Svetski Ekonomski Forum naređuje vladama da počnu štednju mesa i goriva
Globalisti na Svetskom ekonomskom forumu dali su instrukcije vladama širom sveta da počnu ozbiljno da racionalizuju meso i gorivo u ubrzanju ka njihovom programu Velikog resetovanja.
Prema studiji koju su sproveli globalistički orijentisani akademici, racionalizacija u stilu Drugog svetskog rata je odgovor na takozvanu klimatsku krizu.
Thenationalpulse.com izveštava: Autori veruju da bi šema racionalizacije bila pravičnija od pojedinačnih davanja, jer za razliku od poreza na ugljenik i šema kredita za ugljenik – od kojih su oba predložena kao odgovor na klimatske promene – racionalizaciju ne bi omogućilo bogatima jer bi oni mogli da „kupe njihov kredit i troše koliko žele”.
Šema racionalizacije bi takođe mogla imati širu primenu, tvrde istraživači. „Koncept racionalizacije mogao bi da pomogne, ne samo u ublažavanju klimatskih promena“, kaže zajednički glavni autor dr Nejtan Vud, „već i u vezi sa nizom drugih društvenih i političkih pitanja – kao što je trenutna energetska kriza“.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
Dodao je:
„Kriza troškova života pokazala je šta se dešava kada oskudica podiže cene, pri čemu cene energije naglo raste ostavljajući ugrožene grupe nesposobnim da plate svoje račune. Trenutno, oni koji žive u energetskom siromaštvu ne mogu da koriste ni blizu svog poštenog udela u snabdevanju energijom, dok su najbogatiji u društvu slobodni da koriste onoliko energije koliko mogu da priušte”.
Iako studija nije ništa drugo do deo istraživanja u ovoj fazi, to bi se moglo vrlo brzo promeniti, posebno kada se približavamo 2030. godini, ključnom datumu za ciljeve održivog razvoja UN-ove Agende 2030 i Pariskom klimatskom sporazumu. Već sada je jasno da svet neće ispuniti svoje obaveze.
15 MINUTNI GRADOVI.
Nove šeme se već primenjuju za ograničavanje lične mobilnosti i potrošnje, a sigurno će ih biti još. Nedavni predlozi za takozvane „15-minutne gradove“ izazvali su široku kritiku širom sveta, uključujući i gradove kao što je Oksford, gde bi trebalo da se održe pilot testovi.
Od 2024. godine, Oksford će lokalno veće podeliti na niz od šest odvojenih „kvartova“, pri čemu će putovanje automobilima između njih biti strogo ograničeno i podložno kaznama ako nije odobreno.
Stanovnici grada moći će da apliciraju za posebne dozvole koje će im omogućiti da voze u druge kvartove do 100 dana u godini. U suprotnom, moraju da koriste javni prevoz, bicikl ili pešačenje da bi se kretali iz jednog kraja u drugi.
Istovremeno, anksioznost i katastrofa oko efekata klimatskih promena se povećavaju. Na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu pre nekoliko nedelja, „klimatska migracija“ je bila jedna od glavnih tačaka razgovora.
👉 LUDILO! Anketa pokazuje da polovina Britanaca podržava predlog Tonija Blera za nacionalne digitalne lične karte https://t.co/lNzzpInozo
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 24, 2023
Al Gor je, u burnom govoru, sugerisao da će Zapad uskoro biti preplavljen sa 1,5 milijardi migranata koji beže od efekata klimatskih promena, što bi onemogućilo pojedinim nacijama da normalno upravljaju sobom. Neki, kao što je autorka koju je odobrio WEF Gaja Vins, tvrde da moramo ohrabriti ove migrante da dođu ovde upravo sada, kako bismo umanjili njihovu patnju.
Takođe postoji alarm zbog mogućnosti privatnog geoinžinjeringa, nakon što je američki startap Make Sunsets objavio da je pustio balone sa helijumom koji sadrže reaktivni gas u pokušaju da ohladi zemlju. Određeni broj pilot projekata održan je u Meksiku u aprilu prošle godine. Iako je meksička vlada sada preduzela korake da spreči dalja eksperimentisanja na svojoj teritoriji, Make Sunsets je obećao da će nastaviti sa svojim grupnim finansiranjem projekta, a tehnologija koju su koristili je jeftina i lako dostupna, praktično garantujući da će druge grupe pokušati da je oponašaju, sa nepoznatim posledicama po životnu sredinu.
KAKO BI MOGLA DA FUNKCIONIŠE KLIMATSKA RACIONALIZACIJA
Inspiracija za predložene mere potiče od racionalizacije koja se desila tokom Drugog svetskog rata, posebno u zemljama poput Britanije, gde su postojala ozbiljna ograničenja u potrošnji širokog spektra roba i resursa za pomoć ratnim naporima. U Britaniji je racionalizacija nadživela rat i okončana je tek osam godina kasnije, 1953.
Istraživači primećuju da je obavezna racionalizacija hrane bila popularnija od dobrovoljnih promena ponašanja kada su resursi postali oskudni. Takođe, uprkos nestašici, stopa pothranjenosti je zapravo opala u Britaniji tokom Drugog svetskog rata.
Jedan od glavnih problema, prema pomenutom novom radu, jeste to što ljudi danas jednostavno ne razumeju oskudicu sa kojom se suočavaju na način na koji su je Britanci razumeli pre sedamdeset godina. Svet trenutnog zadovoljstva i potrošačke robe pritiskom na dugme ne doprinosi osećaju uskraćenosti ili hitnosti zbog oskudnih resursa.
Dr Rob Lolor, zajednički vodeći autor, rekao je: „Postoji ograničenje koliko možemo da emitujemo ako želimo da smanjimo katastrofalne uticaje klimatskih promena. U tom smislu, oskudica je veoma stvarna”.
Međutim, autori studije veruju da racionalizacija ne bi bila prvi korak. Informativna kampanja za promociju koristi od racionalizacije, zajedno sa strožim propisima, bila bi neophodna uslovljavanjem javnosti daljim ograničenjima. Izgleda da je takva kampanja već počela.
Here's Al Gore talking at the WEF in Davos yesterday about the coming wave of "one billion climate refugees" that will cause Western nations to "lose our capacity for self-governance". He says this as if it's a bad thing and not exactly what globalists like himself want. 👇 pic.twitter.com/olCGeXDO6s
— RAW EGG NATIONALIST (@Babygravy9) January 19, 2023
Početna regulativa bi se fokusirala na „najveće zagađivače“, kao što su međunarodna putovanja, industrija fosilnih goriva, kao i poljoprivreda. Ovo bi pomoglo da se stvori oskudica u „proizvodima koji štete planeti“, a racionalizacija bi se zatim mogla postepeno uvoditi kako bi se zadovoljile osnovne potrebe ljudi na „pravičan“ način.
Racionalizacija bi se mogla regulisati korišćenjem dodatka za ugljenik, korišćenjem „karbonskih kartica“ koje funkcionišu kao bankovne kartice, ali prate i ograničavaju upotrebu svih proizvoda. Ili, alternativno, vlada bi jednostavno mogla da racionalizuje određenu robu, kao što su letovi, benzin i meso.
Racionalizacija bi, tvrde, mogla da ubrza prelazak sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju i održiviji način života i infrastrukturu. Racionalizacija benzina, na primer, mogla bi da podstakne državna ulaganja u nisko-karbonske metode transporta, kao što su železnički i tramvajski sistemi. Kontrola cena za racionalizovanu robu bi takođe „sprečila rast cena sa povećanom tražnjom, što bi koristilo onima koji imaju najmanje novca“, kažu oni, u skoro potpunoj negaciji celokupne osnove tržišne ekonomije i prihvatanju državne kontrole resursa.
KAKAV IZBOR?
Još jednom, čini se da izbor neće biti faktor u tome da li ćemo promeniti svoj životni stil da bi to odgovaralo narativu o klimatskim promenama. Ovo je već posebno evidentno kada je u pitanju potrošnja životinjskih proizvoda, jer biljne alternative i novi proteini ne uspevaju da privuku potrošače na osnovu njihovog ukusa ili zdravstvenih tvrdnji o njima.
Alternativni mehanizmi da se ljudi nateraju da prestanu da jedu meso, uključujući pojačan društveni pritisak, inflaciju, pa čak i direktnu vladinu intervenciju – porez na meso? – sada su preferirani metodi zagovornika lažne hrane, umesto da svoje proizvode čine poželjnim ili ukusnim ili jednostavno ne odvratnim.
Niko neće učiniti racionalizaciju poželjnom, ali se može učiniti neophodnim. Samo pogledajte šta se desilo sa jajima kao rezultat tekuće sage o „inflaciji cena jaja“. U mnogim prodavnicama, kupovina jaja je morala biti ograničena, zbog veštačke nestašice, uglavnom kao rezultat kaznenih mera za borbu protiv ptičijeg gripa, ali i zbog niza misterioznih požara i problema sa plodnošću koji utiču na proizvođače jaja. Nema razloga zašto se ne bi mogla stvoriti veštačka oskudica u velikim razmerama. Takav eksperiment se već isprobava na holandskim farmerima, koji su eksproprisani brzinom od koje bi Robert Mugabe pocrveneo.
Iako je šema racionalizacije predložena u novoj studiji upravo to – predlog – verovatno će biti pitanje kada, a ne da li će biti primenjena. Biće uveden neki oblik lične nadoknade za ugljenik kako bi se ograničila naša individualna potrošnja: vlade govore o tome već skoro dvadeset godina, najmanje. Pravo pitanje koje bi sebi trebalo da postavimo je, kako možemo da uzvratimo? Moraćemo da nađemo način da naši predstavnici shvate da su oni ti koji nemaju izbora, a ne mi. I zanemarujte naše želje na svoju odgovornost.
