Vlade širom sveta uslovljene da uvedu „Klimatske mere“ kroz kontrolu mesa i naftnih derivata
Na vlade širom sveta se apeluje da uvedu racionalizaciju mesa i goriva u stilu Drugog svetskog rata kako bi se uhvatili u koštac sa navodnom „klimatskom krizom“.
Akademici sa Univerziteta u Lidsu, u Engleskoj, sproveli su novu studiju kako bi utvrdili da li bi takva racionalizacija pomogla u borbi protiv „klimatskih promena“.
Prema studiji, racionalizacija različitih roba, uključujući gorivo i meso, pomogla bi da se stvori „brzo smanjenje globalnih emisija“.
Istraživači su razmotrili predložene planove za postavljanje pojedinačnih ograničenja na „emisije ugljenika“.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
Aktivisti zelene agende, kao što je Bil Gejts, guraju šeme „poreza na ugljenik“ koje bi postavile ograničenje na emisije ugljenika kod ljudi i koje bi automatski uzimale novac sa bankovnog računa osobe ako prekorače vlastitu individualnu granicu.
Međutim, autori studije veruju da bi opšta šema racionalizacije bila „pravednija“ od pojedinačnih dodataka.
Istraživači tvrde da, za razliku od poreza na ugljenik i šema kredita za ugljenik, racionalizacija ne bi omogućila bogatima da „otkupe izlaz“.
Šema racionalizacije bi takođe mogla imati širu primenu, tvrde istraživači.
„Koncept racionalizacije mogao bi da pomogne, ne samo u ublažavanju klimatskih promena, već i u odnosu na niz drugih društvenih i političkih pitanja – kao što je trenutna energetska kriza“, kaže zajednički glavni autor dr Nejtan Vud.
„Kriza troškova života pokazala je šta se dešava kada oskudica podiže cene, pri čemu cene energije naglo rastu i ostavljaju ugrožene grupe nesposobnim da plate svoje račune“, dodaje on.
„Trenutno, oni koji žive u energetskom siromaštvu ne mogu da koriste ni blizu svog poštenog udela u snabdevanju energijom, dok su najbogatiji u društvu slobodni da koriste onoliko energije koliko mogu da priušte.
👉 BELA KUĆA beži od novih dokaza koji potkrepljuju teoriju curenja VIRUSA iz laboratorije u Vuhanu https://t.co/I0E2tSpVNj
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 27, 2023
Istraživači su predložili korišćenje britanskog režima iz perioda Drugog svetskog rata kao inspiracije za „klimatsku racionalizaciju“.
Tokom Drugog svetskog rata uvedena su stroga ograničenja u potrošnji širokog spektra roba i resursa da bi se pomoglo ratnim naporima.
U Britaniji je racionalizacija nadživela rat i okončana je tek osam godina kasnije, 1953.
Međutim, jedan od problema koji su istraživači primetili jeste navođenje javnosti da se složi sa planom.
Savremeni svet nije pogodan za osećaj uskraćenosti ili hitnosti mera zbog oskudnih resursa, upozoravaju akademici.
Dr Rob Lolor, zajednički vodeći autor, rekao je: „Postoji ograničenje koliko možemo da emitujemo ako želimo da smanjimo katastrofalne uticaje klimatskih promena.
„U tom smislu, oskudica je veoma stvarna.“
Istraživači sugerišu da bi se racionalizacija mogla regulisati korišćenjem dodatka za ugljenik, koristeći „karbonske kartice“ koje funkcionišu kao bankovne kartice, ali prate i ograničavaju upotrebu svih proizvoda.
Ili, alternativno, vlada bi jednostavno mogla da racionalizuje određenu robu, kao što su letovi, gorivo i meso.
Racionalizacija bi, tvrde, mogla da ubrza prelazak sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju i održivi način života i infrastrukturu.
Racionalizacija gasa, na primer, mogla bi da podstakne državna ulaganja u niskougljenične metode transporta, kao što su železnički i tramvajski sistemi.
Kontrola cena za određenu robu bi takođe „sprečila rast cena sa povećanom tražnjom, što bi koristilo onima koji imaju najmanje novca“, kažu oni, u skoro potpunoj negaciji celokupne osnove tržišne ekonomije i prihvatanju državne kontrole resursa.
Vlade su pod sve većim pritiskom lobija zelene agende, posebno kada se približavamo 2030.
2030. je postala ključni datum za ciljeve održivog razvoja UN-ove Agende 2030 i Pariskog klimatskog sporazuma.
Već sada je jasno da svet neće ostvariti ove nedostižne ciljeve zelene agende.
Zemlje širom sveta uvode nove šeme za ograničavanje lične mobilnosti i potrošnje, a sigurno će ih biti još.
Nedavni predlozi za takozvane „15-minutne gradove“ izazvali su široku kritiku širom sveta.
U gradovima kao što je Oksford u Velikoj Britaniji, već treba da se održe pilot testovi.
Od 2024. godine Oksford će lokalno veće podeliti u niz od šest odvojenih „kvartova“.
Putovanje automobilom između zona biće u velikoj meri ograničeno i podložno kaznama ako je „neovlašćeno“.
Ako stanovnici grada žele da se voze u druge kvartove, moraće da podnesu zahtev za posebne dozvole.
Te dozvole će omogućiti do 100 dana putovanja između zona godišnje.
U suprotnom, moraju da koriste javni prevoz, bicikl ili pešačenje da bi se kretali iz jednog kraja u drugi.
Istovremeno se povećava zabrinutost i katastrofa oko efekata klimatskih promena.
Na ovogodišnjem godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu prošlog meseca, „klimatska migracija“ bila je jedna od glavnih tema na dnevnom redu.
Bivši potpredsednik Al Gor održao je ljutiti govor u kojem je tvrdio da će Zapad uskoro biti preplavljen sa 1,5 milijardi migranata koji beže od posledica klimatskih promena.
Gor je tvrdio, bez dokaza, da će „globalno zagrevanje“ onemogućiti pojedinačne nacije da normalno upravljaju sobom.
Al Gore Has On-Stage Meltdown at Davos: Goes on Hysterical Rant About Rain Bombs, Boiling Oceans, Atomic Bombs Exploding Every Day, Climate Refugees pic.twitter.com/eub7AIMArb
— Janebond (@Janebon34813396) January 20, 2023
Neki, kao što je autorka koju je odobrio WEF Gaia Vince, tvrde da moramo ohrabriti ove migrante da dođu ovde upravo sada, kako bismo umanjili njihovu patnju.
Takođe postoji alarm zbog mogućnosti privatnog geoinženjeringa.
Zabrinutost dolazi nakon što je američki startap Make Sunsets objavio da je pustio balone sa helijumom koji sadrže reaktivni gas u pokušaju da ohlade Zemlju.
Nekoliko pilot testova(puštanja balona) održano je u Meksiku u aprilu prošle godine.
Iako je meksička vlada sada preduzela korake da spreči dalje puštanje balona na svojoj teritoriji, Make Sunsets je obećao da će nastaviti sa svojim grupnim finansiranjem projekta, a tehnologija koju je koristio je jeftina i lako dostupna, praktično garantujući da će druge grupe pokušati da je oponašaju, sa nepoznatim posledice po životnu sredinu.
U međuvremenu, radikalni milijarder Džordž Soroš je nedavno podržao Bila Gejtsa u pozivu da se sunčeva svetlost blokira u nastojanju da se planeta ohladi.
Soroš je promovisao tehnologiju koja formira debele slojeve oblaka u atmosferi da bi odbila toplotu i svetlost sa Sunca.
