaju nepotpunu i kratkotrajnu zaštitu od evoluirajućih varijanti virusa koje izbegavaju imunitet stanovništva“.

Nije problem samo visoka stopa mutacija, već i način infekcije:

„Oni se pretežno razmnožavaju u lokalnom tkivu sluzokože, bez izazivanja viremije, i ne nailaze značajno na sistemski imuni sistem ili punu snagu adaptivnih imunih odgovora, kojima je potrebno najmanje 5-7 dana da sazre, obično dosta nakon vrhunca virusne replikacije i daljeg prenošenja drugima”.

Kao što ova iskrena procena primećuje, nikada se nije očekivalo da će vakcine protiv Covida značajno smanjiti infekciju ili prenošenje.

Autori objašnjavaju šta je većina lekara zaraznih bolesti i imunologa znala tokom izbijanja Covida; da cirkulišuća antitela (IgG i IgM) igraju samo ograničenu ulogu u kontroli infekcija kao što je Covid, dok mukozna antitela (IgA) u sluznici gornjih disajnih puteva, koja nisu stimulisana ubrizganim vakcinama, igraju daleko veću ulogu:

„Važnost mukoznog sekretornog IgA (sIgA) u odgovorima specifičnim za patogene na respiratorne virusne infekcije dugo je cenjena za viruse gripa, RSV i nedavno SARS-CoV-2“.

Značaj ovde je u tome što sistemske vakcine, kako napominju autori, ne izazivaju proizvodnju mukoznog IgA.

Efikasnost protiv teškog Covida koju sistemske vakcine pružaju nekim neeksponiranim ljudima u određenom prozoru objašnjava se zapažanjem:

„Čini se da je IgA bolji efektor u gornjim disajnim putevima, dok je IgG bolji u plućima.“

Rane varijante SARS-CoV-2 karakteriše zahvaćenost pluća. Dok je CDC pokazao da vakcinacija povrh prirodnog imuniteta ne pruža skoro nikakvu dodatnu kliničku korist, smanjenje smrtnosti od Covida (za razliku od smrtnosti od svih uzroka) za koje se tvrdi da vakcine između rane potencijalne supresije imuniteta i kasnijeg slabljenja efikasnosti ima razumnu imunološku osnovu.

Kao što je NIH priznao, T-ćelije su takođe primarna odbrana od koronavirusa, sa unakrsnim imunitetom protiv SARS-CoV-2 kod mnogih ljudi koji ranije nisu bili zaraženi. Fauci et al. napravili su zanimljivo zapažanje da se korelacije T-ćelija za imunitet nalaze nakon infekcije gripom, ali ne i nakon vakcinacije protiv gripa. Ovo sugeriše dalji mehanizam koji objašnjava lošiju efikasnost vakcina u poređenju sa prirodnom infekcijom, čak i protiv ranih varijanti SARS-CoV-2.

Ukratko, i vakcine protiv koronavirusa i vakcine protiv gripa su loše:

„Vakcine za ova dva veoma različita virusa imaju zajedničke karakteristike: one izazivaju nepotpunu i kratkotrajnu zaštitu od evoluirajućih varijanti virusa koje izbegavaju imunitet stanovništva“.

Jasno i sažeto rečeno.

Borba sa dogmom

Prava vrednost rada je u načinu na koji suprotstavlja Covid dogmu i dokaze. Autori počinju tako što napominju da čak 5 miliona ljudi u svetu svake godine umre od respiratornih virusa. Poređenje sa 6,8 miliona smrtnih slučajeva od Covid-a Svetske zdravstvene organizacije zabeleženih tokom tri godine pružilo bi koristan kontekst (Napomena: da li je važno razlikovati smrtne slučajeve od Covid-a od ukupnih smrtnih slučajeva od pandemije koji uključuju one od Covid-a i uticaj karantina). Međutim, takvo priznanje bi se loše uklopilo u njihovu sledeću izjavu da:

„SARS-CoV-2 je ubio više od milion ljudi u Sjedinjenim Državama“.

Ovo je, naravno, laž. Zasnovana je na smrtnim slučajevima nakon nedavnog pozitivnog PCR rezultata, pri čemu analitičar CNN-a o Covid-u sada priznaje uključena preterivanja. Još čudnije, autori tvrde:

„…brz razvoj i primena vakcina SARS-CoV-2 spasili su nebrojene živote i pomogli u postizanju rane delimične kontrole pandemije“.

Čini se da su vakcine spasile previše života da bi autori mogli tako da razmišljaju – iznenađujuće. Dr Fauči se osećao sposobnim da razmisli o broju smrtnih slučajeva tokom prve godine izbijanja Covida kada je virus pogodio populaciju za koju se kaže da nema prethodni imunitet. Zabeleženi mortalitet je bio sličan u drugoj godini, nakon uvođenja masovne vakcinacije, uprkos tome što je teška bolest bila jako koncentrisana u relativno maloj, dobro definisanoj starijoj manjini kojoj je program vakcinacije bio prioritet. Stoga je verovatnije da su vakcine sprečile relativno mali broj smrtnih slučajeva. Takav nedostatak uticaja je u potpunosti u skladu sa očekivanjima gore navedenih autora.

Postizanje „rane delimične kontrole epidemije“ je samo čudno za autore koji su primetili da IgG odgovor zaista ne počinje tek nakon vrhunca viremije i transmisije. Postavljanje dogme protiv dokaza je zaista teško kada ste svoju reputaciju stavili na dogmu, tako da je borba koja je ovde očigledna razumljiva.

U znak priznanja uticaja stvarnosti na program vakcinacije protiv Covid-a, možemo prihvatiti prilično nejasno priznanje da uprkos vakcinaciji:

„…i dalje se dešava značajan broj smrtnih slučajeva [među vakcinisanim]“.

Kao što autori prepoznaju:

„Pokušaj kontrole respiratornih virusa sluzokože sa sistemski davanim vakcinama koje se ne repliciraju do sada je bio uglavnom neuspešan.

Značaj ovog rada

Autori ovog rada ne razvijaju nove hipoteze kako bi objasnili zašto je učinak Covid vakcine bio razočaravajući. Oni jednostavno ponavljaju dosadašnja saznanja. Nije se očekivalo da se obistine predviđanja visoke i održive efikasnosti vakcine i vakcinacija koja utire „izlaz iz pandemije“. Ove tvrdnje su bile trik da se podstakne pridržavanje plana koji bi dramatično obogatio određene korporativne i javne zdravstvene ličnosti. Ljudi sa razumnim znanjem o ovoj temi znali su da je retorika netačna, iako je relativno malo njih tako reklo. Ostali su, verovatno, bili prevareni.

Fauči i koautori stoga daju važan doprinos narativu o Covid-u, podvlačeći obmanu u protekle dve godine. Tvrdnje da je ova obmana promovisala opšte dobro – da je postojala „globalna pandemija“ i da bi poštovanje masovne vakcinacije bilo u korist stanovništva – opovrgnute su dokazima Faučija i drugih. Nije se očekivalo da će masovna vakcinacija, iako finansijski veoma uspešna za malu, ali uticajnu manjinu, uspeti.

Prirodni imunitet je uvek bio efikasniji od vakcina, a suprotne izjave, poput Memoranduma Džona Snoua koje je promovisao Lancet, bile su u suprotnosti sa razumevanjem stručnjaka i zdravim razumom. Omalovažavanje onih koji su ukazivali na relativnu superiornost prirodnog imuniteta bila je kleveta. Kada je poslednji autor ovog rada javno izjavio da vakcine protiv Covid-19 deluju mnogo bolje od prirodnog imuniteta da vas zaštite od korona virusa, znao je da je to malo verovatno da je tačno.

Zajednica javnog zdravlja je zavarala javnost da promoviše injekcije sa novom klasom farmaceutskih proizvoda. Nisu imali dugoročne podatke o bezbednosti, vakcine su ciljale na virus za koji su znali da predstavlja malu štetu velikoj većini onih sa kojima su razgovarali, dok su mnogi ili većina već imali efikasniji prirodni imunitet.

Dugoročni ishodi ove obmane tek treba da se odigraju i uključiće gubitak poverenja u javno zdravlje i medicinsku praksu. Ovo je opravdano i može se tvrditi da je dobra stvar. Kako će svaka osoba reagovati na potvrdu da su ga oni koji su promovisali ovaj narativ prevarili je individualni izbor.

Nulta Tačka/David Bell/Brownstone Institute