Ujedinjene Nacije naređuju svetskim vladama da „ukinu slobodu govora“
Ujedinjene nacije pozvale su vlade širom sveta da ukinu slobodu govora u interesu borbe protiv „dezinformacija“.
U sredu je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) zahtevala uspostavljanje „globalnih smernica za regulisanje društvenih medija” na konferenciji za rešavanje navodnih „dezinformacija”.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
Breitbart.com izveštava: Na konferenciji, sa sedištem u Parizu, učestvovali su brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva – osuđenik koji je lažno nazvao svog protivnika Žaira Bolsonara „pedofilom“ u onlajn podkastu tokom prošlogodišnje predsedničke trke – i Marija Resa, filipinska novinarka koja se suočila sa progonom vlade zbog navodnog izveštavanja dezinformacija na mreži pod bivšim predsednikom Rodrigom Duterteom.
Događaj UNESKO-a je nazvan „Konferencija o Internetu za poverenje“ i na njemu su bili govornici koji su zahtevali globalnu strukturu upravljanja kako bi se ućutkao „govor mržnje, mizoginija, suzbijanje slobode govora, doksing i teorije zavere“. Agencija je naglasila svoje protivljenje da suverene zemlje preduzmu pojedinačne radnje koje smatraju prikladnim da se pozabave postojanjem govora na mreži.
„Ako se ove regulatorne inicijative razvijaju izolovano, a svaka zemlja radi u svom uglu, osuđene su na propast. Poremećaj informacija je po definiciji globalni problem, tako da se naša razmišljanja moraju odvijati na globalnom nivou“, požalila se u sredu generalna direktorka Uneska Odri Azulej, napominjući da „najmanje 55 zemalja radi na suzbijanju govora na internetu.
U promotivnom videu za najavu konferencije, portparol Uneska je korisnike na mreži koji krše granice odgovarajućeg govora nazvao „insektima koji su aktivni u mraku“.
U svom obraćanju u četvrtak, Azulej je tvrdila da je regulacija neophodna na internetu jer je istina navodno nepopularna.
„Zamagljivanje granica između istinitog i lažnog, visoko organizovano poricanje naučnih činjenica, širenje dezinformacija i zavera – ovo nije nastalo na društvenim mrežama“, rekao je šef Uneska. „Ali, u nedostatku propisa, oni tamo cvetaju mnogo bolje od istine“.
👉 Kandidat za premijera Škotske: Ima previše belaca, taj problem treba rešiti https://t.co/uF9YGd4b5X
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 23, 2023
„Samo uz punu meru ove tehnološke revolucije možemo osigurati da ona ne žrtvuje ljudska prava, slobodu izražavanja i demokratiju. Da bi informacije ostale opšte dobro, moramo razmišljati i delovati sada, zajedno“, zahtevala je ona.
Lula da Silva je iskoristio svoje obraćanje da se žali zbog nereda u Braziliji 8. januara, u kojima su Bolsonarove pristalice upale u Brazilski Kongres, sedište vrhovnog suda i predsedničku palatu Planalto. Dok su uništavali delove sva tri objekta, neredi – za razliku od onih proteklih godina levičara u susednom Peruu, Kolumbiji, Čileu, Boliviji i Ekvadoru, između ostalih zemalja – nisu doveli do smrtnih slučajeva i bio je samo mali broj povređenih.
Brazilski demonstranti okupili su se u glavnom gradu 8. januara da protestuju zbog Luline inauguracije za treći predsednički mandat. Tvrdolinijski levičarski predsednik uhapšen je nakon završetka svog drugog mandata 2011. godine pod optužbom za korupciju dok je bio na funkciji. Osuđen je po više tužbi i osuđen je na više od dve decenije zatvora zbog korišćenja novca od mita za kupovinu luksuzne imovine – istrage koja je rezultat mnogo veće policijske istrage poznate kao „Operacija Autopraonica“, koja je otkrila masivni korupcijski aparat u vladi organizovanoj pod Lulom. Najviši državni sud, Vrhovni savezni sud (STF), poništio je Luline osude 2021. godine na osnovu tehničkih razloga, ne iznevši nijedan oslobađajući dokaz, ali mu je dozvolio da se kandiduje za predsednika.
Bolsonarove pristalice koje protestuju zbog Luline inauguracije tvrdile su da neko ko je osuđen za zločine ne treba da bude predsednik i nije trebalo da bude dozvoljeno da se za njega glasa i ukazivali su na to da brazilska vlada zabranjuje medijskim organizacijama da čak i raspravljaju o Lulinim osudama za korupciju kao pokazatelj da izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni. Dok novinari nisu mogli javno da raspravljaju o Lulinim osudama bez rizika od novčane kazne, Lula i njegova kampanja slobodno su optužili Bolsonara za pedofiliju i kanibalizam.
Internet je, rekao je Lula u izjavi na konferenciji Uneska u četvrtak, „takođe izazvao rizike za demokratiju. Rizici su za civilizovanu interakciju među ljudima. Rizici po javno zdravlje.”
„Širenje dezinformacija tokom pandemije koronavirusa doprinelo je hiljadama smrti. Govor mržnje svaki dan čini žrtve”, tvrdi on. „Štaviše, najveće žrtve su najugroženiji sektori naših društava.
„Svet je bio svedok napada ekstremista na sedišta izvršne, zakonodavne i sudske vlasti u Brazilu 8. januara. Brazilska demokratija je pobedila u toj bici i sada je jača“, tvrdi on. „Međutim, uvek ćemo biti ogorčeni varvarskim scenama te nedelje.
„S jedne strane, neophodno je garantovati ostvarivanje individualne slobode izražavanja, osnovnog ljudskog prava. S druge strane, moramo da obezbedimo kolektivno pravo: pravo društva da ima pristup informacijama od poverenja, a ne lažima i dezinformacijama“, insistira Lula.
Resa, filipinska novinarka, složila se sa Azulajevom tvrdnjom da su laži popularnije od istinitih izjava i odbacila je pozive na „više govora“ u borbi protiv „netačnih“ komentara na internetu.
„Sudija Brandeis je rekao: „način borbe protiv govora mržnje je više govora“, rekla je Resa, „Više ne; to je drugačiji svet. Kao da govorimo drugim jezikom. Ovo su podaci, ovo su algoritmi.“
„Laži se šire brže od činjenica. Iz nekog razloga, činjenice su zaista dosadne“, tvrdi Resa. „Laži – posebno kada su prožete strahom, besom, mržnjom, tribalizmom – mi protiv njih. Oni se šire. To je kao da bacite upaljenu šibicu u potpalu.“
Resa je postala međunarodna senzacija – ličnost godine magazina Tajm za 2018. i dobitnik Nobelove nagrade za mir – nakon što je vlada krstaša protiv droge Rodriga Dutertea ciljala nju i njen medij, Rappler, zbog javnog izvještavanja o njegovom ratu protiv droge. Filipinska vlada optužila je Rapler za utaju poreza, a sama Resa je osuđena za klevetu.
Duterte je bio na čelu pokreta koji Resa sada promoviše sa Uneskom da ućutka „lažne vesti“. Bivši predsednik je 2020. podržao predlog zakona o kriminalizaciji „lažnih vesti“, posebno sadržaja koji se smatra neugodnim u vezi sa pandemijom koronavirusa.
„Posebna ovlašćenja predsednika Rodriga Dutertea za zaustavljanje širenja koronavirusa uključuju klauzulu o sankcijama u poslednjem trenutku za zabranjene radnje poput širenja „lažnih“ ili alarmantnih informacija – što može biti najopasnija karakteristika zakona“, upozorio je tada Resin Rappler.
UNESCO je agencija Ujedinjenih nacija koja ima zadatak da promoviše obrazovanje i kulturnu razmenu.
„Naša misija od 1945. godine je da gradimo mir kroz međunarodnu saradnju, jer je to jedini način za izgradnju mostova između nacija“, objašnjava se na sajtu agencije. „UNESCO brani i promoviše slobodu izražavanja, nezavisnost i pluralizam medija, kao i izgradnju inkluzivnih društava znanja koja su podržana univerzalnim pristupom informacijama i inovativnom upotrebom digitalnih tehnologija.
