Globalni trezor za seme na Svalbardu u Norveškoj, koji služi kao rezervni objekat za najveći izbor useva na svetu i služi protiv potencijalnog izumiranja semena usled globalne katastrofe, trebalo bi da primi blizu 20.000 uzoraka semena.
Zvanično otvoren 2008. godine, semenski trezor je postavljen 120m u padini planine na ostrvu Špicbergen. Sa 20 ulagača genskih banaka koje su donirale 19.585 uzoraka semena u poslednjoj seriji, ukupan broj uzoraka semena u trezoru sada premašuje 1,2 miliona, prema Crop Trust-u, neprofitnoj organizaciji koju je osnovala Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija 2004. godine.
Pridružite nam se – https://t.me/nultatacka
Ovo čini trezor Svalbarda domom najveće kolekcije raznovrsnosti useva na svetu koja se nalazi na jednom mestu. Najnovija serija će uključivati seme iz zemalja koje po prvi put deponuju, kao što su Albanija, Severna Makedonija, Benin i Hrvatska, izvestio je Crop Trust.
„Odavde na Svalbardu svet izgleda drugačije. Ovaj semenski trezor predstavlja nadu, jedinstvo i sigurnost“, rekao je Stefan Šmic, izvršni direktor Crop Trust-a u izveštaju.
„U svetu u kojem klimatska kriza, gubitak biodiverziteta, prirodne katastrofe i sukobi sve više destabilizuju naše sisteme ishrane, nikada nije bilo važnije dati prioritet zaštiti ovih sićušnih semena koje imaju toliki potencijal za prilagođavanje naše buduće hrane takvim globalnim pretnjama”.
Svalbardski trezor
Procenjuje se da semenski trezor Svalbarda sadrži ukupno 642 miliona semena. Ima kapacitet da uskladišti do 2,5 milijardi semena. Prehrambeni usevi čine veći deo uskladištenog semena, sa 69 procenata žitarica, od kojih je 85 miliona semena pirinča.
Još 9 odsto su mahunarke, a preostalo je seme povrća, voća, začinskog bilja i drugih biljaka.
Biserna proso je najveća vrsta semena unutar trezora, čineći 13,2 odsto svih semena. Na drugom mestu je azijski pirinač sa 12,7 odsto, proso sa 11,1 odsto, obična pšenica sa 8,4 odsto i kukuruz sa 7,4 odsto.
👉 Kriza kredibiliteta: Šef CNN-a naredio osoblju da ne istražuje teoriju curenja COVID-a iz laboratorije tokom pandemije https://t.co/ZutUdwZiez
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 7, 2023
Samo 17 nacija čini polovinu semena u trezoru, a Indija je dala najveći doprinos slanjem 95 miliona semena. Trezor na Svalbardu ima dovoljno prostora da primi svako seme iz više od 1.700 banaka gena u svetu.
Trezor je pokrenut 2008. godine kao rezervna kopija za svetske nacionalne i regionalne banke gena koje čuvaju genetski kod za hiljade biljnih vrsta.
„Celo čovečanstvo se oslanja na genetski diverzitet useva koji se održavaju u svetskim bankama gena, a semenski trezor je poslednja linija odbrane od gubitka te raznolikosti“, napisala je Sandra Borh, ministarka poljoprivrede i hrane Norveške u izveštaju Crop Trust-a.
Zaštita od izumiranja semena
Odaje trezora na Svalbardu otvaraju se samo tri puta godišnje kako bi se ograničilo izlaganje semena spoljnim faktorima i održavaju temperaturu od minus 18 stepeni Celzijusa (minus 0,4 stepena Farenhajta).
Trezor za seme nudi zaštitu od izumiranja semena, nešto što se već dešava. Nekada se u svetu uzgajalo više od 6.000 biljaka. Sada, samo tri useva — pirinač, kukuruz i pšenica — čine 40 odsto kalorija.
Zavisnost od nekoliko useva za snabdevanje hranom stvara ranjivost u bezbednosti hrane. Ako bi žetve pirinča, kukuruza ili pšenice iz nekog razloga propale, to bi stvorilo globalnu krizu hrane.
Između 2015. i 2019. godine, trezor na Svalbardu je igrao ključnu ulogu u obnovi kolekcija semena u Siriji kada je region bio razoren ratom.
