NAJVEĆA OBMANA ČOVEČANSTVA- KLIMATSKE PROMENE
Politika klimatskih promena nije od juče, ona se provlači decenijama kroz sve medjunarodne institucije i predmet je diskusije i okupljanja elite širom zapadno evropskih zemalja, a da bi se prikrile stvarne namere izopačenih umova, ekonomski fijasko kao i politička slabost postojećeg sistema.
Ljudi koji učestvuju kao direktni generatori ove ideje su vrlo često pojedinci iz intelektualnog miljea, koji iz centara moći dobijaju naredbe kako da sprovedu naučne studije kako bi zaveli masu i ubedili u klimatske promene, a potencijalne protivnike ismejali i odvratili od eventualnog drugog mišljenja.
U ovom intelektualnom jednoumlju za proizvodnju straha i panike, običan čovek ne vidi dalje od onoga što pročita u medijima. Najznačajniji mediji su pod kontrolom samoživih milijardera koji svoju duhovnu prazninu pokušavaju da popune strahom i patnjom velikog dela čovečanstva, do kojeg svakodnevno dopiru instruisane i ciljane informacije.
U kapitalističkom sistemu vrednosti u kome je cilj svakog proizvođača da se stvori višak vrednosti, tj.profit, javlja se politika klimatskih promena, koja treba da pomiri kenzijanske i klasične ekonomske doktrine, da stegne privredne kaiše, a produktivni deo društva optereti novim nametima i ekološkim taksama. Zvuči kao naučna fantastika, ali je više od stvarnosti.
U rastućem društvu, logično je da raste proizvodnja i potrošnja, a ne da stagnira privredna aktivnost. Politika štednje vodi u degradaciju tržišta, u stagnaciju privrede, a s tim, smanjuje se i obim kapitala koji kruži u makro sistemu, da bi dovelo u konačnici do ekonomske krize. Paradoks štednje je odavno objasnio ekonomista Džon Mejnard Kejns, ali ne mora se biti Kejns da bi se shvatilo da će smanjenje proizvodnje i novca u cirkulaciji smanjiti i privrednu aktivnost i dovesti do krize.
Štednja radi ograničenja potrošnje, a koja treba da uzrokuje smanjenje emisije ugljen-dioksida u atmosferu je besmislena iz više uglova posmatranja. Dok svakodnevno širom sveta gore na hiljade hektara šuma, zatim najveće groblje automobilskih guma na svetu u Kuvajtu, koje proizvodi nesagledive količine otrova u atmosferu, establišment problem globalnog zagrevanja vidi u gasovima koje izaziva gajenje životinja, a ne u namernom izazivanju požara.
Koliko je priča oko globalnog zagrevanja nepostojana, svedoči empirijski primer iz prirode, gde pri zagrevanju voda isparava i stvara zaštitni sloj (oblake) u atmosferi koji sprečavaju prodor sunčevih zraka i tako hladi tlo. Viša temperatura, znači veća isparavanja i obilnije padavine. Kome je cilj da se ograniči proizvodnja, stočni fond i uništi biljni pokrivač? Pa onim istim „filantropima“ koji nam prodaju već skoro dve godine priču o pandemiji, jer znaju da je strah najbolji instrument za kontrolu ljudi.
Smanjenje proizvodnje, strah, depresija i osećaj nesigurnosti, uz vakcine i druga sredstva, preko nedostatka hrane i neadekvatnu zdravstvenu zaštitu, dovešće do znatnog smanjenja ljudske populacije. Mala i srednja preduzeća opterećena raznim taksama i porezima će se pogasiti, a velike korporacije će preuzeti potpunu kontrolu nad proizvodnjom strateških proizvoda za opstanak.
Vlasnici velikih korporacija će postati jedini posednici najbitnijih i strateških resursa za preživljavanje. U tako ustrojenom robovlasničkom društvu, sa znatno smanjenjenom populacijom ljudi, vlasnici hrane i vode će biti apsolutni vladari ljudskih života.
Ne dozvolite da vam pakuju priče o globalnom zagrevanju izazivanjem požara širom sveta. Odluka je na ljudima, da li će se suprotstaviti sistemu manipulacije i straha ili će mu se povinovati i potencijalno nestati.
